ESEJI

Ovaj mali aforizam iz zaglavlja, slatkišu moj daleki, je esencija onog što sam pokušao da ti objasnim o meni za ovih zadnjih par dana naših "nocnih" razgovora. Moj je stil vrlo direktan i ubitacno efektan. Za razliku od onih koji puno pokazuju (sebe) ali malo toga prenesu, ja malo pokazujem (sebe) ali puno prenosim (o sebi). U ovom maglovitom momentu naseg digitalno-analognog odnosa, kada je racionalni egoizam sa obe strane okeana (i tvoje i moje) još uvek glavna strategija te naše iterativne, non-zero sum game in two players, a naša cerebralna ljubav još uvek u povoju, ja ti compiliram ovu kolekciju stohasticki organizovanih misaonih ekskurzija u n-dimenzionalni prostor moga intelektualno-emocionalnog kognitivnog univerzuma, ispunjenog fraktalnim formama mapirane realnosti koja se tako teško kristališe u stabilne obrasce neurosinaptickih veza tog mog organskog computera koji ti toliko nalaziš zanimljivim. Dok si sada, u svoj svojoj "nematerijalnosti" postala jos odsutnija i dalja od mene, ja sam odlucio da uradim ono što si ti htela, baš u inat samom sebi i kontra NiNovih egzistencijalnih principa ponašanja prema devojkama, da ti napišem jedno pismo koje ce u formi literalnog skec-portreta odslikati ono što ja mislim da sam, u ovome trenutku. I dok dani koji uskoro treba da dodju pa prodju, ne razjasne finansijsku dilemu naše telefonske romanse, i ne pokazu da li je "moja lepotica" stvarno covek a i prava zena koja se svojim delima izdvaja od mnoštva i pravi odlucan korak napred u svojoj zenskoj rešenosti da zaista voli mene, a poštuje NiNa, ja cu da rastrcim poštare na oba kontinenta da se ne dosadjuju u svojim prašnjavim jazbinama. Iako si sada negde daleko (jesi li?), znajuci tvoju adikciju prema NET-u, ocekujem da nadješ neki link na mrezi i skociš do mene, bar za trenutak i spustiš svoju sanjivu glavicu na moje junacke grudi i šapuceš mi svojim nerazumljivim jezikom slatke reci divljenja i obozavanja. Osecati se nadcovekom, omiljena je relaksaciona tehnika natprosecnih duhova koji sami ne mogu sebi da se dive, ali to rado dopuštaju drugima. Kada ti svojom istrajnošcu i strpljenjem srušis taj odbrambeni zid krajnjeg skepticizma koji me tako uspešno brani od moronski indiferentnog sveta oko mene, konacno cu moci da te uzmem u svoje narucje i prenesem preko praga dvorca koji zajedno sagradismo od ciste mašte i snova, zajednickom ludošcu i zajednickom potrebom za dragim domom makar bio ni na nebu ni na zemlji. Voleo bih jednu stvar: da pokazeš da nisam u pravu, I da si ti - for real, da naša mašta moze da bude stvarnija od "stvarnosti" a naše zelje jace od realnosti. Pošto si rešila da mi dodjes ovde, znaj da ceš naci ono što si pricala da zeliš, jer su Stranac i NiNo, stopljeni u meni, fenomen natprirodnih proporcija. Za tebe je sve spremno i ceka da ti odigraš Dalilinu misticnu igru sedam velova do kraja, i zatraziš moju glavu na zlatnom tanjiru da ti se donese kao nagrada za pesmu nad pesmama koju tako cesto pevaš sama sebi. Slazem se sa tobom da sam povremeno umeo da preteram sa svojim toxic chatom (što je samo posledica parcijalnih okultacija zdravog razuma) u momentima kada sam hteo da rasplamsam tvoju bujnu maštu i istinski idealizam, i cela reakcija, amplifikovana katalizatorom tvojih sofisticiranih sposobnosti percepcije i recepcije verbalne magije, dovela je do egzaltacije romanticnih atributa tvoga zenskog bica, a izvesne reanimacije potisnute muške osecajnosti i bliskosti na mojoj strani. Upalo mi je u oci da imaš ukusa, da nisi duhovno lenja i da ocigledno razumeš ono što pricam i pišem. Zanimljivo je da kroz ovaj vid komunikacije odaješ sliku inteligentne, samopouzdane i realisticne devojke, prefinjenog stila i ukusa koja uvek i u svakoj situaciji zna da nadje i zauzme najbolji stav i u maniru prave lady, gracioznim