NeVaSpiTaNa PoEziJa RoMaNtIcNe BiTaNgE NiKoLe MiLiCa - NiNa | home
O LJUBAVI | O ZIVOTU | BLAGA ISTINA O ZENI | GRUBA ISTINA O ZENI | MUSKARAC O SEBI | IZ MUSKOG UGLA | MOJA DECA | VRUCA POEZIJA | Contact Me | DEMONSKI MESIJA | POSLEDNJA PESMA | http://dencity.com/ninolino/slideshow/nino.rm
DEMONSKI MESIJA
Demonski Mesija
Hej najsladja devojcice,
suncevog sistema,
izvoli u WebPage gajbu,
bivseg BG-man-a!
Srbin sam i crnogorac,
ne toliko mlad,
palilulac sa Dorcola,
Stari Beograd.
Nemoguce mi je naci,
pocetak i kraj,
jednom nogom sam u paklu,
drugom gazim raj.
Kljuc od tvoje srece,
prost je molim fino,
ima samo cetri slova
i zove se NiNo.
Pitas se u sebi sada:
Kakav je taj NiNo?
Lepo peva, juri zene,
jel ih mnogo imo?
Svidja ti se protiv volje,
zbunjena si jako,
jer je nepredvidljiv pa sa njime,
stvarno nije lako.
Stavi svoje nezne ruke,
oko moga vrata,
pa da te ponesem duso,
sve do rajskih vrata.
Mozes da me jedes s hlebom,
mozes i bez njega,
jer kad probas moje meso,
mozes tad bez svega.
Imas lepe duge noge,
i tankog si struka,
legla bi mi u narucje,
ko ni jedna druga.
Castan sam ko svaki pravi
crnogorski sin,
stojim iza tog sto pisem,
nisam pickin dim.
Uz to sam i vagabund,
pesnik i baraba,
sto curice lepe ljubi
i pesmice skraba.
Sladak sam i opor,
kao staro vino,
milovo me nije zivot,
pa sam posto NiNo.
Ne znam dal sam Bozje bice,
il Djavolji brat,
al sa vrucim zenskim srcem,
rado vodim rat.
Volim da ispijam ljubav,
iz case od greha,
i ne bezim od druzenja,
zezanja i smeha.
Mogu biti bezobrazan,
mogu biti fin,
zestokog sam srpskog srca
i djavolji sin.
Nisam kao kolac,
pa da sebe delim,
jer kad volim strascu gorim,
i svom dusom zelim.
Kataklizmu organizma,
armagedon tela,
doziveces lepotice,
ako budes smela.
Telo mi je od misica,
tvrd sam kao zid!
Ne prezam bas ni od cega,
ne znam sta je stid!
Ako mislis da se plasim,
necega na svetu,
pogledaj na nebu orla,
kakav je u letu!
Imam stila, svasta smem,
i da zivim i da mrem,
i da ljubim i da pijem,
i da pevam i da bijem.
Pokusavam da nadvladam,
svoju divlju cud,
a Djavo mi dosaptava:
"Nemoj da si LUD!"
Greh mi dusu preplavio,
i tonem sve nize!
A cas zadnjeg Bozjeg suda,
stize mi sve blize.
Bog mi dade te dve ruke,
sa kojima kucam,
i jednoga dobrog djoku,
s kojim dobro tucam!
Mnogo volim proju,
pogacu i sir,
i podnosim vrlo lako,
svaki zenski Hir!
Svasta znam da radim,
niceg se ne gadim,
a iz svakog sranja,
uvek se sam vadim.
Obozavam lepe zene,
pesmu, dobro vino,
boem nad boemima,
eto to je NiNo!
Ako hoces da se zezas,
cujes nove fore,
promuvaj se ovuda,
ima ih ko more!
Imam stvarno talenta,
za pogresne zene!
Ako ja njih ne pronadjem,
nadju one mene.
Odigro sam uloge,
Princeva iz bajki,
i sad bezim od princeza
i njihovih majki!
Niceg nema ovde,
NiNo da se stidi!
Ono sto je NiNo ,
svako jasno vidi.
Nostradamus porucuje:
"Stize vam kraj sveta,
udarice zemlju jedna,
ogromna kometa!"
Ako je to tacno,
mala sto se cuvas?
Bolje pocni odma sada,
s NiNom da se muvas!
Crnogorac ti je Srbin,
ali sa planine,
i zbog toga ne ocekuj,
da ti se izvine.
Umor je slab izgovor,
za pravog djetica,
a NiNo je crnogorac,
sazdan od misica.
Ko drugome jamu kopa,
taj fizicki radi.
Crnogorac ti je castan,
jer se rada gadi.
Ja sam lenji crnogorac,
pustam da me sluze!
Time stedim samog sebe,
da trajem sto duze!
Crnogorac vise strepi,
od jezika zene,
no da odma sada skoci,
sa Lovcenske stene!
Ja sam samo NiNo,
bitanga-baraba,
sto curice nezne ljubi,
i dobro se taba.
Ruka mi je suvo zlato,
al je prlja blato,
mnoge drolje njome sam,
bez stida povato.
Nikad nisam skrtario,
na lovi za zene,
i one su trosile,
prilicno na mene.
Po nebu ljubavi,
ja letim visoko,
a ti lutko moja,
ko i uvek - nisko,
al me to ne brine,
jer sam tica-soko,
golubicu znam da lovim,
to je meni blisko.
Repujem u cyber-svetu,
digitalni-rep,
stavljam svaku devojcicu,
u svoj mali dzep,
i skidam im sve sa tela,
izuzetno lako,
svrsavaju kao lude,
a nisam ih tako.
Meni vise ne treba,
ni raj a ni nebo,
jer bi mnogo radije,
po zemljici jebo.
Mesecina kao kisa,
spusta se na mene,
da ugasi vatru srca,
sto plamti zbog zene.
Mrak me grli mesto tebe,
san uz mene leze,
ne ljube me tvoja usta,
pa se srce steze.
Od plakanja nema vajde,
niti ima hleba,
kad ti treba pomoc nikad,
ne stize sa neba.
No rukave svoje sada,
ti lepo zasuci,
pa nevolja nece vise,
previse da muci.
Tajnu svoga zavodnistva,
NiNo ne otkriva!
Za zenu ce biti tajna,
dokle god je ziva.
Opet mi je pukla veza,
ko da je od stakla,
jer me Djavo savetuje,
direktno iz pakla.
I iz suve drenovine,
iscedi se malo,
pa sto ne bi tad i moje,
srce malo dalo?
Sreca da sam navikao,
na svakakve muke,
pa spasenje cekam samo,
od sopstvene ruke.
Svi najlepsi ideali
odavno su pali,
moje srce je za njima,
prestalo da zali,
i sad ljubi realnost,
kojoj fale snovi,
stihom stvara novo nebo,
za dusu da plovi.
NiNo ti je crnogorac,
siso sa planine,
pravi soko, tica sinja,
sto voli visine.
Muskarac sam, dobar dasa,
kao i svi drugi,
crnogorci srpske krvi,
rodjeni u Yugi!
