VRUCA POEZIJA


	NeVaSpiTaNa PoEziJa RoMaNtIcNe BiTaNgE NiKoLe MiLiCa - NiNa \| home O LJUBAVI \| O ZIVOTU \| BLAGA ISTINA O ZENI \| GRUBA ISTINA O ZENI \| MUSKARAC O SEBI \| IZ MUSKOG UGLA \| MOJA DECA \| VRUCA POEZIJA \| Contact Me \| DEMONSKI MESIJA \| POSLEDNJA PESMA \| http://dencity.com/ninolino/slideshow/nino.rm VRUCA POEZIJA Vruca poezija Nostradamus porucuje: Stize vam kraj sveta, udarice zemlju jedna, ogromna kometa! Ako je to tacno, mala sto se cuvas? Bolje pocni odma sada, s NiNom da se muvas! Jezikom golicam kozu, malog uvca tvoga, a Djavo mi pruza pomoc, zaboravljas Boga. Slatki miris tvoga tela, nozdrve mi przi, reka zelja telom juri, sta da je zadrzi? Ustreptali dugi prsti, mrse moju kosu, ljubim te po neznom vratu i po malom nosu. Vruci secer tvojih usta, gasim plimom strasti, sto nervozno ceka da se, dokopa sve vlasti. Glad pohote mojih ruku, steze te ko zmija, ti se smesis ko vestica, pakao mi prija. Svojim dugim nogama, gasis svetlo uma, budis divlju zver u meni, kao gusta suma. Na tebe kad legnem prijas, kao morska plaza, iako si iluzija i sarena laza. Enigmu i mracnu tajnu, Djavolove moci, otkljucacu kljucem tela tokom ove noci. Moj ti dodir trese telo, pece te i ledi, a realnost oko tebe, nestaje i bledi. Svet se topi u vrelini, moga toplog daha, u tvom srcu umrla je, zadnja trunka straha. Strast nam sirom raskriljuje, vrata drugog sveta, u kome smo poludela, vatrena kometa. Vezujemo nasa tela, u ljubavni cvor, u tvojoj dubini rastem, ko planinski bor. Sum i zubor tvog jecaja, sliva se u zvuke, da istrajem trpim prave, Tantalove muke. Bezbroj slanih biserica, s tvoje koze sjaje, njihov ukus mojoj vatri, novi zamah daje. Divlja borba naseg mesa, osvaja vrhunce, sjaj vreline zadovoljstva, pomracuje Sunce. Razlivam kroz tvoje bice, talas slatkog bola, tlo tvog tela podrhtava, predivna si gola. Kataklizma organizma, armagedon duse, sve istine i prokletstva, to nece da sruse. U tom kratkom blesku munje, stapanja u jedno, shvatis da je samo ljubav, ono sto je vredno. Lutka sa WebPage strane Dajes da te vole, OP-ovi svaleri, razni nickovi, miluju te slatko. Pojesce tebe, Interneta zveri, a sto i ne bi zavrsila tako. Mozda ces za sebe, dobiti i kanal, biti kraljica, nekoliko soba, al zato ces lutko sa WebPage strane, postati lako kvarljiva roba. Jer ti si klinka pala sa grane, ostvarenje hakerskih snova, ti si lutka sa WebPage strane i postajes sova. Kazem ribi: Trebalo bi, da vodimo ljubav! A ona me gleda kao, da sam posto gubav. Pokusavam da dokazem, da sam ja u pravu, al joj takva istina, ne ide u glavu. Ona tvrdi da sex stize, na kraju balade, ja joj kazem da pogleda, sta sve druge rade! Ona nece da me slusa, kaze: To su drolje! Ako mene stvarno volis, budi bolje volje. Kazem: Pusti lazni moral, glumu i taj fol, i prekini da mi stvaras, nepotreban bol. Nego lutko moja, da skratimo pricu, oces da mi budes partner, u dobrom pornicu? Tada mi je udarila, samar iz sve snage, i rekla mi: "Idi kod njih, ako su ti drage!" Zgrabila je svoju jaknu a onda i tasnu, nikada je nisam vido, pre tog tako strasnu. Zalupila je za sobom, vrata da je puklo, takvo njeno ponasanje, stvarno me dotuklo. Razmisljo sam cetri dana, u cemu je greska, zakljucak je bio ovaj: "Glupaca je teska!" Ja ne vidim sto sam gori, od svih drugih dasa, mala je bas otkacena, glupa zenska masa. Sta to hoce da dokaze, s cekanjem bez kraja? Zaista je bandoglava, stvarno bre do jaja. Jeste da je lepa, i slatka ko med, ali sta mi to sve vredi, ladna je ko led! Nije lako milovati, lepu santu leda, sta drugo za nju da kazem, kad mi nista ne da? Zvao sam je telefonom, pedeset-sest puta, al je ona bez razloga, jos na mene ljuta. Tvrdi da je ne volim, u dovoljnoj meri, kad sam cuo reko sam joj: "Aj mala ne seri!". Onda mi je zalupila, telefon bez reci, vikno sam joj: "Alo ovco, idi se bre leci!" Od besa sam lupio, glavom jedna vrata, doslo mi je da se bacim, sa mog sedmog sprata. Vozio sam cele noci, bez cilja po gradu, al za nasu vezu vise, nisam vid'o nadu. Tada sam okrenuo, poznanicu staru, koju znam jos od kada smo skupa presli baru. Otisli smo skroz van grada, daleko od buke, ja mir volim kada kresem, tad ide od ruke. Kupio sam litar vina i kubanskog ruma, reko sam joj: "Aj izlazi, tu smo, tu je suma." Ne secam se