|
|
 |
|
|
Odlike lovnih terena okoline Golubca
Uslovi za razvoj lovstva u okolini Golubca veoma su povoljni. Klimatoloski uslovi i pedoloski sastav zemljista i izobilje hrane za razvoj divljaci omogucili su da lovni tereni u podunavlju budu poznati i van nase zemlje.
Planinski delovi su razvoj krupne divljaci: divlje svinje, srneca divljac i u poslednje vreme pocinje naseljavanje jelenske divljaci. Ravnicarski tereni pored Dunava i Peka postali su lovacka stanista za: zeca, divlje plovke i guske, jeribice, fazane, galebove, prepelice i dr.
Gde ima plemenite divljaci ima i stetocina kao: vukovi, kobci, lisice i dr. Divljac od ovih stetocina stite lovci.
|
|
|
|
|
|
|
|
Fazan je rasprostranjen na području cele opštine i glavna je lovna divljač u zajedničkim lovištima. Budući da prirodna reprodukcija ne zadovoljava potrebe lovaca za ovom divljači, društva ista dopunjuju iz umjetnog uzgoja.
Veličine je manje kokoši s dužim repom kod oba spola. Po vanjskom izgledu, odnosno po boji perja, jasno razlikujemo mužjaka (petla) od ženke (koke). Mužjak je jarkocrvene boje s crnim pegama, glava i vrat su tamnozeleni s crvenom kožom oko očiju, trbuh je crn, a rep smeđ s crnim poprečnim prugama. Težak je 1,2-1,6 kg. Ženka je nešto manja, teška 0,9 kg, zemljasto smeđe boje s tamnim pegama.
|
|
|
FAZAN (PHASIANUS COLCHICUS L.)
FAZAN ( Phasianus colchicus L. ) je alohtona (uneta) vrsta divljači u Srbiji, ali zauzima značajno mesto kao lovna divljač.
Poreklom je iz Persije odakle je unet u Evropu, najpre u Grčku, a potom se proširio po celoj Evropi. Naseljava skoro sva lovišta u Srbiji . Fazan se lovi psima ptičarima . Može se loviti prigonom, pogonom i kružnim lovom
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Zec obični rasprostranjen je na celom području opstine no brojno stanje je daleko ispod onog propisanog . Razlog tome treba tražiti u sve većoj industrijalizaciji i sve modernijoj poljoprivredi.
Dužina tela iznosi mu 65 cm, a visina 25 cm i rep mu je dug oko 8 cm. Dlaka mu je gusta, vunasta, po leđima je sivkasto smeđe, a po trbuhu bela. Primećeno je da su zečevi koji stalno žive u polju nešto svijetliji od zečeva koji žive u šumi. Boja dlake zeca menja se prema starosti, godišnjem dobu i prema okolini u kojem živi. Mađu spolovima nema razlike po spoljnom izgledu tj. po veličini i težini. Težina zeca iznosi prosečno 3,5-4,0 kg. Planinski zečevi su veći i teži, dok su zečevi u mediteranskom pojasu znatno manji - do 3 kg. Uši su mu duž od dužine glave, a zadnje noge su mu duže od prednjih. Vrh ušiju i gornji deo repa su crni. Šape su mu posve obrasle dlakom. Mužjaka od ženke možemo prepoznati kad ih imamo u rukama - po građi spolnih organa.
|
|
|
|
|
|
Lisica je rasprostranjena i na lovnim i nelovnim površinama naše opstine. Brojno stanje je preveliko a kako nema dovoljno hrane ulazi i u naselja a u zapuštenijim dijelovima naselja i dvorista.
Lisica je naš najpoznatiji i najrasprostranjeniji predstavnik porodice pasa. Dugačka je oko 80 cm, visoka 45-50 cm, a njen kitnjasti rep dugačak je 40 cm. Težina joj je 6-10 kg. Celo telo joj je pokriveno dlakom žutocrvene boje, koja je ispod brade, grla i po trbuhu bele boje, a tabani i njuška su joj crni. Krzno joj je dobro za preradu samo zimi.
|
|
|
|
DIVLJA SVINJA ( Sus scrofa L. ) je najrasprostranjenija vrsta divljih papkara u Srbija. Ovo je autohtona vrsta koja se odlikuje izuzetnom eurovalentnošcu u pogledu tolerancije razlicitih ekoloških faktora što joj omogucava dobru prilagodljivost stanišnim promenama. Zato je rasprostranjena širom Evrope. Naseljava sva šumska lovišta u Srbiji. Divlja svinja je predak pitome svinje te je slicnost medu njima u globalu velika, iako su selekcijom od divlje svinje dobivene pasmine koje se u izvesnom smislu i razlikuju. Tielo divlje svinje je zbijeno i snažno, glava je klinasta i završava tupom njuškom. Uši u pravilu stoje uspravno. Ocni otvori su mali i kosi. Visina iznosi 90-100 cm, dužina 110-155 cm, a rep je dug 15-20 cm. Mužjak može doseci težinu preko 200 kg (i do 300 kg), a ženke do 150 kg. Telo im je pokriveno oštrim tvrdim čekinjama. Zimi se ispod čekinja nalazi sloj guste vunaste dlake koju nazivamo malje. Boja čekinja je smede-siva, tamnosiva ili mrka do crna. Praščići su žuckasto kestenjave boje, a sa svake strane tela nalaze se po dve tamne uzdužne pruge. Mužjaka nazivamo vepar, ženku krmača, mlade do godinu dana prasad, a od godine do dve nazimad.