Orao ne pada,
no umre na steni!
Pa zato i NiNo,
nece da se zeni.
47 nosim lutko,
velika mi noga,
korak joj je podugacak,
poklon mi od Boga.
Za trenutak intezivne,
seksualne strasti,
uvek sam se predavao,
Djavolovoj vlasti.
Zena mi je saucesnik,
bila u tom cinu,
orgazam je bio put za,
astralnu visinu!
Za kajanje, stid i moral,
onda nisam znao,
do nadubljih provalija,
greha ja sam pao.
Al i tada u meni,
gordost bese cvrsta,
pred Bogom sam izlazio,
uvek sa tri prsta.
Nevoljama zivot zeli,
srce da ti skrsi,
ali prkos to ne pusta,
pa pomaze dusi.
Bol nauci da istrpis,
i u oci gledaj,
ne odstupaj ni za korak,
nikad se ne predaj.
Hodao sam provalijom,
prokletstva i tuge,
na tom mestu nikad nema,
od ljubavi duge!
Sretao sam izgnanike,
djavolove sluge,
drolje, lude, izgubljene
i jos mnoge druge.
Na kraju sam ipak stigo,
na pocetak svetla,
u zivot me izbacila,
Djavolova metla.
Dok rukavom kozne jakne,
brises suzu s lica,
seti se da oko tebe,
ima LEPSIH pica!
Dzepovi su mi skroz prazni,
tu promaja duva!
Zato Nino svoje srce,
nikada ne cuva.
Ja sam ljudi - Mastro,
poznat kao NiNo,
sto na svakom zenskome telu,
svira stvarno fino.
Taj cudnovat instrument,
poznajem ko dzep,
i volim ga jako puno,
mnogo mi je lep.
Ispito sam tajne zene,
ko sopstveni dlan,
zbog toga me one vole,
pa ne spavam sam.
Svaki stihoklepac peva,
kad ga nesto boli,
jer ne prija kad ponavljas,
u zivotnoj skoli.
Na faksu zivota,
pao sam iz prve,
nisam volo mnogo skolu,
jer profani drve!
Ja cim zinem - lazem,
kad cutim jos vise,
a najvise lazem,
u tom sto sad pise.
Kad mi lose ide,
da ne moze gore,
tada ja izvaljujem,
bas najbolje fore.
Mogu biti nezan,
al i jako gadan,
mogu biti vruc ko vatra,
al i ko led hladan.
Ljudi nisam glup,
a nisam ni srecan,
niti sam uz ribu naso,
mir i spokoj vecan.
Ovde hrabro zastupam,
izgubljenu stvar!
Da u zenskoj glavi mogu,
popraviti kvar.
Dobio sam malopre,
pomracenje svesti,
pomislih da dobru ribu,
mogu negde sresti.
Ako lazem slobodno mi,
tu grlo preseci,
ali bolje veruj u sve,
da ne lete meci.
Kada bi na svetu,
prebrojo budale,
otkrio bi u tom skupu,
sve su zene stale.
Bundevu ne guraj,
uporno u vodu,
dok to uspes da uradis,
ostali ce odu.
Ko pada na tajne?
Mi muski kreteni!
Zato je foliranje,
tolko drago zeni.
Taj ko izda tudju tajnu,
podlac je i glup!
A ko svoju tajnu kaze,
taj je stvarno tup!
Kada riba glumi,
da je mnogo ladna,
to sto o njoj tada saznas,
jeste da je jadna.
Lake ili teske,
tu razlike nema,
jer ako ti sex ne valja,
eto ti problema!
Necu sad da kazem,
da smo mnogo bolji,
ali za sex i za seme,
uvek smo pri volji.
Ko ceka-gubi vreme,
to je mudrost stara,
ja ne cekam ni na jednu,
zabole me kara.
Imas li sta lepo,
ribo ti na sebi?
Iako je bespredmetno,
ni sa tim te nebi.
Mnogi se sad smeju,
neki mozda placu,
a ja o tim sranjima,
sada malo sracu.
Dupli standard u moralu,
ja prihvatam lako,
mislim da sam tu u pravu,
slozice se svako.
Ne znam zasto ribe,
padaju na zvaku,
al na glupu romantiku,
lako smuvam svaku.
Neke zene su ko ale,
jedu te iz taka,
prijam im u svako doba,
ko strudla od maka.
Zena je za mene,
ko dusek za plazu,
dok je ne naduvas,
ne znas da li lazu.
Zene piju tablete,
protiv malih beba,
nece slatke andjele,
sto silaze s neba.
Sve su zene iste,
u crnome mraku,
ili kad se nalaze,
u nesrecnom braku.
Mogu sada javno,
da priznam pred svima,
da mi seks bez romantike,
neobicno stima.
Potreban je crni mrak,
zvezde da se vide,
a ribe se kad je mracno,
mnogo manje stide.
Ne bih hteo da ispadnem,
moralan i fin,
to da budem ja ne mogu,
jer sam srpski sin.
Ako imas nesto mozga,
al ti pare fale,
tesko ce se ribe tada,
na tebe napale.
Kada riba kaze:"
Mogu ja bez novca!",
onda znaj da je 100%,
neka mlada ovca.
Lutke slabo trzaju,
kad si gad bez para,
kazu da ih takav dasa,
bez veze zamara.
Ne bih sad da tupim,
ono sto svi znate,
svi frajeri praznog dzepa,
praznu slamu mlate
Tajna zenskog srca,
je u dobroj lovi,
kad joj kazes da si budja,
sedmim nebom plovi.
Moram sad da menjam plocu,
vec dosadno zvucim,
nista novo nisam reko,
uzalud se mucim.
Juce mi je bivsa riba,
rekla: Bas si stoka!
Ja joj tiho sapnuh: Kurvo,
viri ti iz oka!
I ti nekad uspevas,
da izgledas bludna,
al i tad si vise glupa,
nego sto si cudna.
Uz to si i grozna,
i uzasno zvucis,
zasto takvim stvarima,
oces da me mucis?
I pred tobom vidim,
otego se red,
iako si ruzna,
i ladna ko led.
Opet me je otkacila,
kaze da sam lud!
i da samo ocu pare,
zezanje i blud!
A onda je jos dodala:
"Jao sto si svinja!
Ponasas se kao glupi,
napaljeni klinja!"
Uz to kaze da sam kao,
sijalica nocu,
da se palim i da gorim,
samo sex kad hocu.
Rece: "Cak i konji znaju,
da posalju cvece,
a ti nisi nista drugo,
nego musko smece!"
"Cuvajte se muskaraca,
koji pljuju zene",
kaze ona pri tom jasno,
misleci na mene!
Cuo sam tu basnu,
rekla si na glas,
i dodala vise puta,
da sam muski pas.
Pazi da te ne dohvatim,
sad u moje sake,
da osetis koliko su,
i grube i jake!
Tvrd sam tu ne gresis,
sto sad to da krijem?
Ja bih da te milujem,
a ne da te bijem.
Sto si tako frigidna,
sebicna i prosta?
Zar ti takve mizerije,
nije bilo dosta?