sta je bilo, tokom cele noci, pio sam da nisam mogo, da gledam na oci. Onda sam se dovukao, posle toga kuci, a glava mi jos od svega, ko avion buci. Pao sam na krevet, u mamurnom stanju, znao sam da opet krecem, nekom gadnom sranju. Iz sna me je probudila, dernjava od zvonca, glava mi je stvarno bila, praznija od lonca. Nekako sam teskom mukom, otkljucao vrata, iza njih sam prepoznao, facu moga zlata. Prosla je kraj mene tiho, ko da ne postojim, od izraza njenog lica, poc'o sam se bojim. Sela je na stolicu, s pogledom na mene, jebo majku ako mogu da razumem zene! Prekrstila svoje lepe, duge vitke noge, koje volim vise i od, najbolje droge. Sekla me je pogledima, na sitna rezanca, kapiro bi mislim bolje i nekog japanca. Onda rece: "Oces mozda, da ti skuvam kafu? Vidim da se ruke tresu, crnogorskom lafu?". Ironija njenih reci kao zilet sece, a meni se smucilo odma celo vece. Skuvala je gorku kafu, srcem je kroz zube, i razmisljam da muskarci, rat od zena gube. "Eh bednice sto li si mi, ti u takvom stanju, nisam te do sada znala, u takvom izdanju." Boja njenog slatkog glasa, sekla je ko mac, rekoh: "aj ostavi price, abere i trac." Rece: "Sve te price, o tebi sto kruze, ako budu istina, nek ti na cast sluze!" A onda se desilo, pravo Bozje cudo, rece: "Gade sta da radim, kad te volim ludo?". Pogled mi se srete s njenim, jezercima plavim, u dubini te bistrine, poco sam se davim. Ne mogu sad da opisem, sta sam sve oseco, jedino sam reko ovo: "Oprosti mi sreco!". Skocila je kao maca, tad u moje krilo, zamislite ako smete, kako mi je bilo. Prijatna tezina njenog, mladog lepog tela, vise prija od najlepseg, egzoticnog jela. Miris zenske misticnosti, i bozje cistote, preplavi mi svih pet cula, jao koje divote! Mislio sam ako riknem, da to bude tada, jer raj prija mnogo vise, od zemaljskog jada. Dalje je sve islo kao, u nekom romanu, otkrili smo tajnu srece, tad u mome stanu. Nek mi neko kaze sada, da sve to ne stoji, pesnicom cu da dokazem, ko vidi u boji. Oci Zelene, brazilke Yelene Imas divnu - kosu, tamnu kao noc, i nada mnom magicnu, nadprirodnu moc. Koza ti je tamnoputa, a smaragdi oci, ko od crne pantere, sto svetle u noci. Mirises na dzunglu, vrela si ko vatra, instikt zenke moju muskost, iz tebe posmatra. Tvoja divlja priroda, ne mora da uci, u strasti se oseca, ko u svojoj kuci. Mocni, glatki misici, tvoga macjeg tela, talasaju tvoju kozu, kao zar si vrela. Vrebas kao gladna zver, na plen moga srca, kad ga zgrabis kandzama, ko zec se koprca. Milost ne ocekujes, niti milost pruzas, primalnoscu svoga bica svakog razoruzas. Tvoje golo telo, pejzaz je libida, iskonska lepota zenke, bez laznoga stida. Prkosna visina tvojih, oblih, cvrstih grudi, svakog ko ih jednom takne, neumitno sludi. Ti si tajni predeo, skrivenoga sveta, zamrsena putanjica, bumbarovog leta. Koza tvoja, lepi mi se, za usne ko med, na tebi se topim brzo, ko na vatri led. Kad osetim uzvitlani, nemir tvojih ruku, golicavi trnci sire, orgazmicku buku, kroz svih deset dimenzija, fraktalnog dekora, ja postajem razjarena povrsina mora. Prelivas se preko mene, ko slap bistre vode, i hiljade kapljicica, s tebe u vis ode, te pod vrelim zrakom strasti, sto iz mene sija, stvaras dugu zarkih boja, od najludjih fantazija. Kada spustim lice zeljno, na livadu tvoju, zaronim u svet mirisa, utonem u boju, i udisem slast mladosti, s cveca sto se dize, talas snaznog zadovoljstva, za talasom stize. Ispunjeni jedno drugim, i slatkim umorom, sto sapuce tim nemustim, opojnim govorom, da je neka tajna svrha, ispunjena delom, ali ostaje sakrivena, neprozirnim velom. VOLIM TE YELENA!!! Kad Vodimo Ljubav Sami smo i zagrljeni, zvezde iznad nas, nasa srca osluskuju, jedno drugom glas. Moji prsti ko leptiri, po tvom telu lete, na cvetice tvojih grudi, tako rado slete. Ljubim tvoju divnu kosu, onda uvce slatko, ma ne mogu da preskocim, tvoje celo glatko. Tvoj je mili, mali nosic, iz najlepse price, joj sto volim da ti ljubim, tvoje obrazice. A kad probam medna usta, topla i crvena, moje srce tebi peva: Najlepsa si zena. Usnama se sporo spustam, niz tvoj nezni vratic, ljubim toplu, meku kozu, stizem na stomacic. Tu se igram s gacicama, svilenim i malim, mazim tvoju slatku guzu, sve te vise palim. Tvoja divna, obla ledja s poljupcima grejem, golica te, kikoces