O ZIVOTU


	NeVaSpiTaNa PoEziJa RoMaNtIcNe BiTaNgE NiKoLe MiLiCa - NiNa \| home O LJUBAVI \| O ZIVOTU \| BLAGA ISTINA O ZENI \| GRUBA ISTINA O ZENI \| MUSKARAC O SEBI \| IZ MUSKOG UGLA \| MOJA DECA \| VRUCA POEZIJA \| Contact Me \| DEMONSKI MESIJA \| POSLEDNJA PESMA \| http://dencity.com/ninolino/slideshow/nino.rm O ZIVOTU O Zivotu... Pametne misli - jasnoca krasi, a tvoja dela ce reci sta si! Juce mi je s neba, stigla hitna vest! Koja kaze: "Credo, quia absurdum est". Patnja je coveku kazna, a zena je zena je zena, a zivot je samo komedija, smesna ali jebena. Ako nemas nade, i ocaj te gusi, tad pozovi prkos, da pomogne dusi. Homo je sapiens, covek je zar nije? Al kad razum ne pomaze, covek se tad bije! Izginuse ideali, moji svi u ratu, ni jedan mi ne ostade, padose u blatu, jednog zenskog srca, sto volelo nije, i zbog kog mi dusa peva, bije se i pije. Otplako sam na sahrani, svojih ideala, probudjen i opet rodjen, al ne ko budala. Stid i svako sazaljenje, sutno sam od sebe, prkos mi je sad u dusi, i nikog ne jebe! Cist sam bio ko andjeo, dok sam bio mlad? Al uz zene andjeo je, sad postao gad! Proslost vise ne postoji, buducnost je gde? Samo ono sto je sada, to je valjda sve! Od nasilja stvarnosti, misao se gusi, a kad ona padne dole, i zivot se rusi. Pao sam na dno zivota, i puzim po tlu, al od toga necu nize, bar znam da sam tu. Od svoje sudbine, ne mozes pobeci, stici ce te i niko to, ne moze da spreci. S mog lica je sasvim spao, tanki sloj finoce, i sta sada razlikuje, lepo od ruznoce? Da bi dobro varo druge, prvo slazi sebe, jer kad jednom to progutas, laz vise ne grebe. Progonstvo bez nade, secanje na zlo, buducnost bez oslonca, realnost je to. Po mome zivotu, aveti se krecu, jer mrak oko mene vlada, a ja nemam svecu. U tvom svakom porazu, trijumf ti se smesi, sa verom u samog sebe, moze da se gresi. Ja nikoga ne slusam, ne znam to da radim, al iz svakog sranja, uvek se sam vadim! Naucih se bol da trpim, i u oci gledam, ne odstupam ni za korak, ne znam da se predam. Nije lako prebiti, jacega od sebe, a ko misli da to moze, obicno najebe. Od svakog problema, moze se pobeci, a kad se sudbina stidi ti sam pridji sreci. Gubio sam ponekada, pobedjivo isto! Al sam svaku bitku bio, posteno i cisto. Ako nemas problema, u svome zivotu, tad si stoka jer ne shvatas, zivotnu grozotu. Misli ko i zivot, nemaju buducnost, jedino preostaje, za glupost mogucnost. Poslusaj me i ne tuguj, jer vreme sve leci, a ti budi to sto jesi, ko ce da te spreci? Savet ti ne dajem, da ga slepo sledis, jer kad slusas drugog onda, jako malo vredis. Lako je za pamet, kome pamet treba? Jer svi ljudi samo zele, igara i hleba! Od srecnog zivota patnju, podneti ne mogu, slabic sam i mene sreca, dotuce do nogu. Realnost me tera da radim, realnost me tera da se gadim! Realnost me tera da jurim zene! Realnost je cesto jaca od mene! Neodlucnost najveca je, objektivnost uma! Odlucnost i odredjenost, jeftina su gluma! Kada je svet jasan, umetnost je mrtva, a lepota od zivota tad je prva zrtva. Ono sto jasno uvidjam, razara ono sto hocu! Jer shvatanje sveta ti otvara, kraljevski put za samocu. Od drugih ocekuj malo, a od sebe sve, tajnu srece tu ces naci, a ne bilo gde. To sto zelis od tog sto si, ne razdvaja granica, uvek iza procitane, sledi nova stranica. Ma kolko