Rekoh joj: "Ne jedem,
podgrejana jela,
niti muvam ribu,
kad je predebela".
Mnoge ribe misle,
da sam laka roba!
Mozda su u pravu,
nek me svaka proba.
Al ja ne ocajavam,
njima je jos gore,
koliko su ogavne,
ne smeju na more.
Kad mi kazes da sam glup,
mene to ne vredja!
Progutacu mnogo vise,
al pasces na ledja.
Kazem maloji: Nisi glupa,
tolko kolko zvucis,
aj ne tupi, vec se svlaci,
nemoj da me mucis.
Ne mesaj bre vuka,
sa ulicnim kerom,
da te ne bi mlatnuo,
sa pesnickim perom!
Vidim nemas pojma,
sta je to muskarac!
To scim si ti lutko bila,
to je bio JARAC!
Daleko si bre od mene,
daleko od njega!
Daleko od dobrog seksa,
daleko od svega!
Jel ti stao mozak,
kad si tako tiha?
Il ti nervi stradaju,
od iskrenog stiha?
I am here and I am there
I am baby everywhere,
najvise uz tebe,
ako ti se jebe.
Kad bi neko samo znao,
sta mi riba kaze,
sudio bi tad o meni,
stvarno mnogo blaze.
Ako neko misli,
da je lako meni,
nek sa zenom prica malo,
o toj teskoj temi.
Ni od crnog Djavola,
ona se ne plasi,
jer po noci polugola,
ta na metli jasi.
I kada mrtav pijan lezim,
u droljinoj sobi,
i tada se stvarno divim,
gadnoj zenskoj zlobi.
Pitas me: A gde je dusa?
Eno je kod BOGA!
Ubila je zbog ljubavi,
jedna babaroga!
Odavno sam dusu svoju,
djavolu prodao!
Pa sam zato ja na zene
danas tolko spao.
Zivot nije laka pesma,
jer moram da radim!
Al kada je sex na redu,
nikad se ne vadim.
Nije bitno sta ti volis,
nego to sto pruzas!
Svlaci se ako bi htela,
da me razoruzas.
Ne zvucim romanticno,
al istinu pricam,
posle svega sto sam proso,
ljubav ne velicam.
Kada srce umre,
seks tad leci sve!
To pomaze da pobegnem,
sto dalje od NJE!
Dogadja se ponekada,
i gore da bude!
Pa zar nije ljudska patnja,
stvorena za ljude?
Do mog srca put je srusen,
u vazduh ga digli!
Nije vise tu ostala,
ni cigla na cigli.
Nikad nisam verovao,
u okove braka!
Jer je ljubav u slobodi
ne u carstvu mraka!
Ne robujem obzirima,
ni laznom moralu,
niti volim dupelisce,
a ni laznu hvalu!
Strast, zezanje, avanturu,
cenim iznad svega,
i ne bojim se veruj mi,
ama bas ni cega.
Glup sam al sam zao,
veliki sam gad,
ulicar i tezak olos,
zadnji muski smrad.
Opet si se dovukao,
ko prebijen pas,
i poceo odma besno,
da lajes na glas.
Ti bi sa mnom da se kacis?
Ajde u arenu,
da pokazes svoju glupost,
smrdljivi kretenu.
Ne urlaj mi bre na uvo,
tu ne trazi spas!
Vidis da te nadvisuje,
moj poetski stas.
Dal bi hteo malo sa mnom,
da odmeris snagu?
Pa da shvatis kako gledam,
ja na ljudsku ljagu.
Ne napadaj nemocnoga,
tog sto ne ujeda,
jer sa time dokazujes,
da si ljudska beda.
Udaras na slabu zrtvu,
koja se ne brani,
takni me pa ce ti biti,
odbrojani dani.
Prezivo si prvi put,
Bog te mnogo voli,
ali ako ti se gine,
samo ti izvoli.
Aj zavezi da ti ne bi,
raspalio sljagu,
ne prija mi kad na mene,
kreten baca ljagu.
Bezi bre od jaceg,
mnogo ti je bolje,
nego ti se smeju,
okolo sve drolje.
U cafeu fura
opasna zureza,
ovde svako svakog,
straobalno zeza.
Ko sa NiNom tikve sadi,
s Djavolom se druzi!
Al ce NiNo njemu dobro,
zezanje da pruzi!
Ko i Sizif ne dogurah,
svoj kamen uz brdo,
jer od Bozije kazne niko,
nije jos izvrdo!
Djedo mi je bio Njegos,
i Mandusic Vuce,
rekose mi: NiNo neces,
imat druge kuce,
od planina Crne Gore,
i Srbije Majke,
ko ti drugo zbori sine,
taj ti prica bajke.
Ala si navalio,
ko ludak na brasno,
i skroz si se izgubio,
zar to nije strasno?
Podlac nije srpskog roda,
jer ga sramno kalja,
ko je vido bre srbina,
da tolko ne valja?
Ako volis Srbiju,
ne rugaj se bratu,
jer svoj ponos vuces tada,
po najcrnjem blatu.
Ako mene pljujes,
pljujes srpsku krv!
To ne radi srpski junak,
no bezvredni crv!
Srbin-Crnogorac,
junacka je vrsta,
i pred Bogom sebe krsti,
uvek sa tri prsta.
Ko jos ne zna za Dusana,
Milosa i Savu,
za NJegosa, Karadjordja,
i sa Srpsku Slavu!!
Ajde ljudska splacino,
sretni se sa NiNom,
da naucis kako srbin,
radi sa strvinom.
Ne ljuti se na ludoga,
crnogorca NiNa.
Nomada i probisveta,
s Lovcenskih planina.
Derem se sa brda moga,
Oj djevojko dje si!
Aj pred NiNa djakonije,
svog tela iznesi!
Crna Gora stoji onde,
gde je uvek bila,
uz Srbiju i to nikad,
nije nikom krila,
I stajace jer je samo,
drugo oko glave,
koja misli srpskim srcem,
pravoslavne slave
Kad pljujes na svog brata,
ko ce da te ceni?
Takav ne smes bre pred oci,
ni najgoroj zeni.
Uporan si i tvrdoglav,
i slep si da vidis,
pogledaj se pa ces sebe,
odma da se stidis.
Pesnik sam pa pevam pesmu,
svakoj lepoj zeni,
jer je zato taj dar dao,
crni Djavo meni.
Evo dodje vreme,
da skinem gitaru,
pevah puno al uzalud,
ne dobih ni paru!
Pravi sam Robinson Kruso,
brodolomnik s NETa,
zatvorenik cyber-sveta,
prognanik iz sveta.
S celim svetom sam u ratu,
borim se ko lav,
i s verom u samog sebe,
zastupam svoj stav.
Ne odstupam korak nazad,
kako se to radi?
Hodam uvek samo napred,
drugo mi se gadi.
Koracima krupnim hodam,
senka mi je duga
samo prkos, smeh i ponos,
uzimam za druga.
Ostavio sam za sobom,
prijatelje, dom
bivsa riba rekla mi je:
"NiNo ti si som!"