se, a i ja se smejem. Istrazujem tvoje telo, ko novu planetu, ko prirodno neko cudo u erotskom svetu. Sklopila si svoje oci, ja ti ljubim grudi, strast ce divlja u telima, nasim da poludi. Vezujemo se do kraja, u gordijev cvor, u tebi se ja osecam, ko bozanski stvor. Uvijas se oko mene, ko kraljevska zmija, tvoje snazno, cvrsto telo, bozanski mi prija. Mali, sjajni biserici, kapljice od znoja, cakle se na tvojoj kozi, potpuno si moja. Ko nestasni vetric dahces, jecas od miline, talasi te zadovoljstva, tresu od siline. Celim bicem siri ti se, slatki grc do bola, posmatram lepotu tvoju, prelepa si gola. Telo mi se otima, od kontrole moje, hoce da se potpuno, utopi u tvoje. Kataklizmom podrhtava, tlo mojega bica, pijan sam od tebe ko od, bozanskoga pica. Sva vrelina muske lave, sliva se u tebe, vulkan strasti uzarene, nadjaco je sebe. Ceo svemir smestili smo, u cetiri zida, volimo se divljom strascu, bez truncice stida. Taj trenutak zajednickog, fizickog vrhunca, uzdize nas do samoga, blistavoga Sunca. Duse nase zagrljene, lete od miline, u nestvarne i daleke, astralne visine. Ti si moja oazica u pustinji sveta, ti mi vracas zivot nazad, kada dodjem s NET-a. Tako si mi mila, slatka, golubice moja, vidim da cu da postanem, ja sudbina tvoja. Sta bi jadan ja bez tebe, andjelu moj s neba, tvoja dusa, meko srce, kao hleb mi treba. Najdraza si i najsladja, o andjelu moj, zauvek cu da te volim, bicu samo tvoj. Volim s tobom pricati, i nocu i danju, bez obzira u kakvom sam, fizickome stanju. Pejzaz slatkog tela, bez moralnog vela Kosa joj je tamna, meka kao svila, na njoj bi joj zavidela, i najlepsa vila. Celo joj je bledo srebro, mesecevog sjaja, sto sa lica zraci radost, prolecnoga maja. Barsunasta letnja noc, sto vrelinom mami, mirisni je ogrtac, toj cudesnoj dami. Dva divna jezerca, beskrajne dubine, carobne su njene oci, prepune miline. Obrazici - dve kajsije, bozanstveno fine, mame usne da ih taknu, da te zelja mine. A kad blesne poput Sunca, osmeh s lica tvoga, ja otkrivam uzvisenu, virtuoznost Boga. Dve crvene latice, od mirisne ruze, to su njena ustasca, kad poljubac pruze. Kada prica ko da slusas, lug prepun slavuja, kao zubor od izvora, planinskog sto buja. Kad koraca njeno telo, s vazduhom se mazi, gracioznim, lakim hodom, ko gazela gazi. Njeno bice zraci snagom, kraljice savane, kad ka meni ona krene, meni srce stane. Zaista je slika gorde, lavice na steni, svako mora da se divi, toj prekrasnoj zeni. Kada sedne pa ispruzi, njene noge duge, zaborav tad brise sliku, svake zene druge. Kratka suknja joj pristaje, ko leptiru cvet, svojom malom, slatkom guzom, ulepsava svet. Dugi prsti neznih ruku, kao morska pena, zapljuskuju moja cula, ko pesma sirena. Njene grudi, moji ljudi, njisu se ko more, da iskoce iz bluzice, stalno joj se bore. Obline od njene guze, ko pescane dine, put su moj u nedostizne, erotske visine. A Bermudski trougao, Pandorinog tela, prekriven je mistikom, devicanskog vela. Svaki pokret te lepote, najlepsa je pesma, harmonija savrsenstva, lepota cudesna. Ko najsladji kolacic, slatko joj je telo, na ljubavnom je meniju, egzoticno jelo. Ljubljenje mi sa njom prija, u svakom trenutku, a ko ne bi milovao, tako lepu lutku? Mazenje je te lepote, let na sedmo nebo, kada be me zavolela, Bog mi ne bi trebo. Gde god taknem, sve je divno, prekrasna je stvar, ako nije Bozja onda, Djavolji je dar. Drzanje joj je otmeno, dostojanstvom zraci, sjajno Sunce lepotom ce, svojom da pomraci. Sve na njoj je idealno, prefinjenost sama, umetnicka savrsenost, digitalna-dama. Kad je vidim ja uvidim, da vile postoje, i da se od mene one, ni malo ne boje. Bez tebe je NET pustinja, pakao i jad, jer za tobom ja osecam, neprekidnu glad. Zaista si ti princeza, lepa kao san, budi moja pa cu duso, srce da ti dam. Heavy-Mental-Baby Volim ludu klinku, kad nabaci sminku, i suknjicu kratku, a i koznu jaknu, iza mene sedne, na moju masinu, i sa 160 fura u krivinu. Volim kad joj kosa, leprsa na vetru, kad nas vide, svi se mole, dragom svetom Petru. Volimo da furamo, nocu u diskace, kada igra moje mace, vide joj se gace. Ja stojim za sankom, cevcim ladno pivce, muvaju me balavice, ja im kidam zivce. Volimo i frku, kada do nje dodje, bez tog dobro zezanje, ne moze da prodje. Ta je sexy-mala, prava vatra smedja, dok