elegancijom i Madoninim osmehom na licu, stavi svome Internet_Vitezu na znanje (kada ovaj zanet zarom borbe kojom treba da dokaze svoje sposobnosti pocne da gubi orijentaciju za cilj i razumevanje razloga same borbe) da svi putevi vode u Rim i da Sveti Gral njegovog izbavljenja odavno stoji sigurno i pouzdano u njenom posedu, cekajuci da se hrabri ratnik umori od rata, a i samog sebe, i da zadovoljan sopstvenim junaštvom, konacno dozvoli sebi da se vrati zdravom razumu i primi, od svoje Dame izborenu nagradu. Secam se da si me pitala zašto lutam pustinjom internet_chat_sajtova? Šta to trazim u toj nepreglednoj cyber_praznini, ispunjenoj vakumom kica, a kojoj je i sam Bog rekao laku noc? Da pokušam da dam neko objašnjenje? Sa verom da semantika moze da se inkarnira jednostavnom manipulacijom sintaktickih struktura simbolickih formi ovog naseg "prirodnog" jezika, pokusacu da uradim ono sto Sizif radi po Bozjoj milosti: da doguram taj teski kamen sopstvenih konfuzija i zabluda na sam vrh planine apsurda, i odande bacim pogled novim ocima 'Probudjenog' na pejzaz te doline suza koju sam tako dugo nazivao svojim zivotom. Verovatno je blizu istini da vec dugo lutam zapetljanim hodnicima lavirinta smisla, tragajuci za mitskim cudovištem koje tamo zivi, u teznji da rešim najtezu zagonetku - sebe. Trazeci dugo, konacno sam se i sam izgubio. Uz to sam morao da na sopstvenim ledjima nosim najtezi teret - sebe. Kad sam ga konacno našao, i kad sam posle teške borbe dospeo u situaciju da sjurim mac shvatanja u njegovo antinomijsko srce besmisla, za trenutak sam zastao, i gonjen nepotrebnom radoznalošcu onoga koji dugo ceka, pogledao u te tamne, kao bezdan duboke oci, ostavši momentalno sledjen uzasom probudjenog samrtnika. Zurio sam sam u sebe. Porazen sopstvenom pobedom, a u strahu od samoga sebe i lika koga ni sopstveni tvorac ne bi mogao prepoznati, našao sam skroviste u zemlji pretvaranja gde je laz jedina istina. Glumeci sebe, na neubedljivoj sceni internet_pozorišta_nepostojeceg_zivota, trudio sam se da u zalosnoj komediji bez smisla, odigram ulogu tragicnog kukavice bez dostojanstva. Nemi aplauz publike anonimnih internet_posmatraca, koji su sopstvenu konfuziju i emocionalnu bedu za trenutak pokušali da razmene za ozbudljivu mizeriju i mracni sjaj slave aktera na sceni, hrabrio je junaka da istraje do beznadeznosti. Sladostrasno uzivajuci u gorcini bljuvotina koje su im se prikazivale pornografski bestidno, nesputane cenzurom istinskog morala, publika je bar za trenutak mogla da dobije lazni utisak da u ovom istinskom svetu, unakazenim zaglupljujucim interpretacijama njihovih nedoraslih duhova, postoji neko, jos gori od njih. Katarza duse, koja ne poznaje samu sebe, dostize svoj vrhunac u taci svog najveceg pada, kada pocne da nalazi lepotu u razotkrivanju izopacene ruznoce onih oko sebe. Zaista svi oni nisu mogli naci bolje maske od svog sadašnjeg lika. Ko bi ih mogao prepoznati? Licemernih osmeha, i cvrstom zagrljaju onih koji ne smeju nikada da se oslone jedno na drugo, publika i glumac pokušavaju da obmanu sami sebe, obmanjujuci onog drugog. Verujuci u tudju superioronost, oni pokušavaju da dokazu svoju nadmoc. Najveca je osveta neprijatelju koga prezireš, da ga poraziš svojim slabostima a ne svojom snagom. Cak i ako podlegneš u toj sramotnoj konfrontaciji, boreci se kukavicki i nedostojno, ne dozvoljavaš mu da u svojoj pobedi oseti ni truncicu dostojanstva i slasti. Posle svakog cina tog nemuštog internet_komada, na izduzenim, zaglupljenim licima intelektualnih morona je ispisan size odigranog zapleta. Jalova tupoca komentra zlonamerne publike, najbolje odslikava šupljinu njihovog mlakog uzbudjenja. Ti lazni svedoci imbecilnih zbivanja koja tek treba da se dese, pokušavaju da nadju svoje teško zaradjeno mesto u tom dugackom redu nanizanih