Od kako je sveta i tog,
djavolskog imena
u korenu svakog sranja,
nalazi se zena.
I dalje me progoni,
kroz san slika njena,
Oj prokletstvo, oj slabosti,
ime ti je ZENA!
Kafansko drustvo
Sme li ovde da se psuje,
boem da se bude,
da se zeza sa curama,
sto se Srpski ljube?
Nije ovo klub finoce,
gde se pije caj,
nego OPe, dragi brate,
slobode nam daj.
Dusi nasoj napacenoj,
da damo na volju,
da pijemo, da pevamo,
da ljubimo drolju.
Slovenska je nasa dusa,
od Rusije sira,
lumpovanje srcu treba,
da pronadje mira.
Ovo su bas neka teska,
vunena vremena,
al za Srbe ne sme nikad,
pesme bre da nema.
Napunimo case nase,
dignimo ih gore,
napij mo se, zapevajmo,
celu noc do zore.
Momci, cure, nazdravimo,
za sve nas u cast,
U ljubavi i u pesmi,
mi imamo vlast.
Opet sinoc isao sam,
sam u disko-klub,
bas sam bio u fazonu ,
otkacen i lud.
Obucen po zadnjoj modi,
u kozu i jeans,
ogledalo dobacuje:
"Lep si kao Prince!".
Stavio sam super miris,
Ck-Calvin Klein,
bio sam ko Ricky Martin,
sve na meni - FINE!
Sibao sam svojim GOLFom,
drugom furo 100,
Allan Prost mi nije ravan,
ko bre moze to?
Pet minuta nije proslo,
vec sam stigo ja,
a za mnom je stigla zna se,
policija sva.
Ja sam smeker uvek bio,
slozio sam pricu,
pustili me, kazna nista,
kao u krimicu.
Parkiro sam, ko i uvek,
tamo gde se ne sme,
zabole me djoka za sve,
policijske pesme.
Ispred kluba red vec stoji,
kilometar-dva,
nisam lud da valjda cekam,
preskacem ga ja.
Na ulazu 3 gorile,
snimaju me gadno,
smekujem ih,smeskam im se,
i gledam ih ladno.
Vide momci nije sala,
pa mi prave put,
ne vole me u izdanju,
kad sam mnogo ljut.
Konacno sam ufurao,
gomila je tu,
gadno bazdi sve na travu,
tada spazih NJU!
U sred diska,
gde se stiska, igra kao zver,
telo joj je ziva vatra,
gledam je ko ker.
Ljubavna me sila vuce,
pravo prema njoj,
gazio sam preko mrtvih,
vukao me MOJ!
Uz nju stadoh, gomilu sam
okolo razgrno,
odma sam na sebe lutki,
celu paznju svrno.
Poco sam joj dajem ritam,
metal, techno, rep,
svojom igrom ostale sam,
stavio u dzep.
Riba plese, talasa se,
sto joj radi guza,
ko palma se mala njise,
igra joj i bluza.
Atmosfera paklena je,
erotika przi,
moro sam je pocnem vatam,
ko ce da izdrzi!
Riba nista, cool joj faca,
vidim hoce cura,
odma mi je bilo jasno,
da ce sa mnom fura.
Neki dasa mislio je,
da je glavna fora,
pesnicom mu rekoh da me,
podseca na tvora.
Glupi moron teo ribu,
predamnom da ljubi,
poljubio je pesnicu,
sad mu fale zubi.
A ostali konkurenti,
slozili su njuske,
reko sam im: "Gubite se!,
ocete zauske?".
Cela frka mojoj lutki,
isla je na zivce,
da je smirim, narucih joj,
jedno ladno pivce.
Ohvatih je oko struka,
privukoh je blizu,
uz mene je riba odma,
prebrodila krizu.
"Pick me as your hero,
my competition is zero",
sapnuh joj na uvo,
odma mi je bilo jasno
da sam malu smuvo.
Alkohol nam ispunio,
vene mesto krvi,
lutka mi je tiho rekla:
Stvarno si bas prvi!
Vidim da se riba lozi,
al me boli uvo,
kad je cale nece pazi,
sto bi je ja cuvo.?
Mala me vec grli, vata,
privija uz sebe,
vidi NiNo da se maloj,
ocigledno jebe.
Ribu hvata vec nervoza,
nesto oce gukne,
vidi moj slic da je napet,
da oce da pukne.
Zgrabih curu vrlo nezno,
al cvrsto za ruku,
krenusmo u moja kola,
da gasimo muku.
Stvar je isla stvarno glatko,
s malom sam se spandjo,
vozio sam nazad kuci,
brze nego Fandjo.
U gajbu smo uleteli
ko bezglava masa,
bacismo se na tucanje,
kao copor pasa.
Nisam skido, vec sam kido,
svaku stvar sa nje,
pocepo sam s njenog tela,
verujte mi sve.
Nije mala s Marsa pala,
zna i ona sta bi,
kida ona sve sa mene,
pohotno me grabi.
Nasa tela zamrsismo,
u ljubavni cvor,
u glavama pevao nam,
andjeoski hor.
Onda poce kataklizma,
haos, propast sveta,
ko da nas je udarila
fatalna kometa.
Seksualni roller-coaster,
vozili smo strasno,
morali smo vise puta,
to je valjda jasno.
Kad je bledo, rano jutro,
pocelo da svice,
happy end je s njime doso,
te ljubavne price.
Nije mala mogla vise,
da izdrzi boj,
predala se, zaspala je,
savlado je moj.
Privila se uza mene,
u snu ko da place,
spava riba zadovoljna,
kao sito mace.
Uz nju pusim zadnju pljugu,
i pomalo dremam,
vec zamisljam neku drugu,
pocinjem se spremam.
Neminovno ko i uvek,
stize nova noc,
doba kada ribe lovim,
kada imam moc.
Don Juan sa NET-a
Vidim da si posebna,
a i strasno misticna,
neubicno zanimljiva,
al nerealisticna.
Jer ja sam ti NiNo,
nomad Cyber-Sveta,
Don Juan sa mIRC-a,
i pesnik sa NET-a.
Ne pripadam nikome,
nemam ti ja kuce,
kuca je za NiNa,
tamo de se svuce.
Virtuelnim nebom,
sirim svoja krila,
uzleti do mene mala,
mozes biti vila.
Trebace ti samo duso,
ludosti i masta,
a srce kad zapeva,
onda mozes svasta.
Divlje, prave strasti,
znaj bez borbe nema,
okrsaj dva luda srca,
jedina je tema,
o kojoj se misli
a i non-stop prica,
izmedju vas cura,
a i nas mladica.
O ljubavi legende,
mnogo su na svetu,
ajmo jednu da stvorimo,
i mi sad na NET-u.
Kako su se voleli,
Paris i Helena,
pravi sam muskarac,
budi prava zena.
Svoje cyber-avanture,
stavljam u poeme,
jer sve zene sanjaju,
samo takve teme.
A one iz realnosti,
obicno precutim,
sta mi drugo preostaje,
no i ja da mutim.
Iskrenost mi nikad nije,
donosila srecu,
istinu da pricam zato,
ne mogu i necu.