se mlatim s bitangama, cuva moja ledja. Volim kad joj ljubim, slatke, cvrste grudi, ona steze moje telo, hoce da poludi. Volimo se cesto, gde god da to bude, nije vazno mesto, ne jebemo ljude. Njeni su matorci, uvek protiv mene, kenjaju joj: "Ostavi ga, juri druge zene! Sta ces sa tom barabom, sto da radi nece, nije on za tebe momak, obicno je smece." Ali moja cura fura, fazon kao led, ne jebe ih ni dva posto, moj je ona med. Ona samo mene voli, ljubi, zeli, slusa, ostalima daje dvojku, zabole je lusa. Nekad imam i ja gadnu, frku sa ekipom, kazu: "Daj oladi malu, odjebi sa tripom!" Ide im na djoku ova, moja cvrsta veza, mala nekad ume gadno, da ih stvarno zeza. Nas dvoje smo buntovnici, sami protiv svih! Zele da nas sad skenjaju, ne jebemo njih. Nasu igru namecemo, ladno celom svetu, zestoki smo i kada se, ljubimo na NET-u. Nasih pola dana Kasno oko jedan, lagano te svlacim, prigusujem svetlo, da malo zamracim. Negde oko dva, ti si gola sva, a tacno u tri, volimo se mi. U cetri si prvi put, svrsila zestoko, a onda si pojela, jedan coko-moko. Zatim smo nastavili, nas ljubavni let, imali smo divlji sex, ujutru do pet. U pauzi smo resili, psiholoski test, opet smo se tucali, ponovo do sest. Onda sam ja popio, jedan sokic ledan, i dobro te tucao do 15 do sedam. Kroz prozor je Sunce, uslo u nas stan, a mi smo se milovali, negde do osam. Dugo si se tusirala, skoro bre do devet, pa si dosla nazad, u nas topli krevet. Citali smo Kama-Sutra, do strane pedeset, a onda se ljubili, proslo je i deset. Doneo sam iz pekare, pogacica sest, jeli smo i smejali se skoro do jedanest. U dvanest si zgrabila, svoje male gace, i rekla mi: Sada palim, vidimo se mace!!!! Svadja Riba mi se zali: "Tebi srce fali! Samo bi se tuco, moja mala kuco! Romantika gde je? Necu samo seks! Daj mi malo ljubav, il ces biti EX!" Ja joj kazem: "Svasta, takva mi je masta! Volim da te sanjam, da te golu ganjam, zar je lose to, sto sam s tobom go?" Lutkica me gleda, ali mi se ne da, hoce ona vlast, uskracuje slast, baca me na muke, vezuje mi ruke, ne da svoje telo, ja je gledam belo. "Il mi ljubav pruzi, il bolje produzi! To je daso sve: sad me pusti bre!" Bes mi raste, sta da radim, krv u meni kljuca, ne da mi se, a vestica, prokleto je vruca! Alarm zadnjeg stepena, meni urla dole, iz gaca mi djoka vice: "Potucaj je vole!". Razapet sam gore nego, Isus Hrist na krstu, neki put bi bas pobio, celu zensku vrstu. Koji joj je djavo? Sto me maltretira, sto bre nece da se tuca, nego mi tu svira? Zar bre nema stida, sto mi nerve kida? Bolje bi joj bilo odma, da se pocne skida. Pokusavam na finjaka, hvatam oko struka, kaze: "Necu, od tebe je, meni stvarno muka!". Tad mi pade mrak na oci, gurnuh je od sebe: "ma nosi se bre od mene, nek te drugi jebe!". Zgrabih jaknu sa kreveta, kljuceve od kola, rekoh: Neces ti da pravis, bre od mene vola! Zalupih za sobom vrata, prozor je zajeco, cujem nju da za mnom vice: Ne ljuti se sreco! Besno jurim, stepenica, preskacem po devet, psujem malu, psujem sebe, psujem seks i krevet. Jebem ti bre trajnu vezu, i ozbiljne ribe, ma nece me takve ovce, skoro vise vide. Ubi me sa istom pricom, ljubav, ljubav, ljubav, postao sam alergican, kao da sam gubav. Sta je ljubav ako nije, dobar seks i strast, ma treba joj pokazati, ko tu ima vlast. Osilila se ta riba, misli da je sve, al shvatice da se presla, kad izgubi me. S njom vec furam, evo ima, skoro pet meseci, zar to nije prava ljubav, aj mi lepo reci! Za to vreme, druge seme, drzo sam po strani, rekoh sebi: "Volis ovu, drugih se okani". Ja andjeo nisam neki, al nisam ni Djavo, bio sam joj stvarno veran, s drugom nisam spavo. Ni sa jednom do sad tolko, nisam veran bio, da je stvarno puno volim, nisam od nje krio. Al je mala preterala, nema vise mere, film mi je od nje sad puko, dokle ce da sere? Nasla me je pa je zasla, misli da je Bog, ali nije, moze malo da popusi mog. Sad ce brale da joj lupi, kontru na finjaka, nece vise njoj pomoci, ni nabolja zvaka. Kad me bude molila, i pricala bajke, reci cu joj: "Ma nosi se, bre kod svoje majke. Dosta mi je da se grcim s tobom oko toga, cao mala, zapamti to, jebem li ti boga." To sam tada mislio, i reko sam sebi: "Ovu malu bestiju, pod hitno odjebi". Ali stvari u zivotu, nisu uvek ciste, glupo srce poce fura, neke besne