lazi i izvitoperenih istina. Svi se nadaju da ce baš njihova laz da bude ona glavna, koja ce da prevagne i donese pirovu pobedu nestvarnom junaku s kojim su se oni tako neuspešno identifikovali. I da ti dalje ne tupim na tu temu, ovde ce netalentovani slikari i dalje da slikaju ruznim stilom ruznocu, jer to je jedini stil kome su oni vicni. Meni ostaje neubedljiva nada da dihotomija ima smisla. Estetika ruznog je antiestetika lepog. Upoznajuci ruzno ja ne otkrivam šta lepo jeste, ali uocavam šta lepo nije. Spoznajuci ruzno u sebi, i mireci se sa realnošcu njegovog postojanja, ja uvidjam sa neumitnom izvesnošcu da je antipod i antistanje toga mraka, ono što treba da dozivi reifikaciju imanentnog smisla, koji je inherentan jedino istinskom bicu, u njegovoj izvornoj, orginalnoj lepoti, mudre, a tako graciozne decije bezazlenosti i naivnosti. I ambivalentni Demijurg, ta druga iteracija savršenstva koje stvara, ce mi pomoci da tu pigmalionsku borbu uoblicavanja svojih projekcija dovedem do kraja i izborim pravo na susret sa svojom pripitomljenom animom. Zao Succubus koji me opseda dok sanjam ovaj san, tako potreban za zivot, i dalje me nemilosrdno goni u zemlju "shape shiftera", cyber_licnosti i nocnih mora, koje su samo senka neceg stvarnog. Kada me vredjaju na chat-u, meni to ne smeta. Time me bar spasavaju nevolje da ih volim. Eto, otvorio sam ti malo tu hidraulicnu pumpu koju mi romanticno nazivamo srce, i iznosim ti bez uvijanja istinu u svoj svojoj blistavoj ruznoci. Tamo gde je svetlo jako i senka je duboka. Privucena toplinom sjaja duha jednog NiNa, koji blista u mraku prosecnosti kojim si okruzena, ti si poput malenog, nocnog leptirica, pohrilila tom dalekom mestu, osecajuci bliskost onoga cemu ceš celog svog zivota neumitno teziti, svetlu razumevanja. Zanela te snaga ceznje tvoje prave prirode, pa si za trenutak zaboravila da imas nezna krilca, i da blizina istine moze da ih sagori ako se previše pribliziš. Covek je cesto zrtva svojih istina. Isto tako i leptirici. Nino nije hteo da se mali leptiric opece. Ali mu je bilo drago da oseca njegovo bezbrizno i nestasno lepršanje u svojoj blizini. Hteo je da TE OSVOJI, vragolasti leptiricu. I ja ti se se ne pravdam za to. Labud se ne kupa da bi bio beo. Niti sam s tobom da ti udelim milostinju i sazaljenje. Za to nisam dovoljno siromašan. Ja sam te prepoznao po tvojim pretvaranjima isto tako dobro kao i po tvojim zanosima. Ali je puno toga još uvek skriveno. Ne postoji jasna granica izmedju onoga što jesti i onoga što zeliš da budeš. I bliza si sebi po onome što ne govoriš nego po onome što si mi rekla. Zato je sve toliko neodredjeno i neuhvatljivo. Tu se nalazi izvor naše potrebe za umetnošcu. Jer u osnovi svake lepote lezi nesto neljudsko. Umetnost u meni budi strahopoštovanje. Ti si vajarsko delo, u kome je tvorac svoje ushicenje lepim doveo do virtuoznosti. Ne poznajuci jos uvek sebe, ti tezis za srecom. A za uzivanje u sreci je potrebna nesavršenost. Ako zeliš da budeš srecna, pomešaj svoju krv i razum tako, da ne budes flauta na kojoj prst sudbine svira melodiju koja ti se ne svidja. I ne dozvoli da ti sudbina bude kazna, jer nije. Niz dana je dug za onog ko zna da zivi, pa ne budi neznalica. I ti I ja smo radoznali. A radoznalost radja strast. A strasti nema bez borbe. Prava strast ima sva prava ovog sveta, jer ide u susret svim njegovim kaznama. Ako zeliš da me istinski voliš, budi mi i prijatelj i najbolji neprijatelj. a uz mene najodlucnije stani baš onda kad mi se protiviš. Trazi me svojim umom ali me nadji svojim srcem. I zagledaj se u sebe i odgovori: Zeliš li da budeš svetica? Onda ceš da se izloziš prokletstvu. Faust je dovoljno verovao u Boga da se proda djavolu. Pakao ce za tebe biti nešto što se izaziva. On ima i drugo ime - Apsurd. Mozeš da ga sretneš kada praznina