ga ulepsavo, mrak ostaje crn, a lepotu svake ruze, ukrasava trn. Za jednu besanu noc, naucices kazem ti ja, vise o sebi nego, za godinu dana sna. Covek je ko maratonac, sto trci do smrti. Stati ne sme a zna da se, samo u krug vrti! Ti si vise covek, po onom sto lazes, nego po istini, koju smes da kazes. Ko istinu gudi, gudalom ga biju, jer istinu kad zasviras, zavrnu ti siju. Laz je kao grudva snega, s njom te nece sreca, sto je duze valjas ona, postaje sve veca. Ponavljanje istinu, nikada ne kvari, ali covek istinu, jako tesko svari! Ko sam sebe laze, najlakse se vredja, zato sto taj samom sebi, tad okrece ledja! Ludilo je samo senka, normalnoga stanja, a lepo je svetla strana, nekog teskog sranja. Na svojim se greskama, nikada ne uci, iskustvo ne vredi i zbog, njega se ne muci. Orgazam je cas vrhunca, ocaj isto tako. Prvi jako brzo prodje, a drugi polako. Poraz, patnja, ponizenje, zivotu te uce! Svemir je ko tesna soba, kad se ljudi smuce. Ocajanje je sranje! Kada ocajavas gde je, samopostovanje! Neznanje je uvek, spremno da se divi, cuj sad jedan dobar savet: Idi malo zivi! Ako trazis nesto novo, onda menjaj SEBE! Poslusaj me sada dobro, jer mislim na tebe! Ko god kaze: Eureka! pojma nema sta ga ceka! U srcu mi mrkli mrak, ali nije crn ko brak. Vala mi je stvarno dosta, ljubavi i zena, jer moj zivot sjebala je, paklena sirena. Inspiracija je halucinacija, a ludilo je imaginacija. Ko ne pamti proslost, taj je onda ponavlja, sto je bilo pametan, nikad ne zaboravlja! Na zemlji je tesko, a raj je daleko, spremi se za gorko pice, ne na med i mleko. Oko mene bese guzva, dok sam srecan bio, a sad nema nigde nikog, od kad sam se probudio! Patnja lomi al i jaca, i srce i volju! Nisi vise isti covek, kad prodjes nevolju! Posle teskog pomracenja, u mome zivotu, resio sam da zasladim, malo tu Golgotu. Ne mogu se probuditi, i jos trljam oci, mislim ova nocna mora, nekako ce proci. Ala je lep ovaj svet, tamo pakao, ovde Net, a ja izgubljen izmedju njih, kroz zube pljujem ovaj stih. Proslosti se svoje gadim, i bezim od nje, buducnost je sakrivena, sadasnjost je SVE! Nemoj da se kajes, i priznas krivicu! Jer u tebi tad svi vide, samo bednog kukavicu. Jos rimljani rekose: Homo homini lupus! Al vukovi postaju zecevi, kad pocnu da love kupus! Kad ti mozak rikne udjes, u blazeno stanje, jer tad lako zaboravis, da je zivot sranje. Ako imas lepo telo ili puno love, ne brini se jer ce sreca, odmah da te zove. Nit imam pocetak, niti imam kraj. Hocu sad da zivim zivot, ko da ceka raj? Djavo mi je jednom reko: I Bog ima pakao, zbog ljubavi za covekom, na krstu je plakao. A tu skoro cuh ga rezi: "Bog je mrtav, eno lezi!". Zato biraj moja vrata jer od pakla su od zlata! Biblija nas uverava: Pokaj se i moli! Spas i pristup Bogu imas, samo kad te boli! U Boga sam imo veru, al mi Djavo priso. On mi dao svu utehu, Bog me zaobiso. Znaj da kada umres, svemu dodje kraj, jer niko do sada nije, dokazao raj! Nesigurna teorija, to je ljudska dusa! Ako je od Boga data, sto Boga ne slusa? Bog ne gleda cipele, vec u srce cisto! Sa ljudima oko sebe, i ja radim isto. Da je Djavo ruzan, zar bi onda vlado? Niko tad u pako ne bi, iso tako RADO! Na vratima pakla stoji: Ostavite nadu! Ne treba vam kad udjete, u paklenu zgradu. Juce mi je Djavo reko:"NiNo zdravo!" Oci