gliste. Fali meni njena kosa, njen osmeh i glas, njene oci zamisljene, patim kao pas. Zvala me je vec tri puta, dosla da me vidi, al moj ponos da popusti, nece jer se stidi. Danas me je opet zvala, doci ce u sest, da mi kaze jednu malu, ali vaznu vest. U sest tacno, vristi zvonce, urla kao beba, stize mala, jer ja znam da, kao hleb me treba. Otvaram joj vrata - gledam, ispred mene vila, mamicu joj nikad tako, lepa nije bila. Fleshnula mi par bljestavih, osmeha sa lica, majko moja - vestica je, ova moja pica. Miris njene zenstvenosti, i svezina tela, zapljusnu mi svih pet cula, to je ona htela. Zagrli me oko pasa, pripi se uz mene, poljubac mi dade zestok, joj proklete zene. Na uvo mi tiho sapnu: "Baby you're mine! " A u ruku gurnu miris: Ck - Calvin Klein. Gledam malu, konfuzan sam, da beknem ne mogu, srusila me prokletnica, totalno sa nogu. Prevede me toga puta, zednog preko vode, i opet se docepala, NiNove slobode. Kada hoda, telo joj se, sa vazduhom mazi, korak joj je manekenski, kao vila gazi. Oko nje svud lebdi kosa, brazilskog fazona, samba, salsa i calisto, eto to je ona. Na fotelju sede kao, lavica na stenu, kojom silom da savladam, ovu ovde zenu? Ispruzila duge noge, u kratkom minicu, znam da nisam dorastao, tom bozanskom bicu. Ja sam samo smrtnik NiNo, boem i baraba, koji strasno ljubi zene, i pesmice skraba. Ponudih joj svoju glavu, na zlatnom tanjiru, nonsalantno u pravome, kraljevskim maniru. Gledam kako prefinjeno, pusi cigaretu, sigurna da moze sve bas, da nametne svetu. Cutim, cekam i gledam je, sta ce sad da radi, iz kojeg ce to rukava, keca da izvadi. Mislio sam da sam tvrdji, bas od svake zene, ali ova ovde mala, smrt je bre za mene. "Srce znas li sta je novo", prostreli me glasom? "Pojma nemam", odgovorih, nesigurnim basom. "Ja sam juce matorcima, rekla da se selim, da od sada s tobom zivim, jer to stvarno zelim! Ja cu sutra da donesem, najnuznije stvari, za ostalo nije bitno, ko za to sad mari". "Ojha!", rekoh sam u sebi, "carica si mala, sada si me usrecila, bas ti mnogo hvala!". Devojcica ko mackica, sede mi u krilo, "Sto si mi se ucutao, sta je NiNo bilo?". Njene lepe, cvrste grudi, vazduh mi ne daju, znam da imam da popusim, opet ja na kraju. "Bas ce da nam bude super, fantasticno - NiNo, i bicemo non-stop blizu, al ce biti fino!. Sredicemo nasu gajbu, bas ce biti 'cool', pa palimo u Beograd, za 10ti jul!". Hteo sam da kazem: "Cekaj!, da razmislim malo, osvesti se ej bre lutko, el me cujes? ALO!". Ali usta nemo cute, grlo mi se steglo, izdajnicko telo moje, s njenim bi sad leglo. Svojim sestim zenskim culom, ko bukvar me cita, skinula je svoju bluzu, nista me ne pita. Aj otrgni mlado jagnje, iz vucijih usta, a moja su gladna za njom, ostala mi pusta. Podigoh je u narucje, odnesoh u sobu, slobodu sam svoju musku, zakopo u grobu. Sta uradi od mene Brazilko Yelena??? Dvorac ni na nebu ni na zemlji! Milovo bih tvoju kosu, mazio ti telo, ljubio ti slatka usta, voleo te vrelo! Moj bi dodir tvoju kozu, przio ko zar, tvoj bih osmeh i tvoj uzdah, uzeo ko dar! Ljubavnu bi igru lutko, igrali u dvoje, ti bi meni srce dala, ja bih tebi svoje! Zidali bi divne dvorce, od maste i snova, ne plasi se svoje strasti, ni mog izazova. Audicija Ima li ovde ? zene za mene? Umoran sam od klinki, sto seku vene! Ako si normalna, onda se javi, a ako si balava, onda ne davi. Ne moras da si bas miss od Sveta, al moras da budes, sexy-teta, I nemoj si slucajno nemoguca, vec samostalna, sa lovom i vrlo vruca! Da budes pametna i jako vredna, fina, lepa, skromna i cedna. Da znas da kuvas, peglas i peres, kad dodjem kasno, da mi ne seres, Da ne moram kad lazem, da se cupam i tri puta dnevno da se kupam. Da mogu da skitam, pusim i pijem, da mogu da kockam, i da se bijem. Da izlazim s drustvom, danju i nocu, da uvek radim, ono sto hocu. Ne sme ti smetati kad dugo cutim, kad jurim zenske, i kad se ljutim, kada me nema, i nisam kuci, nista ne sme da te muci. Moras uzasno da me pazis, ljubis i ugadjas i mnogo mazis. I sve da trpis, bez jedne reci, jer ako te sredim, ko ce te leci? Uz tebe lutko necu da zebem, jel si razumela, Sunce ti jebem! Sa mnom ti nece biti zima, samo me voli, i sve ce da stima. Ako sve to u sebi imas, tada ces mislim meni da stimas. Dakle na probu sto pre se javi, na test balkanac