tvoga duševnog stanja postane recita, a lanac se tvojih svakodnevnih postupaka prekine, i kad ti srce bude uzalud trazilo cvoric kako bi se ponovo povezalo u jednu celinu, iz zamršenog i iskidanog klupka tvojih dosadašnjih iskustava. Apsurd ne oslobadja. On veze. I on ne dozvoljava sve. Sve je dopušteno, ne znaci isto što i ništa nije zabranjeno. Shvataš li sada malo bolje taj neuhvatljivi osecaj koji lisava duh sna potrebnog za zivot? Svet koji mozeš da objasniš, makar i lošim razlozima, blizak ti je. Ali u svetu iznenada lišenom iluzija i jasnoce, ti se osecaš strancem. To je progonstvo bez povratka. Zato sto je lišeno secanja na izgubljenu otadzbinu ili nade u obecanu zemlju. Ova razdvojenost izmedju tebe i tvoga zivota, izmedju glumca i njegovog dekora, to je leptiricu Apsurd. Ne obracaj se bogu kada ti treba nemoguce. Obrati se svome prkosu. Jer surova je istina ovoga sveta da on pripada samo onome ko mu se nametne. I kada najviše zeliš da cutis, onda se deri što jace. Tada ce te najmanje cuti. U svom porazu vernik nalazi svoj trijumf. A ti treba da veruješ u sebe. Budi poštena prema sebi, jer tada ti nece trebati pravila. Ako hoceš istinu ne ocekuj da ceš naci i ono što je pozeljno, jer lepše je biti slep i trcati za opsenom, srecno obmanut igrom lutaka na vašaru sveta. Duge su noge Stranceve senke, i teško je pratiti njegov korak. I izgleda mi neizbezno da ti kazem ko sam ja. Cuj me! Jer ja sam i Misko i NiNo! Ne brkaj me sa svakim! Poštuj me jer ja sam kao duboki bunar. Lako ti je da u njega baciš kamencic, ali mozes li ga posle izvaditi? Voliš da velicaš istinu, ali moze li ona velicati tebe? Svi se mi plašimo istine i krijemo se od nje. Laz je naš nemušti odgovor na zagonetke koje nam postavlja djavo. A djavo zna da je svaka laz maskirana istina. A zar moze istinu da kaze djavo? I kada poziva na najveci greh, on prvo mami nebeskim izgledima, jer voli da vlada u paklu mnogo više nego da sluzi u raju. Ne plaši se sumnje, jer je bolje sumnjati nego se uspavljivati zabludama. Pametnog muce sumnje, a budalu istine. Ne gledaj me kao neprijatelja kada ti govorim istinu. Drzi se što dalje od predrasuda. Jer je i najvece neznanje blizi istini od svake predrasude. Ako hoces da budes luda, onda to budi na svoju ruku, i ako zeliš da praviš gluposti, radi to pametno, koristi svoju glavu, a sebi dopusti samo one gluposti koje ce ti doneti veliko zadovoljstvo. Neki put je i to bolje nego biti pametan po tudjem mišljenju. Ako slusaš druge neceš cuti sebe, a lagaceš uvek ako sebi ne veruješ. A kad sebe lazeš lako ceš se vredjaš. Slabost da lazeš, ne mešaj sa pravom ljubavi prema istini. Ponekad je laganje potrebno da se sazna istina. Kad sebi zapovedaš, seti se da treba sebe i da poslusas, jer se zapoveda samo onome ko sam sebe ne zna slušati. I ne budi previše ogranicena duhom, jer to radja tvrdoglavstvo. I MOLIM TE NE MUTI SVOJE VODE DA IZGLEDAJU DUBLJE! NiNo ne krije sebe, zato buni mnoge protiv sebe. Zato ga cesto banuju na chat channelsima. Smeta im sto ih ne ubija gnevom i psovkama, vec smehom. A on ismeva svakog ko sam sebe ne ismeva. Kazu ne vole ga. Mnogo filozofira. Kao da oni znaju šta je filozofija. Ne brini se mnogo za mene ako se brineš, a zabrini se malo ako se ne brineš. I piši mi jer bi to bilo lepo od tebe, a i meni bi zaista bilo drago da od tebe dobijem misli. Galama je ovde oko mene zaglušujuca. A znaš da galama ubija misli. Tvoja pisamca bi mi donela izvestan stepen izolacije od te buke. Taman toliko da mi od lazi zaglušene usi povrate sposobnost slušanja istine. Pozdravljam te odavde gde sam za glavu viši od vecine, ali i Guliver moze da bude mali medju patuljcima, narocito ako je okovan ljubavlju za drugim delom sebe sa kojim ne zna šta da radi.