nam se sretose, ja produzih pravo. "Kada ti je tesko, nebo je daleko, molitvu zameni kletvom!", Djavo mi je reko! Ej Djavole svaka cast, istinu si reko, nije jasno samo sto si, na to tolko ceko. Bolje ti je cuti, Djavola ne zovi, jer ako te cuje onda, ima da te lovi. Draga mi je sloga, jer je milost Boga! A kad sloge nema, zlo tad Djavo sprema. Bog mi je od skoro, okrenuo ledja! Kaze da sam nemoralan, a to njega vredja. Hodam strmom stazom, cilju koji nemam, pa sam sebe za pakao, poceo da spremam. Za pakao nosim, ono sto mi treba, prokletstvo od ljudi, i kaznu sa neba. Iz pakla te puste, kada sebe shvatis, jer odlicno znaju da ces, tamo da se vratis. Ljudska dusa se ne leci, ali telo moze! Makar i zbog te milosti, hvala tebi Boze! Ko salu ne voli, tog istina boli. Ja ostavljam neiskrene, da rade sta rade, jer im nije stvaro lako, da zive bez nade. Svi nosimo maske, i krijemo lice, jer u svetu uspevaju, valjda varalice. Zivot cesto tera, u propast i sranje, zato treba na vreme, steci pravo znanje. Izgubljene iluzije, samo dusu muce, jedino nas uspesi, necemu nauce. Zenska podlost mi je saplela srce, a ono se tresnuvsi razbilo lako, i dok nada sakuplja rasute snove, dusa mi pati pakleno jako. Pancir od iskustva, moje srce brani, i sa laznom nadom, vise se ne hrani. U telu i dusi, prestao je rat, sklad i ravnoteza vlada, pa rade kao sat. Pravome postenju, ne trebaju pravila, cisto srce nisu nikad, iskusenja davila. U potrazi za istinom, pozeljnoga nema, s nepozeljnim se suoci, jer ti se to sprema. I iz mutnog neba, cista kisa pada, lepo mozes cuti i od, najgorega gada. Budi velikodusan, u delu i reci, pa se onda ne moras, udvarati sreci. Ako nemas svoju volju, stize sto ne treba! Kad ne slusas samog sebe, drugi zapoveda. Posejo si gadno seme, i sumnja te muci. Najteze sad nosis breme, sebe moras vuci! Dusa ti je gladna ceznja, seca se i pati, ali proslo vreme vise, nece da se vrati. Ono sto nas muci, jedino nas uci. To je razlog sto ne vredi sedeti u kuci. Posle prve suze, brzo stizu mnoge, jer u tuge i nesrece, jesu hitre noge. Taj ko zna da uziva, zivi mnogo dana, jer je radost od zivota, sva njegova hrana. Dok je nada postojala, patio sam tuzan! A od kad je umrla, nisam vise ruzan. Pustam da zlo tera svoje ja teram po svom! Objasnjenje za to nemam, osim da sam som! Na sudbinu ne gledaj, ko na svoju kaznu, da nadjacas svoju patnju, leci glavu praznu. Slava koju prozivljavas, najmanje je varljiva, al se ipak dobro pazi, jer je lako kvarljiva. Najveca je nemost kada, urlas na sav glas, jer to drugi ignorisu, ko kad laje pas. Boga zoves kad ti treba, nemoguce nesto, zelis visom silom tada, prevariti vesto, ono sto se zove svetom, a sto je realnost, takva vera nije nista, vec smesna banalnost. Apsurd ne oslobadja, vec te sobom veze. i okove besmisla, oko tebe steze. Kroz dronjavo ruho, mali gresi vire, samo dobra dela mogu, dusu da ti smire. U tajni lepote, lezi nesto neljudsko, u njoj srce pronalazi, mitsko i poetsko. Ne umes da mislis, pa lupetas svasta, al shvati da glupost nije, isto sto i masta. I najveca budala, zna pitati vise, nego sto i genije, ume da napise. Covek pada kao zrtva, od istine svoje, zato se od iskrenosti, ljudi mnogo boje. Kada gusis istinu, pravis tesku gresku, jer upadas u zabludu, i u patnju tesku! Buljio