Zivot me je naucio,
da moram da lazem,
samo ono sto se mora,
ja ponekad kazem.
Zivotna je voda mutna,
prljava i ladna,
a istina najcesce je,
izuzetno gadna.
Zato sam ja posto pesnik,
da bih lazi pevo,
od istine skrecem uvek
i desno i levo.
Realnost je oko mene,
i vuce me k sebi,
a ja kazem: Ej istino,
aj malo odjebi!
Takav stav mi cesto stvara,
nevidjena sranja,
al se tesim jer uvidjam,
da nema tog znanja,
da odigras igru koju,
svako ipak gubi,
bilo da svom dusom mrzi,
il svim srcem ljubi.
Ni samom mi nije jasno,
sto u stihu pricam,
kada lepo ja kroz pesmu,
nikad ne velicam.
S ruznim mi je uvek lakse,
u pesmi da zivim,
jer tad za sva sranja mogu,
stihove da krivim.
Osim toga kroz stihove,
zezanje je lako,
a smeh meni vise prija,
sto bih onda plako?
U pesmi sam naso recept,
za najteza stanja,
stih me uvek izvlacio,
iz najgorih sranja.
Eto ovo sada lici,
ko da pravdam sebe!
Al ko tako stvari vidi,
moze da odjebe.
Odavno me za sve zivo,
bas zabole djole,
a ostali nek me mrze,
preziru il vole.
Uz mene jos verno stoji,
stari, dobri kara,
i vadi me uvek kada,
nemam vise para.
Svakog onog ko mi cmizdri,
i za nesto prosi,
ja prezirem iz dna duse,
bolje nek se nosi!
Jer zivot je Bozja stala,
koju Djavo cisti,
ko ne ume da se snadje,
tog nevolja slisti.
Kazu da na svetu samo,
prezivljava jaci,
i da zakon Darwinizma:
je da jaci-tlaci!
Kome zakon, kaze Njegos,
u topuzu lezi,
taj okrece Bogu ledja,
i djavolu tezi!
A istina i kad boli,
nikada ne vredja,
jer ti sibom od zivota,
Djavo siba ledja.
Neki kazu iz iskustva,
da se mnogo uci,
a ja mislim kroz iskustvo,
da se samo muci.
Traganje za srecom nije,
jednostavna stvar,
i za to je neophodan
talenat i dar.
Pa cak i kad mozda nadjes,
mali biser srece,
taj u tvojoj ruci veruj,
dugo ostat nece.
Jer sve ono sto je lepo,
svako puno zeli,
a posto ga ima malo,
tesko se tad deli.
A sebicnost je ko vatra,
u prah sve sagori,
protiv nje se ljudska dusa,
uzaludno bori.
Zato nam od Boga stize,
nagrada sa neba,
kad zivimo da mrzimo,
tad umreti treba.
Cela ova tuzna prica,
bas porazno zvuci,
cemu zivot kad postoji,
samo da nas muci?
Taj odgovor pronaso sam,
u picu i zeni,
istina i sreca vise,
ne trebaju meni.
Zabava nam samo treba,
riba i igara,
nije vazno dal je dobra,
ako ce se kara.
Ni priroda nije uvek,
bas na muskoj strani,
zbog pice su svima nama,
odbrojani dani.
Ove svoje glupe fore,
izvlacim iz srca,
da ubedim neku laku,
da se sa mnom prca.
I one bi izvlacile,
da su muskog pola,
ja zbog sexa i zezanja,
non-stop glumim vola.
Al u tome nisam sam,
gledaj sta vas ima,
samo sto vas nesto manje,
sluzi laz i rima.
Muskarci su kreativni,
jer ih tera muka,
i svakome riba prija,
vise nego ruka.
Svi do jednog znamo da smo,
u istome sranju,
zato se i predstavljamo,
u boljem izdanju.
Al ni ribe nisu glupe
kolko nam se cini,
komplikuju kad im kazes:
Aj se sada skini.
To sto sada na glas pricam,
to svi dobro znaju,
da sve ribe samo glume,
da nece da daju.
Ne zele da odma legnu,
oce da se mole,
ali kad se skinu gole,
jasno je da vole.
Njihova je igra uvek,
bila da razvlace,
dok te dobro ne provale,
nece da se svlace.
Otezanje i sva gluma,
i sav zenski hir,
tu je samo da im pruzi,
spokojstvo i mir,
u saznanju da su stvarno,
nasle svoga princa,
a ne nekog napaljenog
i nezrelog klinca.
Zenska lista ideala,
nije mnogo duga:
pamet, lova, dobar izgled,
i da nema druga.
Kada ti dodju 4 asa,
sve ce da ti daju,
al s namerom da te ipak,
zajebu na kraju.
Ratujemo jako dugo,
i ko je tu jaci?
Ja dobijam sex a one,
sve sto njima znaci.
Nestabilna ravnoteza,
nas je odnos s njima,
jer sve ono sto nam prija,
to njima ne stima.
One traze da su uvek,
jedine i prve,
a ti znas da to ne moze,
i da samo drve.
A one nas bas zbog toga,
varaju i lazu,
i ni delic tog sto rade,
nece da nam kazu.
Dok su mlade i privlacne,
slatka nam je svaka,
a one nas okivaju,
okovima braka.
Al kad zena ostane bez,
moci od lepote,
tada peva ovu pesmu:
"Jebem te zivote!"
Svoje drazi prodaju nam,
al pakleno skupo,
a mi lako nasedamo,
zar to nije glupo?
U drugarstvo naseg djoke,
verujemo cvrsto,
al vam kazem da smo naivni,
moja muska vrsto.
Ne znam ko je taj moj tvorac,
Djavo ili Bog,
al zbog svega sto mi radi,
nek popusi mog.
Boze znam da si zeleo,
da napravis Zenu,
ali nisi uspeo,
jebi se kretenu!
Ono sto je ispalo,
to je tvoja greska,
zajebo si me do daske,
moroncino teska.
Podmeces mi i Darwina,
nauku da krivim,
i da svarim neminovnost,
da s Djavolom zivim.
U toj farsi koja traje,
od postanka sveta,
muskarac sad svoj spas trazi,
putem Interneta.
U novoj realnosti,
cyber-space sistema,
sve postoji sto nam treba,
nema bre da nema.
Genetikom resicemo,
enigmu zivota,
stvoricemo novu Zenu,
mesto starog skota.
Ispravicemo sve greske,
prethodnog izdanja,
nova zena nece biti,
puna svakog sranja.
Na djubriste istorije,
sutnucemo EX,
s novom cemo u slobodu,
zezanje i SEX.
Klosarim se u cafe-u,
kad drugo dosadi,
nekad zna da bude dobro,
nekada mi se gadi.
Tu ubijem dva-tri sata,
na sranje i seme,
na lupanje i psovanje,
i na - sexy teme.
Skup je s konca i konopca,
bal svetskih kretena,
tona klinki i propalih,
izgubljenih zena.
Ima lepih ima ruznih,
ima srecnih ima tuznih,
ima glupih i genija,
andjela i pravih zmija.