	NeVaSpiTaNa PoEziJa RoMaNtIcNe BiTaNgE NiKoLe MiLiCa - NiNa \| home EKSKURZIJA U HAOSU \| RAP ZA SVAKI DZEP \| VICEVI \| ESEJI ESEJI Caos Medena, baš si šecerko Ovaj mali aforizam iz zaglavlja, slatkišu moj daleki, je esencija onog što sam pokušao da ti objasnim o meni za ovih zadnjih par dana naših "nocnih" razgovora. Moj je stil vrlo direktan i ubitacno efektan. Za razliku od onih koji puno pokazuju (sebe) ali malo toga prenesu, ja malo pokazujem (sebe) ali puno prenosim (o sebi). U ovom maglovitom momentu naseg digitalno-analognog odnosa, kada je racionalni egoizam sa obe strane okeana (i tvoje i moje) još uvek glavna strategija te naše iterativne, non-zero sum game in two players, a naša cerebralna ljubav još uvek u povoju, ja ti compiliram ovu kolekciju stohasticki organizovanih misaonih ekskurzija u n-dimenzionalni prostor moga intelektualno-emocionalnog kognitivnog univerzuma, ispunjenog fraktalnim formama mapirane realnosti koja se tako teško kristališe u stabilne obrasce neurosinaptickih veza tog mog organskog computera koji ti toliko nalaziš zanimljivim. Dok si sada, u svoj svojoj "nematerijalnosti" postala jos odsutnija i dalja od mene, ja sam odlucio da uradim ono što si ti htela, baš u inat samom sebi i kontra NiNovih egzistencijalnih principa ponašanja prema devojkama, da ti napišem jedno pismo koje ce u formi literalnog skec-portreta odslikati ono što ja mislim da sam, u ovome trenutku. I dok dani koji uskoro treba da dodju pa prodju, ne razjasne finansijsku dilemu naše telefonske romanse, i ne pokazu da li je "moja lepotica" stvarno covek a i prava zena koja se svojim delima izdvaja od mnoštva i pravi odlucan korak napred u svojoj zenskoj rešenosti da zaista voli mene, a poštuje NiNa, ja cu da rastrcim poštare na oba kontinenta da se ne dosadjuju u svojim prašnjavim jazbinama. Iako si sada negde daleko (jesi li?), znajuci tvoju adikciju prema NET-u, ocekujem da nadješ neki link na mrezi i skociš do mene, bar za trenutak i spustiš svoju sanjivu glavicu na moje junacke grudi i šapuceš mi svojim nerazumljivim jezikom slatke reci divljenja i obozavanja. Osecati se nadcovekom, omiljena je relaksaciona tehnika natprosecnih duhova koji sami ne mogu sebi da se dive, ali to rado dopuštaju drugima. Kada ti svojom istrajnošcu i strpljenjem srušis taj odbrambeni zid krajnjeg skepticizma koji me tako uspešno brani od moronski indiferentnog sveta oko mene, konacno cu moci da te uzmem u svoje narucje i prenesem preko praga dvorca koji zajedno sagradismo od ciste mašte i snova, zajednickom ludošcu i zajednickom potrebom za dragim domom makar bio ni na nebu ni na zemlji. Voleo bih jednu stvar: da pokazeš da nisam u pravu, I da si ti - for real, da naša mašta moze da bude stvarnija od "stvarnosti" a naše zelje jace od realnosti. Pošto si rešila da mi dodjes ovde, znaj da ceš naci ono što si pricala da zeliš, jer su Stranac i NiNo, stopljeni u meni, fenomen natprirodnih proporcija. Za tebe je sve spremno i ceka da ti odigraš Dalilinu misticnu igru sedam velova do kraja, i zatraziš moju glavu na zlatnom tanjiru da ti se donese kao nagrada za pesmu nad pesmama koju tako cesto pevaš sama sebi. Slazem se sa tobom da sam povremeno umeo da preteram sa svojim toxic chatom (što je samo posledica parcijalnih okultacija zdravog razuma) u momentima kada sam hteo da rasplamsam tvoju bujnu maštu i istinski idealizam, i cela reakcija, amplifikovana katalizatorom tvojih sofisticiranih sposobnosti percepcije i recepcije verbalne magije, dovela je do egzaltacije romanticnih atributa tvoga zenskog bica, a izvesne reanimacije potisnute muške osecajnosti i bliskosti na mojoj strani. Upalo mi je u oci da imaš ukusa, da nisi duhovno lenja i da ocigledno razumeš ono što pricam i pišem. Zanimljivo je da kroz ovaj vid komunikacije odaješ sliku inteligentne, samopouzdane i realisticne devojke, prefinjenog stila i ukusa koja uvek i u svakoj