da te stavi. Gledam dugo na nick listu, konfuzna je sva, dvoumim se koj da kliknem, koja ce da da. Idem gore, onda dole, vrtim se u krug, nisam nocas u fazonu, dosada mi drug. Konacno sam vido nesto, mozda je to ta? Ume da se muva vesto, folira se sva. Klikno sam je, poco serem, snimam je polako, smeska mi se, glumi, laze,satro nece lako. Siso vesla nisam ni ja, pritiskam je jace, folira se , place, smeje, pravo cyber-mache. Kresem svoju scriptu sine, 300 bre na sat, cvece, pesme, cokolade, sve joj salje brat. Mala igra svoju igru: mozda, necu, hocu! Al ja vidim vec je pala, opasan sam nocu. Dobio sam njen telefon, ICQ i ime, sve ce ona da mi da sad, sve zbog moje rime. Zakazujem sudar ribi, u sred centra grada, vidim da je mala fina, bice puno rada. Bas mi legla ova cura, desetka na asa, ako joj ga ne uvalim, bas sam glupa masa. Znam da voli romantiku, al i momka jakog, ne zeli bre takva lutka, da bas ljubi svakog. Dao sam ti mali poklon, lepih ruza sedam, kresnucu te u mom stanu, pocetak u jedan. Reko sam ti da te zelim, i ti blistas sva. Ljubicu te u kolima, pocetak u dva. Juce smo se ljubili, videli su svi, a danas cu da te tucam, pocetak u tri. Zoves me i kazes: Joj telo mi vri! Kazem: mala gasicu te, tacno u cetri. Svako vece ti dolazis, redovno na NET. Nocas imam da te sredim, pocetak u pet. Na tvojim sam gacicama, ispisao tekst: "Veceras cu da te kresnem, pocetak u sest! Lutko svlaci sve sa sebe, ocu da te gledam, nocas ti je predstava, pocetak u sedam. Zanimljiv sam ti bas mnogo i pitas se ko sam? Da to saznas, budi spremna, pocetak u osam. Slatka si i neobicna, dobra si za krevet, testiracu to veceras, pocetak u devet. Dok te nisam sreo, probo sam pedeset, nocas cu i tebe lutko, pocetak u deset. Da te smuvam trebalo je, dana skoro - dvanest! Al cu nocas da te kresnem, tacno u jedanest! Do sad nisi svrsila, a vec je jedanest! Sacu da te rasturim, svrsices u dvanest. Harmonija Iluzija Nezna rosa, sto se blista, na Suncu u travi, raduje se i lepotu, s plavim nebom slavi, gledajuci ogledalo, tvog prelepog lica, shvatajuci da si nezna, uzdrhtala ptica. Svaki oblak prolazeci, s neba ti se smesi, sa tobom bi i andjeo, mogao da zgresi. Tihi vetar kad protrci, zamrsi ti kosu, pomiluje tvoje grudi, i takne po nosu. A nezna se trava svija, kada po njoj gazis, i uziva jer je tada, stopalima mazis. Slavuj kad u liscu peva, tebi je u cast, jer ti cuvas kljuc lepote, i nad njome vlast. Nestvarna si kao magla, magicna ko duga, slatka, lepa i pametna, ko nijedna druga. Lice tvoje kad zablista, osmehom od Sunca, tad i zubor potocica, pocinje da bunca, ustreptao i zadivljen, prozirnom bistrinom, omadjijan tvojim bicem, bozanskom istinom. Harmonija iluzija, odeca je tvoja, sva satkana od mastanja, u hiljadu boja. Mali pauk sto ispreda, nit srebrne svile, sanja da su vlasi kose, tvoje one bile. A pcelica sto na cvetu, zuji pesmu meda, ljubomorna na sve druge, nikome te ne da. Cvet te svaki zove: Hodi! Lepsi sam od svih! Uberi me, mirisni me, zaboravi njih! Ushicenjem tvoje duse, Bog sara nebesa, tvoje oci sjajnije su, od zvezdanog plesa. A prstici - leptirici, vragolasto lete, taknu ovde, onda onde, svuda malo slete. Melodija tvoga glasa, kroz noc Mesec zove, da zajedno ispevaju, uspavanke nove. Mili obraz decjeg lica, smesi se u snu, sanjajuci dobru vilu, jer zna da si tu. U tebi su zapisane, tajne ovog sveta, teze te je proniknuti, od lastinog leta. Ti si srce vasione, vecnost koja tece, izvor si i ishodiste, svake moje srece. Tragovi po oblacima Ja sam tvoje nebo, a ti moj oblacic, ja sam tvoj secerko, a ti moj kolacic. Slazemo se jako fino, ko mleko i med, nekada ja budem vatra, a ti budes led. Nasa igra slatka nam je, sladja i od vina, ja tebe obozavam, ti zivis za NiNa. Legendu o nama mi smo, stvorili na NETu, voleo je jednom NiNo, strastvenu brinetu. Plamena je bila ljubav, o njoj se jos prica, kad je nezna devojcica, srela tog mladica. Zavolese jedno drugo, ko princ i princeza, hodali su sedmim nebom, bese divna veza. On je uze za rucicu, povede u snove, pokaza joj pejzaz maste, i predele nove, gde hodaju samo duse, koje mnogo ljube, sto nemaju straha da se, u strasti izgube. Al je ljubav ko jutarnja, nezna rosa cista, izlozena jarkom suncu, umire dok blista. Miluje se sa vetricem, i