sam ni u sta, i sagledo sve! Ovlado sam istinom al, osto sam be NJE! Ne veruj u istinu, svega sto se pise, jer istinu prepoznati, neces moci vise. Zdrav razum je instikt istine, i zato se drzi, moralne cistine. Ja nikada praznoglavcu, argument ne pruzam, vec se trudim da sa njime, sebe naoruzam. Posumnjaj u istinu, svega sto procitas. Svaki zarez, rec i slovo, moras da ispitas. Da si bila knjiga, ja te ne bih cito, radije bih hvato zjala i po svetu skito. Ljudi svasta pricaju jer, slusati ne mogu. Misle da ce lupetanjem, blize prici Bogu. Ne ispreda pauk mrezu, radi jedne muve, u nju svasta on ulovi, al ne jede buve. Biti mlad a bez lepote, to je tuzna prica, u kojoj se glavni junak, retko kad velica. Ljudsko telo pametno je, koliko i glava, i uspeh je njihova, zajednicka slava. Cak i plitka voda, poziva na kupanje, a lepota srce tera, na mahnito lupanje. Daj ne glumi vise, hladnu Mona-Lizu, zivot cas proleti i dan, prozivke je blizu. Nikad se ne kajati, pocetak je mudrosti, a drugoga zaliti, pocetak je ludosti. Zenske kocnice su: strah i stid! A muske su: razum i vid. S pravom gubi onaj, ko za tudjim cezne, jer na kraju taj se ipak, uvek dobro zezne. Ko sam sebi ne veruje, taj sam sebe laze! Od takvoga ne ocekuj, istinu da kaze. Na sopstvenim greskama, covek sebe muci, ostvarenjem svojih snova, najbolje se uci. Bolje budi lud, i na svoju ruku, no po drugom pametan, a trpeti muku. Igram igru koju nikom, savetovo ne bi, a da od nje smislim bolju, jos ne uspeh sebi. Gde je svetlo jako, senka je duboka, al istinu ipak nece, sakriti od oka. Tog kog zmija ujede, gustera se boji, pa ne sklapa vise oci, kad sranje postoji. Ko se puno trudi, na kraju poludi! zato nikad ne srljaj i umeren budi. Ne gledaj me zbunjeno, nemoj da se cudis, razapet sa krajnostima, imas da poludis! Sudbina je orla, pod oblak da leti, a sudbina vrapca, na kucu da sleti. Dusa nece da ostari, ali telo hoce U starosti ko ce da te, cuva od samoce? Pitali su staru kurvu: "Kome si sve dala?" "Da sam znala sta je starost nudila bi vala!" Telo kad je jako, tad puno ponese, a srce je jako, kad mnogo podnese. U poslednje vreme, Bog me zaobiso, al mi zato crni Djavo, jako blizu priso! Kada mnogo radis, pucaju ti ledja, od tog neces biti lepsa, no grdja i bledja. Izbora je malo, zivot brzo prodje, zivot nisi ni probala, a starost vec dodje. Da izmeris zadovoljstvo, il obuzdas strast, mozes samo kada zelis, ici u propast. Sudbinu ne cekaj, hvataj je za gusu, oslanjaj se na svoj prkos, nikada na dusu. Samo jedan imas zivot, buducnost dok dodje, sadasnjost ti cvrsto zgrabi, il ce da te prodje. Zivot nikog ne ceka, nego juri napred, ko zakasni vise nikad, ne dolazi na red. Dok pametni mudruju, ludi se nazive, i umiru zadovoljni, jer nikog ne krive. Mrak lazi, nadu nam daje, svanucem istine, nada nestaje. Ledja su mi isibana, kamdjijom zivota, al se zato ja ne bojim, vise od tog skota. I gladan uz pametnog, bolje ti je biti, nego sa budalom, slatko vino piti. Zablude su novac kojim, placas ubedjenja, i zbog toga neistina, treba da se menja. Ko previse zuri, nos u dupe turi, a kad ti se to dogodi, posle se ne duri. Kada neces probleme, u zivotu svome? nisi covek vec si stoka, kapiras li some! Ako zelis biti srecan, nesavrsen budi, jer ce samo kad si takav, da te vole ljudi. Kad