situaciji zna da nadje i zauzme najbolji stav i u maniru prave lady, gracioznim elegancijom i Madoninim osmehom na licu, stavi svome Internet_Vitezu na znanje (kada ovaj zanet zarom borbe kojom treba da dokaze svoje sposobnosti pocne da gubi orijentaciju za cilj i razumevanje razloga same borbe) da svi putevi vode u Rim i da Sveti Gral njegovog izbavljenja odavno stoji sigurno i pouzdano u njenom posedu, cekajuci da se hrabri ratnik umori od rata, a i samog sebe, i da zadovoljan sopstvenim junaštvom, konacno dozvoli sebi da se vrati zdravom razumu i primi, od svoje Dame izborenu nagradu. Secam se da si me pitala zašto lutam pustinjom internet_chat_sajtova? Šta to trazim u toj nepreglednoj cyber_praznini, ispunjenoj vakumom kica, a kojoj je i sam Bog rekao laku noc? Da pokušam da dam neko objašnjenje? Sa verom da semantika moze da se inkarnira jednostavnom manipulacijom sintaktickih struktura simbolickih formi ovog naseg "prirodnog" jezika, pokusacu da uradim ono sto Sizif radi po Bozjoj milosti: da doguram taj teski kamen sopstvenih konfuzija i zabluda na sam vrh planine apsurda, i odande bacim pogled novim ocima 'Probudjenog' na pejzaz te doline suza koju sam tako dugo nazivao svojim zivotom. Verovatno je blizu istini da vec dugo lutam zapetljanim hodnicima lavirinta smisla, tragajuci za mitskim cudovištem koje tamo zivi, u teznji da rešim najtezu zagonetku - sebe. Trazeci dugo, konacno sam se i sam izgubio. Uz to sam morao da na sopstvenim ledjima nosim najtezi teret - sebe. Kad sam ga konacno našao, i kad sam posle teške borbe dospeo u situaciju da sjurim mac shvatanja u njegovo antinomijsko srce besmisla, za trenutak sam zastao, i gonjen nepotrebnom radoznalošcu onoga koji dugo ceka, pogledao u te tamne, kao bezdan duboke oci, ostavši momentalno sledjen uzasom probudjenog samrtnika. Zurio sam sam u sebe. Porazen sopstvenom pobedom, a u strahu od samoga sebe i lika koga ni sopstveni tvorac ne bi mogao prepoznati, našao sam skroviste u zemlji pretvaranja gde je laz jedina istina. Glumeci sebe, na neubedljivoj sceni internet_pozorišta_nepostojeceg_zivota, trudio sam se da u zalosnoj komediji bez smisla, odigram ulogu tragicnog kukavice bez dostojanstva. Nemi aplauz publike anonimnih internet_posmatraca, koji su sopstvenu konfuziju i emocionalnu bedu za trenutak pokušali da razmene za ozbudljivu mizeriju i mracni sjaj slave aktera na sceni, hrabrio je junaka da istraje do beznadeznosti. Sladostrasno uzivajuci u gorcini bljuvotina koje su im se prikazivale pornografski bestidno, nesputane cenzurom istinskog morala, publika je bar za trenutak mogla da dobije lazni utisak da u ovom istinskom svetu, unakazenim zaglupljujucim interpretacijama njihovih nedoraslih duhova, postoji neko, jos gori od njih. Katarza duse, koja ne poznaje samu sebe, dostize svoj vrhunac u taci svog najveceg pada, kada pocne da nalazi lepotu u razotkrivanju izopacene ruznoce onih oko sebe. Zaista svi oni nisu mogli naci bolje maske od svog sadašnjeg lika. Ko bi ih mogao prepoznati? Licemernih osmeha, i cvrstom zagrljaju onih koji ne smeju nikada da se oslone jedno na drugo, publika i glumac pokušavaju da obmanu sami sebe, obmanjujuci onog drugog. Verujuci u tudju superioronost, oni pokušavaju da dokazu svoju nadmoc. Najveca je osveta neprijatelju koga prezireš, da ga poraziš svojim slabostima a ne svojom snagom. Cak i ako podlegneš u toj sramotnoj konfrontaciji, boreci se kukavicki i nedostojno, ne dozvoljavaš mu da u svojoj pobedi oseti ni truncicu dostojanstva i slasti. Posle svakog cina tog nemuštog internet_komada, na izduzenim, zaglupljenim licima intelektualnih morona je ispisan size odigranog zapleta. Jalova tupoca komentra zlonamerne publike, najbolje odslikava šupljinu njihovog mlakog uzbudjenja. Ti lazni svedoci imbecilnih zbivanja koja tek treba da se