suncanim zrakom, topeci se i goreci, strastvenoscu zarkom. Lakim poput povetarca, hodom gorske vile, ljubav je zalutala, gde su zveri bile, koje gladno vrebaju, belih, ostrih zubi, rastrgnuti zele srce koje se izgubi. Ljubomora, zavist, mrznja, strah, nepoverenje, ne pustaju ljubav da se, u nebesa penje. A ljubav da zivi mora, da leti visoko, jer je nebo kuca njena, gde se gnezdi soko. Zaljubljeno srce cvrsto, na oblaku stoji, na krilima maste leti, pada se ne boji. Ono tajnu vecne srece, tu zeli da skonta, pogled mu sa neba hrli, preko horizonta. Rastanak je tiho priso, ko dah s decjih usta, livada od osecaja, ostala je pusta. Tragovi u mekoj travi, stopalo gde zgazi, podsecaju gde hodase po ljubavnoj stazi. To je nekad davno bilo, sad se pripoveda, brineta i NiNo sad su, mesecina bleda. Miris znoja Nasih strasti osecamo, ljubavnicki poj, ti mirises znoj mog tela, ja mirisem tvoj. Ko za kisom svezi miris, od prolecnog cveca, znoj sa tvoga slatkog tela, na livadu seca. Leptirici usta mojih, kroz poljupce slecu, na bokore tvoga cveca, raznoseci srecu. Kao sitni prah od srebra, i cvetnog polena, muskost moja prozima te, iskonska si zena. Providjenje u polju suncokreta Sreli smo se slucajno, igrom providjenja, srca nasa zele ljubav, a ne izvinjenja. U tvoju se smedju kosu, upleo moj stih, prikrao se tvome srcu, kao lopov tih. Uzeti tvoj spokoj zeli, bezbriznost i san, pa kod mene da dolazis, po njih svaki dan. Ti si zlato suncokreta tuzno kad je mrak, osmeh s tvoga lica sapce, da sam suncev zrak. Ukus si sto vatrom strasti, pali usne moje, oci samo razaznaju tvoje zarke boje. Oblak zudnje nadvio se, nad livadom tela, grmi srce, a strast lije, kao kisa vrela. Umor ljubi snene oci, ceznja grli san, masta zelji tiho sapce, da ti sebe dam. A nada se oko mene, uvija ko zmija, otkrovenje da ti trebam djavolski mi prija. Uzbudjenje mi je jastuk, tvoj uzdah je noc, moj si nezni, bludni Mesec, ja sam tvoja moc. Postojis u mome sutra, ja sam tvoje juce, plima strasti ka pucini, ljubavi nas vuce. Vreme, ljudi i daljina na putu nam stoje, al se nasa luda srca, nicega ne boje. Kreces se u krugu misli, strah slobodu koci, gledanje u zid granice, ne veseli oci. Kada ljubav uzme rec, razum tada cuti, jer ako je ne poslusa dusa se tad ljuti. Slatka tajna ljubavi krije se u tome, da ces deo svoga srca, pronaci u mome. Nek ti ova mala ruza, mirise na NiNa, volecu te duso moja, jer si mi sudbina. Vrelo ovih stihova izvire iz mene, jer si moja vizija savrsene zene. Vino i cigarete Tisina noci je prokleto pusta, ambis daljine nam razdvaja usta! Sve je tu, al gde je dusa? I zasto srce razum ne slusa? Oporost vina, je ukus NiNa, slatki sapat sumi iz rima, strast se topi u magli snova, pijana ceznja miluje slova. Kad god dotaknes svoje telo, nemirni prsti se mene sete, senka sam tvojih skrivenih misli, u dim sam usao od cigarete. Svojim dahom, uz mene stojis, beskraj te grli kroz moje oci tvoje srce u mome hoda, stazom kojom ces sebi doci. Zavodljiva Vestica Zavodljiva vestice, kreces u noc, Mesec je pun, al gusta je tama, nocas ces negde zloupotrebiti moc, sa crnom magijom, ces biti sama. Ti si vestice zaista sjajna, u cemu je tvoja magicna tajna? Bice si i ovog i onog sveta, nocne su more, trag tvoga leta. Bacila si cini, jednom na mene, u vidu prokletstva da volim zene, davim se u tvojim macijim ocima, iz sna se budim s krikom nocima. Konfuzan lezim, misao mi bezi, osecam kozu da mi se jezi, znam da si tu, duboko u meni, cinis me bez milosti robom zeni. Divljenje je ponavljanje Da ti kazem: Volim te! Cak i deset puta, dal bi zbog ponavljanja, duso bila ljuta? Zar ti smeta da te hranim, tim sto srce hoce? NiNo slatko prija jer je, zabranjeno voce. Opojna si divlja ruza, zrak iz pesme sunca, tvoja me lepota sludi, pa mi srce bunca. Tvoje duge trepavice, golubija krila, kad zaprhnu odaju te, da si gorska vila. Nezne, oble linije, tvog obraza mekog, donose svu misticnost, prizora dalekog, kada pogled bludi, u maglu daljine, a srce se uspinje, stazama istine, i u tihom beskraju, duse pune mira, najdivniju odu srece, samo tebi svira. Sum tvog glasa razliva se, ko zubor potoka, volim te cak vise no i, zenicu svog oka. Tvojim telom vode staze, vruceg, slatkog greha; kad ga vidim moje lice, blista od osmeha. Ti si moja