|
|
|
|
SRNA (Capreolus capreolus L.) je autohtona vrsta divljači u Jugoslaviji, najmanja i najbrojnija vrsta divljih papkara. Srneća divljač živi u celoj Evropi, sem na ostrvima u Sredozemnom moru i Irskoj. U Jugoslaviji naseljava šumska lovišta, od ritskih šuma kraj velikih reka, do granica vegetacije u planinskim lovištima. Brojnost srna opada sa povećanjem nadmorske visine.
Manja je i lakša od jelena lopatara, visoka je u grebenu oko 75 cm, dugačka je 130-140 cm, a rep joj je dugacak do 5 cm. Ženke su neznatno manje i lakše od mužjaka (5-10%). Težina zrelih mužjaka kreće se od 20 do 30 kg, a ženke od 17 do 25 kg. Mužjaka nazivamo srnjak, ženku srna, a mlado lane. Srneću divljač obično kratko nazivamo srne i pod tim pojmom mislimo na srnjaka, srnu i lane. Srne su više u straznjem delu tela nego u prednjem, što govori da su građene za skokove, a ne za trcanje. Srne lako preskaču grmlje, visoku travu i slicno, ali ne mogu dugo trcati. Letnja boja dlake im je crvenkasto smeđa, na straznjici srne imaju oznaku od zuckasto bele dlake srcolikog oblika, a srnjaci ovalnog oblika, dok im je zimska dlaka siva ili sivo smeđa, a bele oznake na straznjici znatno su veće i istog oblika kao i leti. Nazivamo ih ogledalo. Lane ima kestenjavo smeđu boju s belim pegama koje zadrzi do jesenskog linjanja. Mužjaci nose rogove dok se kod stare i jalove zenke također mogu pojaviti krzljavi rožčići. Čula su nešto slabije razvijena nego kod obicnog jelena .
|
|
|
|
Divlja patka rasprostranjena je na područjima koja obiluju vodom i vodenim površinama
Slične su domaćim patkama. Mužjaka od ženke možemo razlikovati po vanjskom izgledu. Hrane se biljnom i životinjskom hranom. Imaju jako dobro razvijeno osjetilo vida, sluha i opipa. Vrlo su proždrljive, a dobro razvijeno osećaj opipa na kljunu omogućava im traženje hrane noću i po mulju. Vole raznovrsnu hranu.
|
|
|
|
Divlje patke se love na preletu ali i potragom sa psima. Najzanimljiviji je lov zimi na tekućim vodama šunjanjem
|
|
|
|
Vuk - najneuhvatljivi grabežljivac na svetu. Ljudi su ga vekovima pokušali istrebiti i izbrisati sa lica zemlje, ali on je uvek pronalazio odgovor i opstao do današnjih dana. Lovac, tako inteligentan i sposoban da su u davnini ljudi sledili njegove trgove i hranili se njegovim ostacima, tako snažan da može oboriti žrtvu i do deset puta težu od sebe.
Njegov položaj u lancu ishrane se nalazi na samom vrhu, te stoga vuka nazivamo top predatorom. Hrani se pretežito krupnom divljaci, poput jelena, srna, divljih svinja, pa cak i bizona. U oskudnim vremenima ne smeta im ni lov na zeceve, veverice, patke, guske i ostale ptice. Kad stvarno teško pronalaze plen mogu jesti i miševe, neke insekte pa cak i bobice.
Vukovi dugo traže svoga partnera, a kad ga pronađu ostaju zajedno celi život. Ako jedan od partnera strada ili ugine, drugi vuk ili izabire drugog partnera ili odlazi iz copora i ostaje usamljen celi život.
Vukovi se pare samo jedanput godišnje, a postaju polno sposobni za parenje od trece godine.
Razdoblje trudnoce u vukova traje oko 63 dana. . U leglu obicno bude 4 do 6 vučića, a svaki teži oko pola kilograma. Vučića svoju mladunčad donosi u jazbine i vučići tamo provedu svojih prvih 6 do 8 nedelja života. Vučići dolaze na svet slepi i gluvi. Posle dve nedelje, oči im se otvore, Posle tri mogu čuti i hodati i počinju se hraniti čvrstom hranom. Kad navrše mesec dana mogu upoznati ostale članove čopora.
Za mladunčad se osim majke brinu i svi ostali članovi čopora koji su pretežito svi rodbinski povezani. Kad napune 8 nedelja vučići izlaze iz jazbine .
U drugoj godini života kada njihovi roditelji podižu nove mladunče, sada vec odrasli vukovi mogu to vreme provesti sa ostatkom čopora ili lutajući sami.
|
|
>