lenstvujem i ne radim, Bogu kradem dane! Ali samo tad u dusi, meni sunce grane. Neko pita pitanja, neko odgovara, neko samo non stop cuti, a neko zamara. Kad jedanput nesto kazes, posle sto se cupas? Kad ne stojis iza reci, onda samo lupas. To sto tolko trabunjas, to je sve u redu, al ne valja sto otkrivas, bre duhovnu bedu. Veruj samo u se, i u svoje kljuse, bices kao celik kad te, nevolje izbruse. Nezahvalnost to je tajna, nezavisnog srca. A kad dusa sazaljeva, tad ti srce grca. Na krst sazaljenja se, razapinje onaj ko ga daje, mudar nikad ne zali, nit se ikad kaje. Dosada je kazna, za sve uske duse, koje svakog oko sebe, mizerijom guse. Camac u noci polako tone, a zivotna zvona sablasno zvone, jer njemu nema vise spasa, reka zivota se gadno talasa. Razlog je za zivot, isto da se mre! Jer to s stobom sto zapocne, s tobom nestaje! Suprotnost me prikovala, na krstu od zelja, nemoguce mi je izvor, saqd celog veselja. Ko god umre od starosti, nek ga je sramota, jer Bog znaci da je moro, da uklanja skota. Kada zlotvor umre, svako za njim pljune, i bez trunke sazaljenja, do neba ga kune. Kad u udjem u crkvu to je da upalim svecu i tada se tiho molim: "Boze sve podnecu!". Trenuci svih proslih dana, kraj mene prolecu, srce s florom jos ne moze, da zagrli srecu. "Zivot ti je luda prica, idiot sto zbori, ne sto tebi tvoja majka voli da govori. U njemu ces naci svasta: ljubav, patnju, sve! Maste svaku tvorevinu, samo smiso - NE! Ljudski duh i ljudska stvarnost, zagrljeni stoje, ali jedno na drugoga, naslonit se boje. Astronomija Svet krije mir - pa kazemo Svemir, i ceo Uni-vers - je jedna pesma, nase postojanje je - kvantni hir, nevidljivih zica - melodija cudesna .... Tri pokoljenja blistavih zvezda, su umrla da se svest rodi u noci, da svet moze sam sebe da vidi, jer su beskrajno ogledalo moje oci. .... I bese REC, a zatim svetlo, blesak smisla je raskino mrak, u utrobi kosmosa se nesto pomerilo, i prvi je covek udahnuo zrak. .... Duh se probudio, i hrli ka sebi, kroz najlepse forme tolikih bica, jer zedj za istinom ga pakleno goni da ispija tajnu bozanskog pica. Vreme Krije li vreme tajnu svog znanja? je li svest samo promena stanja, onog sto zovemo energija i masa i u kom pravcu vodi trasa, drugog principa termodinamike, i apstraktna forma matematike, i cetvrta dimenzija nasega sveta, i ko je dirigent orkestra kvarteta, cetiri sile sto cine realnost, koja se manifstuje kroz virtualnost, kompleksne harmonije infinitezimalnih zica sto stvara kakofoniju fundamentalnih cestica. .... Masa i energija su cudni vajari, sto prostor-vremenu daju formu, a prostor-vreme je zakonodavac, koji realnosti propisuje normu. Vreme je kao infinitezimala, ko sizofrenicna igra ciklicnih fraktala. ... Mi osecamo vreme na svojoj kozi, jer nase telo je precizan sat, u sahovskoj igri, sto kombinacije mnozi, dok nam priroda konacno ne da mat. R + i U kompleksnoj ravni, sav je beskraj stao, Realan se s imaginarnim brojem pomesao. Kvantitet je nasao modalitet u (R) i u (i), imagionarnom i realnosti. ... Percepcija - koncept, suprotnost je stara, Razum isto ko i cula, lako nas zavara, Da moju sustinu krije Vasiona, prastara je zabluda, tolkih miliona. ... Apsolut prigrliti, spoznati celinu, a u svesti prici, krajnjem nistavilu, Mozes kada gledas, a nista ne