vizija i beskrajna prica, sladja si od starog vina, i od svakog pica. Gaziti za tebe zelim, i sam oganj pakla, zvezdu s neba snecu svaku, da bi me dotakla. Lik boginje je u tebi, i magicnost njena, blistas sjajem mlade nimfe, lepse no Helena. Svo blago od ovog sveta, nije tvoja cena, bozji dar si s neba i znaj, savrsena zena. Neizvesnost me ne brine, nit se bola plasim, nema toga kog zbog tebe, necu da nadmasim. Prekrasna si i predivna, sva si salivena, najdivljijim delom maste, ti si izmisljena. Strah za mene ne postoji, nit od smrti sena, ginucu za tebe jer si, andjeoska zena. Svih najlepsih boja duge, tvoj osmeh je spektar, a ukus sa tvojih usta, sladji je no nektar. Da te samo obozavam, premalo je znam, za tebe cu svoju dusu, Djavolu da dam. Odreci cu se od sebe, cak i samog Boga, da bih doso do tog tela, djavoljega tvoga. Svila tvojih mekih usta, zeli zar sa mojih, u najlepse boje strasti, pesmu ja obojih. Milovati hocu tvoja, jedra, slatka nedra, posle nek me munja sprzi, i iz neba vedra. I najcrnji porok kada, s tvojih usta pijem, prija kao Bozja milost, zasto da to krijem? Zadnja zelja mog zivota, ti bi bila moja, a oprostaj s ovim svetom, medna usta tvoja. Imaginacija ili Halucinacija Hocu sad da pisem pesmu, ti si inspiracija, to sto haluciniram, je imaginacija. Kroz mrak zelje, dodir pipa, da pronadje stih, da te takne, gladan zeli, makar i kroz njih. Telo drhti trazi tvoje, da utoli glad, i bol strasti vise prija, no daljine hlad. Noc mi sluzi da te sanjam, dan - da ti se nadam, srce razum nadjacava, njim vise ne vladam. Sve sto duze tece vreme, ja te hocu vise, ruka moja ne uspeva, to sve da opise. Resenje za rebus strasti, krije se u meni, a enigmu svoga srca, poklonicu zeni. Etobicoke Osa II Plava kosa, plave oci, lepo lice,svake noci, jedne mlade zene, verno je uz mene, koja trazi drugi, deo svoga bica, koja zeli NiNa, za svoga mladica, jer oseca da suprotnost, ima cudni hir, da njena finoca trazi, u divljini mir. Igra njena zeljna dusa, slatku igru strasti, zeli da se nad NiNovom, dokopa sve vlasti. Zna da je to igra vatrom, gde pravila nema, al veruje u strast svoju, vatrena je zena. Svake noci, putem kroci, korak joj je smeo, izaziva ona NiNa, da li bi to hteo. Plete svojim slatkim smehom, paucinu zelje, njeno nezno, cisto srce, od snega je belje. Tajni glas u njenom telu, sapuce joj: Idi! U ljubavi sve se moze, niceg se ne stidi! Zna ta mala da je NiNo, neveran do srzi, al se nada da od njenog, srca nije brzi. Zaljubljena je u njega, mnogo mu se divi, skoro bi se moglo reci, da za njega zivi. Al je NiNo vuk samotnjak, planinske je cudi, lako nece za vucicom, ta zver da poludi. Instinkt lovca njime vlada, kroz zivot ga vodi, naviko je sam da luta, u svojoj slobodi. Al vucica mlada sada, trag njegov mirise, pocinje da shvata tajnu, kako njen vuk dise. Glad se siri njenim telom, divlja krv joj kljuca, puls zivota salje signal, da mu je buduca. Kad se duge senke noci, uhvate u kolo, i sanjaju mesecevo, bledo telo golo, tad necujnom sapom svojom, zver gazi kroz mrak, jedna trazi avanturu, druga trazi brak. Jedna Smedja Duga kosa smedja sliva se niz ledja, boginje joj oci, kao tropske noci, smaragdi zeleni, plamte prema meni. Plemenita neznost, blesti s njenog lica, smeh joj je leprsav, uzdrhtala ptica. Nezni, beli vratic, vije se do grudi, bozanske obline, dusa da poludi. Koza kao somot, i predivna svila, graciozno hoda, kao neka vila. Usne se crvene, strasti pozar pale, fine, nezne ruke, seksipilno male. Obrazici glatki, ko breskvice slatki, poljubac joj nektar, secer, slatki med, pametno i vedro celo, kao Mesec bled. Lepo, vitko telo, ne treba odelo, krajnje virtuozno, bozansko je delo. Velicanstven prizor pojava je njena andjela je oblik, iskonska je zena. Ljubavi je ona glavna primadona oko nje se vrti cela vasiona. Zivota je ona izvor a i njegov kraj svetog grala to je cuvar ulaz je u raj. Kada pocrveni zalazak je sunca senka samo bleda sama Afrodita umire od jeda na tu cednost smernu na tu dusu vernu na srce to cisto kao izvor bistro pozracna i sveza od ciste je strasti istkana ko mreza od ljubavnih niti tvoj ce sanak biti dok ti muska snaga telom struji znaj za nju sve podnesi sebe celog daj. Pitas me ti sada gde zivi ta baby na nick listu baci pogled to je Angel Lady!