Ima dobrih ima losih,
i naivnih i baraba,
debelih i jadnih klinki,
a ima i dosta baba.
Sta vise o tome reci,
kad i sami to sve znate,
slatkih riba malo ima,
a ruznih je ko salate.
Jednom recju: tesko sranje,
al nam ipak dobro prija,
kad zagusti tad ne pitas,
jel andjeo il je zmija.
Normalno da bez zandara,
srbin nikada ne moze,
jer jos nekog mora psuje,
a ne samo tebe Boze!
OPovi su nasa braca,
nekad lice na dusmane,
kad zbog jedne ostre reci,
mogu da nas sve sahrane.
Kazu da je ovaj kanal,
tu pri vrhu svetske liste,
oni sto su nam na putu,
nek se bolje sami ciste.
Balkanski smo divlji narod,
pljujemo na Zen,
Srbin nije dupelizac,
nego je Da Man!
Palilulac i Dorcolac, lutaju po svetu,
Baraba i Bitanga se, zezaju na NET-u!
Imam jednog ortaka,
BITANGA je prava,
nit je Pera nit je Laza,
ni Zika ni Sava!
Cuka mu je od kamena,
jos mu tvrdja glava,
ulicna ga prati slava,
jak je da je strava.
Svoju mi je zivotnu,
ispricao pricu,
mnogo sam tad sazno
o tome mladicu,
sto je svud po svetu,
pljacko i haro,
i mnoge je lepe ribe,
bez milosti karo.
Bili smo i pajtosi,
jedno duze vreme,
u Torontu sve smo tukli
bez imalo treme!
Na njega su pucali
dva puta zbog mene,
zajedno smo-pogadjate,
kresali i zene.
Da ne drvim sad predugo,
cujte tog mladica,
dok cevcite ladno pivce,
evo vam sva prica:
Muvam se po gradu,
na Hondi-masini,
za mene ne vaze oni,
obicni arsini.
Kada nocu giljam,
furam beli sako,
da sam makro tad kulovi,
prepoznaju lako.
Na rukama mi prstenje,
lanac oko vrata,
za sve vrste kurvarluka,
ja sam tata-mata.
Par zuba mi je od zlata,
nemam one kvarne,
stalno snimam gde bi lova,
mogla da se marne.
U prolazu dobacuju:
"Baki posto sat,.?
U lice im pljunem cifru,
kazem: "Tu na sprat!"
Moje kurve vredno rade,
ali ne na silu,
slusaju me kao Boga,
mamicu im milu.
U gradu se moze naci,
razna klijentela,
koja voli da otkriva,
cari mog bordela.
Kada udjes oko tebe,
eroticna tama,
prilazi ti jebozovna,
laka nocna dama.
Setas se po svim sobama,
moje javne kuce,
a od onog sto tu vidis,
postaje ti vruce.
Sta ces radis, tvoja volja,
mene nije briga,
odma placas usluga je,
ovde prva liga.
Musterija pokazuje,
koju oce prstom,
kurva mu se smeska jer zna,
sta ce s takvom vrstom.
Dajem mu kurtone djabe,
otvaram mu vrata,
da uziva malo s droljom,
bar na pola sata.
Rizik mu je stvarno mali,
karanje mu prija,
kad se kurva oko njega,
uvija ko zmija.
I ja sam kod takvih drolja,
zalaziti znao,
al sam djoku oblacio,
i dobro ga prao.
Ocajno mi lova treba,
joj proklete pare!
Kad ih kurve kradu ja im,
lepim tad samare.
Misle drolje da sam naivan,
da sam ovca neka,
lutka gresku ne ponavlja,
jer zna sta je ceka.
Na pijaci zenskog mesa,
suludo je stanje,
mlatim pare, al posao,
bas je pravo sranje.
Nad vratima stoji natpis:
"Udjite budale",
cekaju vas nestrpljivo,
kurve da vas pale.
Sljakam dobre dilove za,
"Crna Berza Komerc",
tu se svasta radi ljudi,
tu caruje sverc.
Droga-zene-pare-pice,
kocka i pistolji,
to su moja zadovoljstva,
to mi je po volji.
K cilju svome ja koracam,
kriminalnom stazom,
nikad niko smatro nije,
maminom me mazom.
Izlazim na crtu svakom,
srce mi je zver,
ko mi preci put tog meljem,
zavrsi ko ker.
Biznismen sam i forsiram,
protok kapitala,
govedima derem kozu,
jer je za njih stala.
S drustvom pijem i kockam se,
nekad dunem travu,
a uz srce uvek nosim,
pistoljcinu pravu.
Plase me se panicno,
jer sam bagra zvanicno,
zivim mnogo rizicno,
pakleno dinamicno!
Heroin i droga,
zene, revolveri,
kupcu dajem sam da bira,
sta mu je po meri.
Sve me ribe vole mnogo,
znaju da sam dasa,
kad im kazem da me ljube,
pristaju bez glasa.
Smrt me vreba svakog dana,
iza svakog coska,
kada kresnem, mozda mi je,
to poslednja snoska.
Stavili su moju glavu,
na vrh crne liste,
mnogi bi bas vrlo rado,
teli da me sliste.
A da li ce to i moci,
pitanje je sada,
jer sam momak sa Dorcola,
gad iz Beograda.
A kad budu objavili,
moje memoare,
znace da su mene u grob,
oterale pare.
Oko nas se cuje,
pijana galama,
laka satro-dama,
opet srce slama,
nekog idiota,
zaljubljenog skota!
Balave se klinke,
deru po kanalu,
a balavi klinci,
traze svoju malu.
OPovi me strogo,
gledaju s visine,
i ne daju NiNu,
da slobodno zine!
Dekor je bas isti,
ko i svake noci,
gomila se dovlaci,
da isproba moci,
svoje srecne zvezde,
il od mIRC-a scripte,
svi od vruce zelje,
oko mene kipte!
Vatromet od boja,
prasti po ekranu,
u cafe-u svako,
narucuje hranu,
prema svom stomaku,
i po svojoj dusi,
neko lepo peva,
a neko bas gusi.
Svakakve se drame,
igraju na sceni,
neko sada raskida,
a neko se zeni!
Ja posmatram haos,
sa pivcem u ruci,
smejem se i zezam,
u toj celoj buci.
Tu sam - ko da nisam,
osecam bas sve,
ali mene niko,
ne kapira bre.
A nije ni vazno,
u tome je fora,
u zivotu jedino,
umreti se mora!
Sve ostalo za mene je,
zezanje i ples,
kada volim - ljubim strasno,
na padam u bes.
Ako cura nema feeling,
za pesmu i salu,
onda brzo nadjem drugu,
mnogo lepsu malu.
Svake noci ja odlazim
u taj La-La Land,
i na bini prasim svirku,
opasan mi Band!
Dok je zurka sve se brise,
drugog niceg nema,
na sutra ja zaboravljam,
ko zna sta se sprema.
Od problema ja ne bezim,
al ih ni ne zelim,
kada pocnu da me guse,
ja se onda selim.