trebas, Proslost i buducnost, ne postoje tad, Jer zauvek zivis u ovome SAD. Cilj Imam jedan cilj , u zivotu svome, Da pronadjem smisao u svetu ovome. Zasto sve postoji? Cemu bol i jad? Zasto proslost, buducnost, cemu ovo SAD? ... Nauka, iskustvo, umetnost i vera, Nista od njih nije, pravog smisla mera, Njihovo je znanje impresivna suma, Al ipak tek odraz fragmentarnog uma. ... Gledati ko tudje, sopstvene koncepte, ne slediti nikada mentalne recepte, Pratiti promene svog duhovnog stanja, sebe osloboditi svih laznih nadanja. ... Koraknuti u prazninu koja radja sve, svemu sto je prividno, reci hrabro "NE", Biti ono sto si, pripadati svemu, Smisla, patnje, postojanja, resiti dilemu. Deca i matematika Matematiku da uce, ne vole sva deca, pa zbog toga u skoli, dobijaju keca! ... Zar je matis tezak? Zar su deca glupa? il tom strasnom ucitelju treba skolska klupa? ... Da on vidi, oseti, kako je to tesko, pa se nebi zlurado, tako deci smesko. ... Ucitelj il mucitelj? cesto deca misle! Pametne im glavice muke su pritisle. ... Papagajski uciti, poslusajte mene, deco nikad nemojte da vam matis krene! ... Kao igra, kao san, ko leptric razdragan, matis deco - lak je - znam, ko najlepsi letnji dan! ... Nemojte se vi plasiti, jer vas niko nece tuci, kad ti matis bude igra, u glavu ce lako uci! ... Ko sto volis surf-ovanje, i igrice s Interneta, voli matis jer je kljuc za shvatanje tajni sveta. <> Borba u borbi Dal se cuje vapaj moj, jos me pece osmeh tvoj, dusa mi se kida. Hodam, krug se zatvara, a pakao otvara, doso sam do zida... ... Strah me pece kao dah, uzvitlane zemlje prah, lebi oko mene noc me tesko pritisla, provalija besmisla, progutace mene. ... Necu vise strepeti, necu vise trpeti, mucninu i tugu nek sve ide dovraga, nestacu u bestraga, uhvaticu dugu. ... Konacno sam video, i tad se zastideo, svoje drske zelje hteo sam se uzdici, i sudbinu sustici, dok me zivot melje. ... Zvuk sirene sece zrak, oko mene mrkli mrak, pa zatvaram oci istina je umrla, a bezbriznost nestala daleko u noci. ... Cujem kuca stari sat, oko mene besni rat, lenja zora stize nesto tamo daleko, opasno i opako, prilazi mi blize. ... Ja zbog nas sad trazim spas, da li cujes ovaj glas, buntovnicke duse? Iluzije nevine, sve su sada zgazene, oko nas se ruse. ... O moj Boze, dal se moze, izvuci iz svoje koze, pobeci od sveta? Zivot me je prokleo, prijatelj me izdao, i sad mi sve smeta! ... Nisam vise sebi drug, oko mene mracni krug, gde izlaza nema sav zbunjen i konfuzan, ipak sam jos prkosan, sta god da se sprema. ... Ne osecam vise tlo, oko mene svuda zlo, srce mi se cepa, nestajes i ostajes, u meni ne prestajes, istina je slepa. Rat Svetski golijat je hteo da zgazi, malog palcica, jedva od pedlja, i sneba obrusio ogromnu silu, al ponos se ne da - prkosi zemlja. ... Divlje se bore - volja i srce tu je udario - celik na meso urlice mrznja - ponos se neda inat je osvetu u dusi iskleso. ... Ocajna majka trazi dete, krvavim rukama razdire grudi, "Gde je moj mali, jedini andjeo? malopre me je za ruku drzao ljudi!" ... Vapaj ocaja se uzdize k nebu, Sa neba smrt se rusi ka nama, sa zadnjim zracima umiruceg Sunca, nemilosrdnog zlikovca donosi tama. ... Vojnicka cizma odsecno gazi, za smrt je svuda obilna hrana, od mrznje i straha iskrivljena lica beskrajno zure sa TV ekrana.