dese, pokušavaju da nadju svoje teško zaradjeno mesto u tom dugackom redu nanizanih lazi i izvitoperenih istina. Svi se nadaju da ce baš njihova laz da bude ona glavna, koja ce da prevagne i donese pirovu pobedu nestvarnom junaku s kojim su se oni tako neuspešno identifikovali. I da ti dalje ne tupim na tu temu, ovde ce netalentovani slikari i dalje da slikaju ruznim stilom ruznocu, jer to je jedini stil kome su oni vicni. Meni ostaje neubedljiva nada da dihotomija ima smisla. Estetika ruznog je antiestetika lepog. Upoznajuci ruzno ja ne otkrivam šta lepo jeste, ali uocavam šta lepo nije. Spoznajuci ruzno u sebi, i mireci se sa realnošcu njegovog postojanja, ja uvidjam sa neumitnom izvesnošcu da je antipod i antistanje toga mraka, ono što treba da dozivi reifikaciju imanentnog smisla, koji je inherentan jedino istinskom bicu, u njegovoj izvornoj, orginalnoj lepoti, mudre, a tako graciozne decije bezazlenosti i naivnosti. I ambivalentni Demijurg, ta druga iteracija savršenstva koje stvara, ce mi pomoci da tu pigmalionsku borbu uoblicavanja svojih projekcija dovedem do kraja i izborim pravo na susret sa svojom pripitomljenom animom. Zao Succubus koji me opseda dok sanjam ovaj san, tako potreban za zivot, i dalje me nemilosrdno goni u zemlju "shape shiftera", cyber_licnosti i nocnih mora, koje su samo senka neceg stvarnog. Kada me vredjaju na chat-u, meni to ne smeta. Time me bar spasavaju nevolje da ih volim. Eto, otvorio sam ti malo tu hidraulicnu pumpu koju mi romanticno nazivamo srce, i iznosim ti bez uvijanja istinu u svoj svojoj blistavoj ruznoci. Tamo gde je svetlo jako i senka je duboka. Privucena toplinom sjaja duha jednog NiNa, koji blista u mraku prosecnosti kojim si okruzena, ti si poput malenog, nocnog leptirica, pohrilila tom dalekom mestu, osecajuci bliskost onoga cemu ceš celog svog zivota neumitno teziti, svetlu razumevanja. Zanela te snaga ceznje tvoje prave prirode, pa si za trenutak zaboravila da imas nezna krilca, i da blizina istine moze da ih sagori ako se previše pribliziš. Covek je cesto zrtva svojih istina. Isto tako i leptirici. Nino nije hteo da se mali leptiric opece. Ali mu je bilo drago da oseca njegovo bezbrizno i nestasno lepršanje u svojoj blizini. Hteo je da TE OSVOJI, vragolasti leptiricu. I ja ti se se ne pravdam za to. Labud se ne kupa da bi bio beo. Niti sam s tobom da ti udelim milostinju i sazaljenje. Za to nisam dovoljno siromašan. Ja sam te prepoznao po tvojim pretvaranjima isto tako dobro kao i po tvojim zanosima. Ali je puno toga još uvek skriveno. Ne postoji jasna granica izmedju onoga što jesti i onoga što zeliš da budeš. I bliza si sebi po onome što ne govoriš nego po onome što si mi rekla. Zato je sve toliko neodredjeno i neuhvatljivo. Tu se nalazi izvor naše potrebe za umetnošcu. Jer u osnovi svake lepote lezi nesto neljudsko. Umetnost u meni budi strahopoštovanje. Ti si vajarsko delo, u kome je tvorac svoje ushicenje lepim doveo do virtuoznosti. Ne poznajuci jos uvek sebe, ti tezis za srecom. A za uzivanje u sreci je potrebna nesavršenost. Ako zeliš da budeš srecna, pomešaj svoju krv i razum tako, da ne budes flauta na kojoj prst sudbine svira melodiju koja ti se ne svidja. I ne dozvoli da ti sudbina bude kazna, jer nije. Niz dana je dug za onog ko zna da zivi, pa ne budi neznalica. I ti I ja smo radoznali. A radoznalost radja strast. A strasti nema bez borbe. Prava strast ima sva prava ovog sveta, jer ide u susret svim njegovim kaznama. Ako zeliš da me istinski voliš, budi mi i prijatelj i najbolji neprijatelj. a uz mene najodlucnije stani baš onda kad mi se protiviš. Trazi me svojim umom ali me nadji svojim srcem. I zagledaj se u sebe i odgovori: Zeliš li da budeš svetica? Onda ceš da se izloziš prokletstvu. Faust je dovoljno verovao u Boga da se proda djavolu. Pakao ce za tebe biti nešto što