Moj je prtljag vrlo mali,
pesme i gitara,
hrabro srce, luda glava,
novcanik bez para.
Trag za NiNom ostaje u,
vidu zenske suze,
i secanja na trenutke,
kad joj srce uze,
jedan pesnik sto Djavola,
ima za svog brata,
kad te noci odnekuda,
banu on na vrata.
Sa drustvom se u cafe-u,
NiNo dobro zeza,
a kad neko pocne sere,
od tuce ne preza.
Taj kafanski njemu zivot,
utkan je u krvi,
za zezanje nema boljeg,
u tome je prvi.
Avanture svake noci,
prozivljava mnoge,
a ribama vrlo lako,
on rasiri noge.
Filozofske poruke on,
ne prica u vetar,
od njega je ruke digo,
cak i Sveti Petar.
To je nomad Cyber-Sveta,
ne drzi ga mesto,
u haosu Interneta,
nalazi se cesto,
ali nikad ne poklekne,
tu je njegov presto,
da se spasi njega vodi,
neko culo sesto.
Biti lovac koga lovi,
njegov slatki plen,
u tome je nenadmasan,
spreman je za tren.
Refleksi mu kao munja,
telo kao celik,
srce mu je ladna-vatra,
a djoka mu velik.
Sve vestine cyber-lova,
zna u svoje prste,
jedan je od boljih dasa,
iz te muske vrste.
Od svakoga zenskog srca,
ima dobru mapu,
secanje na njega ribe,
crtaju u zlatu.
Omiljena mu je igra,
divlji cyber-rep,
a heavy-metalca svakog,
stavi u svoj djep.
Neki kazu da je seljak,
siso sa planine,
drugi misle da previse,
leti u visine.
A on takav kakvog ga je,
Bog na zemlju dao,
da ustukne ni pred kime,
nikad nije znao.
Njegov korak brzo grabi,
negde prema sutra,
i u zenskim snovima,
docekuje jutra.
Svasta je do sada NiNo,
morao da radi,
al da bude kukavica,
od toga se gadi.
Prijatelj je dobar nikad,
ne ostavlja druga,
i on pamti pa uzvrati,
ne oprasta duga.
Na tom putu u zivotu,
po dolini suza,
NiNu pruza utehu,
lepa zenska guza.
Raskino sam s devojcicom,
bas pre neki dan,
neslavno se zavrsio
nas ljubavni san.
Jos patim od nesanice,
jos me muci tuga,
bila mi je mnogo draga,
ne ko svaka druga.
Srce place, volja tvrda,
nema se bre kud,
nisam ni ja siso vesla,
nisam vise lud.
Zaista sam je voleo,
ali vise necu,
iako to nisam smeo,
pobrko sam srecu,
sa tom slatkom i prelepom,
lepoticom malom,
ali mnogo ljubomornom
i mentalno zaostalom.
Lepo sam joj objasnio,
al nece da shvati,
da oprosti moja sranja
i da mi se vrati.
Ona trazi da ja ne smem,
druge ni da vidim,
nisam mogo da obecam,
zbog toga se stidim.
Htela je da me zakljuca,
u zatvor da camim,
verujte mi to sto pricam,
jer stvarno ne dramim.
Bas me muci teska frka,
bas me muci sranje,
ali svakim novim danom,
sve manje i manje.
Bese lepa, umela je,
mala da me ljubi,
al je bila tvrdoglava,
zato me izgubi.
Umela je ta vestica
meni da ugodi,
al mi ipak mnogo draze,
da sam na slobodi.
Nasao sam vrlo brzo,
cetri mesto nje,
i ne mogu da se zalim,
bas su slatke sve.
Bivsa riba me je zvala,
plakala ko kisa,
al je kasno sad da moli,
zabole me pisa.
Mislila je da me slomi,
da kleknem pred njom,
ali ja sam crnogorac,
a ne neki som.
Iako sam svrljo malo,
nisam preterivo,
problem bese sto se nikad,
nisam ja sakrivo.
Njene glupe drugarice,
cinkarile mene,
da ja stalno izvodim,
nepoznate zene.
To se bilo desilo,
nekoliko puta,
na mene je posle bila,
bas opasno ljuta.
Trpeo sam dok sam mogo,
te njene torture,
puko mi je film od toga,
tu su druge cure.
Ne mogu bre ja da nosim,
okove na dusi,
neka sada nadje drugog,
pa nek njega gusi.
Ljubav njena - lanac s cvecem,
nije to za mene,
meni treba bre sloboda,
a uz nju i zene.
Pricao sam s drugovima,
svi na mojoj strani,
"U pravu si", kazu oni,
"bolje je sahrani".
Zar je greh to zezati se,
s nekom jednu noc?
Tek toliko da dokazem
svoju musku moc?
To s ljubavlju nema veze,
sex je samo to,
ja bre volim moju ribu,
nisam valjda vo.
U svom srcu ne varam je,
jedina je tu,
za druge me bas bre briga,
stvarno volim nju.
Valjda znam bre koga zelim,
ko je moja cura,
to je razlog sto je sa mnom
i sto sa mnom fura.
Red bre mora da se znade,
i muskarac ko je,
i u kuci ko je gazda,
pravilo je moje.
Zena mora da me slusa,
i ne sme se svadja,
a jos manje da me raznim,
predmetima gadja.
Niti moze da me psuje,
kune na sva zvona,
i od mene pred drugima,
da pravi morona.
Reko sam joj: "Ta ti sema,
nikako ne valja!",
jer ne trpim da me riba,
ni pred kime kalja.
Nikad nisam tuko zenu,
niti nameravam,
nece to pomoci ja se,
time ne zavaravam.
Ili moze da me voli,
takvog kakav jesam,
ili ce me bas najuti,
bicu stvarno besan.
Al kad predje crtu onu,
sto preci se ne sme,
ja prestajem bre da slusam,
tad sve njene pesme.
Moze vristi, moze place,
svu noc moz da svira,
mene to foliranje,
ni malo ne dira.
Ja od zenske histerije,
necu da osedim,
niti od nerviranja,
u licu da bledim.
Tu bre nema cile-mile,
ne pomaze plac,
u takvim trenucima,
ostar sam ko mac.
Jer sam ljudi crnogorac,
nisam frajer-kic!
Kad odlazim zenama,
ja ponesem bic!
Mala ej dovlaci se,
il cu nadjem drugu,
stavi svoju sminku,
dok ja uzmem pljugu.
I nemoj se nerviras,
ni da gubis zivce,
kad te hvata histerija,
cugni ladno pivce.
Pocni da mi pevusis,
preko mIRCa pesme,
nemoj da mi tupis,
sta se s tobom ne sme.
Cenzure ne podnosim,
ni glupe fazone,
koje su ti zabranjene,
a koje ne - zone.
Ja volim - ti znas to,
samo prljav ples,
i slabo tolerisem,
glupi zenski bes.
Jer idem do kraja,
guram ga do jaja,
rusim barijere,
riba neka sere.
Imas li ekipu,
il si solo ptica,
mene boli uvo,
ako si Top-pica.