se izaziva. On ima i drugo ime - Apsurd. Mozeš da ga sretneš kada praznina tvoga duševnog stanja postane recita, a lanac se tvojih svakodnevnih postupaka prekine, i kad ti srce bude uzalud trazilo cvoric kako bi se ponovo povezalo u jednu celinu, iz zamršenog i iskidanog klupka tvojih dosadašnjih iskustava. Apsurd ne oslobadja. On veze. I on ne dozvoljava sve. Sve je dopušteno, ne znaci isto što i ništa nije zabranjeno. Shvataš li sada malo bolje taj neuhvatljivi osecaj koji lisava duh sna potrebnog za zivot? Svet koji mozeš da objasniš, makar i lošim razlozima, blizak ti je. Ali u svetu iznenada lišenom iluzija i jasnoce, ti se osecaš strancem. To je progonstvo bez povratka. Zato sto je lišeno secanja na izgubljenu otadzbinu ili nade u obecanu zemlju. Ova razdvojenost izmedju tebe i tvoga zivota, izmedju glumca i njegovog dekora, to je leptiricu Apsurd. Ne obracaj se bogu kada ti treba nemoguce. Obrati se svome prkosu. Jer surova je istina ovoga sveta da on pripada samo onome ko mu se nametne. I kada najviše zeliš da cutis, onda se deri što jace. Tada ce te najmanje cuti. U svom porazu vernik nalazi svoj trijumf. A ti treba da veruješ u sebe. Budi poštena prema sebi, jer tada ti nece trebati pravila. Ako hoceš istinu ne ocekuj da ceš naci i ono što je pozeljno, jer lepše je biti slep i trcati za opsenom, srecno obmanut igrom lutaka na vašaru sveta. Duge su noge Stranceve senke, i teško je pratiti njegov korak. I izgleda mi neizbezno da ti kazem ko sam ja. Cuj me! Jer ja sam i Misko i NiNo! Ne brkaj me sa svakim! Poštuj me jer ja sam kao duboki bunar. Lako ti je da u njega baciš kamencic, ali mozes li ga posle izvaditi? Voliš da velicaš istinu, ali moze li ona velicati tebe? Svi se mi plašimo istine i krijemo se od nje. Laz je naš nemušti odgovor na zagonetke koje nam postavlja djavo. A djavo zna da je svaka laz maskirana istina. A zar moze istinu da kaze djavo? I kada poziva na najveci greh, on prvo mami nebeskim izgledima, jer voli da vlada u paklu mnogo više nego da sluzi u raju. Ne plaši se sumnje, jer je bolje sumnjati nego se uspavljivati zabludama. Pametnog muce sumnje, a budalu istine. Ne gledaj me kao neprijatelja kada ti govorim istinu. Drzi se što dalje od predrasuda. Jer je i najvece neznanje blizi istini od svake predrasude. Ako hoces da budes luda, onda to budi na svoju ruku, i ako zeliš da praviš gluposti, radi to pametno, koristi svoju glavu, a sebi dopusti samo one gluposti koje ce ti doneti veliko zadovoljstvo. Neki put je i to bolje nego biti pametan po tudjem mišljenju. Ako slusaš druge neceš cuti sebe, a lagaceš uvek ako sebi ne veruješ. A kad sebe lazeš lako ceš se vredjaš. Slabost da lazeš, ne mešaj sa pravom ljubavi prema istini. Ponekad je laganje potrebno da se sazna istina. Kad sebi zapovedaš, seti se da treba sebe i da poslusas, jer se zapoveda samo onome ko sam sebe ne zna slušati. I ne budi previše ogranicena duhom, jer to radja tvrdoglavstvo. I MOLIM TE NE MUTI SVOJE VODE DA IZGLEDAJU DUBLJE! NiNo ne krije sebe, zato buni mnoge protiv sebe. Zato ga cesto banuju na chat channelsima. Smeta im sto ih ne ubija gnevom i psovkama, vec smehom. A on ismeva svakog ko sam sebe ne ismeva. Kazu ne vole ga. Mnogo filozofira. Kao da oni znaju šta je filozofija. Ne brini se mnogo za mene ako se brineš, a zabrini se malo ako se ne brineš. I piši mi jer bi to bilo lepo od tebe, a i meni bi zaista bilo drago da od tebe dobijem misli. Galama je ovde oko mene zaglušujuca. A znaš da galama ubija misli. Tvoja pisamca bi mi donela izvestan stepen izolacije od te buke. Taman toliko da mi od lazi zaglušene usi povrate sposobnost slušanja istine. Pozdravljam te odavde gde sam za glavu viši od vecine, ali i Guliver moze da bude mali medju patuljcima, narocito ako je okovan ljubavlju za drugim delom sebe sa kojim ne zna šta da radi.