Kako se ti oblacis,
el to sve u modi,
kad je riba slatka,
meni puno godi.
Moras imas ukus,
perje da ti stoji,
samo sto ti pristaje,
za mene se broji.
Bas me briga kolko kosta,
stipsa nisam mala,
ali preko mojih ledja,
neces zivis vala.
I u tvojoj tikvici,
valjda imas nesto,
moraces je koristis,
poprilicno vesto.
Kad te setam okolo,
ocu da si prva,
ne treba mi seljancura,
za cepanje drva.
Da li znas da igras,
da se seksi kreces,
jer u kuci sa mnom,
ti da sedis neces.
Volim nocu da izlazim,
i pomalo pijem,
ponekad se zakacim,
pa se moram bijem.
Nadam se da nemas frku,
kada lete flase,
i kada se oko tebe,
stolicama mase.
Imas li ti hrabro srce,
i da li te vredja,
kad ti kazem: Srce,
cuvaj mi sad ledja!
I kakvi su ti matorci,
el vole da guse?
Ako mnogo cenzurisu,
mogu da mi puse.
Ne volim bre niko,
da mi nerve gazi,
i nikoga NiNo,
bas mnogo ne mazi.
Osim tebe ako,
ti uz mene stojis,
tada nemas cega,
lutko da se bojis.
Zivim sam i mene cale,
ko tebe ne cuva,
i ja nemam ko ti kevu,
da mi non-stop kuva.
Jedem stalno hamburgere,
pizzu, taj junk-SHIT,
znas li ti da kuvas,
bar a little bit?.
Znas li nesto ribo,
po kuci da radis,
ili samo volis,
da se seksom sladis?
Svaki brzo prolazi,
bre ljubavni san,
sta ti mislis ko ce kuva,
rucak svaki dan?
Pranje i peglanje,
rade mi kinezi,
a stan meni sredjuju,
jeftini englezi.
Ne treba da budes,
kucna pomocnica,
niti meni treba
neka domacica.
Ja bre ocu curu,
da me svuda prati,
a ako i zatreba,
sa mnom da se mlati.
U mom timu uvek moras,
da si prvi clan,
i da budes u pokretu,
i noc a i dan.
Da li znas da zaradis,
maco neku kintu,
ili bi da samo vatas,
na telesnu fintu?
Lova uvek treba,
to znas i ti sama,
ne moras da glumis
da si fina dama.
Ja visoko letim,
na krilima svojim,
i zbog toga visine,
ne moram se bojim.
Kao student opet zivim,
noc mi je ko dan,
zivot zuri, protice mi,
ko ludacki san.
I vreme mi uvek fali,
da postignem sve,
pritisle me obaveze,
ubise me bre.
NET, matorci, lova, zene,
svi me muce,progone me,
cak i glupa policija,
obicno mi vise prija.
Stratocaster i Marshalla,
zato kresem cesto,
imam puno energije,
ne drzi me mesto.
U GYM idem, i treniram,
svaki bozji dan,
a jedanput u nedelji,
ja spremim svoj stan.
Volim puno da putujem,
po celome svetu,
a kad nemam vise love,
klosarim po NET-u.
Pametan sam, puno citam,
zezam se i smejem,
slatke cure obozavam,
i seksom ih grejem.
Svaku noc ja furam negde,
disko-klub, bionju,
ne volim da gubim vreme,
cak bre ni na klonju.
Koncerti i dobre zurke,
ludi provod, seme,
gde je guzva, luda frka,
tu sam gde su zene.
Ja namecem zestok tempo,
ne cekam da dodje,
za gusu ja srecu hvatam,
ne dam da me prodje.
Prijatelje mnoge imam,
iz celoga sveta,
i kineze i engleze
i nase sa NETa.
Sa zivotom, podlim skotom,
dobra mi je veza,
cak ni njemu ne dam da me,
u zdrav mozak zeza.
Bitanga sam al i pesnik,
i svemu se smijem,
zezam se i ljubim strasno,
tucem se i pijem.
Samo jedan zivot imas,
buducnost dok dodje,
sadasnjost ti zgrabi zivi,
ili zivot prodje.
Balkanski macho
Lomile su moje srce,
lomio sam i ja,
eto to je ukratko,
moja filozofija.
Jaci - tlaci, u zivotu,
pravilo je prosto,
zato sam ja tako surov
u ljubavi posto.
Ko na vlada, bice gazen,
tu milosti nema,
ako nisi tvrd ko kamen,
muci ce te zena.
Ako hoces da ih imas,
srce zamandali,
inace ce ljubav da te,
u sranje uvali.
Zena jako lako place,
i hvata na suze,
jer zna da ces uraditi,
sve zbog njene guze.
100 trikova one znaju,
da ti zeznu glavu,
a najcesce te zajebu,
u lezecem stavu.
Svaka riba ima nesto,
s cim ce da te veze,
njene oci, osmeh, telo
su ribarske mreze.
Muska slabost, to je znamo,
lepo zensko telo,
koje nas hipnotise
kad nema odelo.
Uvek moras vise riba,
imati na listi,
u tvoj krevet neka slecu,
ko na aero-pisti.
Imunitet ces na ljubav,
tako lako steci,
kraljevski je to jedini,
put ka muskoj sreci.
Iako sam nezavisan,
nikad nisam sam,
svakoj ribi dajem ono,
sto hocu da dam.
One vole kolko mogu,
a ja kolko hocu,
one non-stop mene zele,
ja njih samo nocu.
Kad me ljube, to priznajem,
prija mi i godi,
al mi ipak mnogo lepse,
kad sam na slobodi.
Ribe vole pamet,
da si dasa lep,
uspesan i popularan,
i duboki dzep.
Da si veran, osecajan,
ugladjen i fin,
besprekorno cist, uredan,
kao carev sin.
Da smo takvi odavno bi,
u Hollywood bili,
i sa filmskim zvezdama,
sada se ljubili.
Ali nije lako biti,
danas carski sin,
ali svako vrlo lako,
moze biti fin.
Da otopis njeno srce,
i srusis joj gard,
moras biti dobar lovac,
kao leopard.
Ljubaznost i fini manir,
jeftini su znaj,
a kupuju zensko srce,
skoro da je fraj.
Muski cilj je, jasno nam je,
lepo zensko telo,
a problem je kako s njega,
skinuti odelo.
Tu su zato pozorista,
koncerti, kafici,
put tud vodi do tog cilja,
njim ces najpre stici.
Ribe vole da izlaze,
vole provod fin,
moras biti u fazonu,
ko Getsbijev sin.
Kad se ona oseca,
ko princeza s tobom,
nece nikad da te smatra,
onda svojim robom.
Gledace te ko viteza,
ko princa iz bajke,
ima da te brani tada
i od svoje majke.
Predace ti zlatni kljucic,
od svog malog srca,
i tada ce odluciti,
da se s tobom prca.
Eto to je sto trebamo,
da radimo ljudi,
posle neko neka kaze,
da mi nismo ludi.
Ako treba moramo i
dubiti na trepavice,
da bi ipak dobili,
malo od njih pice.