SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home
@IVOT SA CRKVOM
ZNAMEWE
Kada se rodi dete, neko iz ku}e dolazi u crkvu, gde se sve{tenik moli Bogu za zdravqe porodice, znamenuje dete, daju}i mu ime do kr{tewa i osve}uje vodicu, kojom }e se dete kupati.
KR[TEWE
Kr{tewem se postaje ~lan Crkve. Ono se mo`e obaviti uvek: dawu ili no}u,
pre ili posle podne, uve~e ili ujutru, ma koga dana u sedmici, kada je post ili mrs.
Crkva preporu~uje da se kr{tewe obavi{to pre, i to do ~etrdeset dana,
ali mo`e u ma koje doba starosti.
Za kr{tewe treba kum, koji je kr{ten u Pravoslavnoj Crkvi, jedna sve}a i belo platno.
Nekr{tena osoba nema nikakva prava u Crkvi: ven~awe, molitvu, ispovest,
pri~est i sahranu, jer nije ~lan Crkve.
VEN^AWE
-je tajna gde se bra~na zajednica (mlado`ewa i mlada) blagosiqaju za dug i sre}an `ivot,
dobijawe poroda i za{tite od svakog spoqa{weg zla. Ono se vr{i van posta.
U izuzetnim slu~ajevima se uz dozvolu Episkopa mo`e obaviti i u postu,
i to samo ven~awe bez svadbe i veseqa.
Za vaqano ven~awe treba da su mlado`ewa i mlada kr{teni, kao i kum i stari svat.
Potrebne su dve burme, ~etiri sve}e i materijal za vezivawe ruku mladenaca.
HRI[]ANSKE DU@NOSTI
POST I PRI^EST
U Pravoslavnoj Crkvi postoje ~etiri posta: BO@I]NI, VASKR[WI, PETROVSKI I GOSPOJINSKI. Posti se svake srede i petka (izuzev razre{enih nedeqa) Usekovawe,
Krstovdan i Vozdvi`enije ^asnog Krsta. Za pri~est je potrebno postiti bar nedequ dana
i to bez uqa.
Bolesne i stare osobe i deca, poste mawe, bar tri dana. Izuzetno te{ki bolesnici se mogu pri~estiti i bez posta, a o tome odlu~uje sve{tenik. Ne mo`e se pri~estiti ona osoba koja povra}a.
Pre pri~e{}a se treba ispovediti, gde se ~ovek prise}a greha i zlih dela, mole}i se zajedno sa ispovednikom Bogu, da Bog po svojoj dobroti i milosti oprosti grehe i podari snagu da se
ubudu}e ~ovek odupre zlu.
Na dan pri~e{}a se od pono}i do posle pri~e{}a ne sme ni{ta jesti, piti voda, uzimati lekovi
ili pu{iti-pri~e{}uje se NA[TINU. Posle pri~e{}a treba paziti da se toga dana ne pquje
ili povra}a. Koliko }e se ~ovek u toku godine pri~estiti zavisi od pripreme i blagoslova duhovnika-ispovednika, ali se smatra da je minimum u svaki post bar po jedanput.
Kako se pri~e{}uje?
Prilazi se sve{teniku prek{tenih ruku preko grudi, izgovara se ime, da sve{tenik ~uje,
i tada se ne krsti, jer postoji opasnost da se zaka~i ~a{a (putir) iz koga se pri~e{}uje,
i da se tako prospe pri~e{}e, {to je veliki greh. Treba se prekstiti ranije, i kada se odmakne od putira. Sve{teniku se tada ne qubi ruka, ni putir, nego se polako prilazi onome ko deli naforu.
Pri~e{}e se uzima kao hrana. Ako se neko pri~esti na Bo`i}, Vaskrs ili koji drugi mrsni dan,
toga dana se ne posti. Posti se samo onda, kada se pri~e{}uje na posnom danu.
ISPOVEST
Sveta tajna pokajawa i ispovesti je jedna od najva`nijih, blagodatnih sredstava u `ivotu jednog hri{}anina. U svakodnevnom `ivotu ~ovek ~ini sitnije ili krupnije grehe. Oni su kao blato koje kaqa du{u ~ovekovu i wegov moralni lik. Zato je Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prqav{tina greha spira sa ~oveka-to je Sveta tajna pokajawa i ispovesti. Ispovest je potrebna {to ~e{}e, a obavezno uo~i svakog pri~e{}a. Vernik ispoveda sve {to ga mu~i u du{i, i {to mu optere}uje savest, sve grehe, ~ak i one koji su po~iweni u mislima ili `eqama. Koliko je va`na ispovest, znaju oni koji se ispovedaju, jer oni posle ispovesti osete veliko olak{awe, a celo
wihovo bi}e pro`ima neizrecivo bla`enstvo. Ne treba se pla{iti ispovesti, jer sve{tenik,
po svojoj zakletvi ne sme da otkrije ni jedan greh koji mu je ispove|en, po cenu `ivota.
NAFORA
Nafora je hleb koji se vernicima deli na kraju Svete liturgije. To je podse}awe na prve
hri{}anske ve~ere qubavi,-agape, gde se zajedno ve~eralo, pevale se crkvene pesme i delila milostiwa. Nafora se uzima na slede}i na~in: Polako u redu, prilazi se sve{teniku koji deli naforu. Kada se do|e na red, prvo se prekrsti, a zatim se stavi levi dlan ispod desnog,
i pri|e se sve{teniku koji na ispru`eni dlan stavqa kockicu nafore. Onda se sve{teniku
celiva ruka, nafora se uzme i pojede, i polako se izlazi iz crkve.
SVE[TENA LICA
Sve{tena lica su od Boga izabrana lica, i na poseban na~in posve}ena da vr{e sveta bogoslu`ewa, svete tajne i obrede. U naj~e{}em kontaktu sa narodom su parohijski sve{tenici, koji slu`e pri crkvama i obavqaju potrebne verske obrede svojim vernicima. Takav sve{tenik je paroh, a narod su wegovi parohijani. Jer odre|eno crkveno podru~je, koje opslu`uje sve{tenik, zove se parohija.
Sve{tenik se pozdravqa pri susretu:"Poma`e Bog, o~e, blagoslovite!" Sve{teniku se celiva ruka bez obzira na godine sve{tenika i onoga koji celiva. Sve{tenik se u razgovoru oslovqava sa
"o~e", recimo "o~e Marko", ili ako je prota, mo`e "o~e proto".
Vladika se oslovqava pre~ima "Va{e Preosve{tenstvo", ili "Preosve}eni Vladiko",
ili ako je neformalni razgovor samo "Preosve}eni".
Patrijarh se oslovqava sa:"Va{a Svetosti", ili "Svjatjej{i Bladiko", ili samo "Svjatjej{i".
Monahiwe se oslovqavaju sa "sestro", a igumanija sa "mati".
Od `enskog mona{tva se ne tra`i blagoslov i ne qubi se ruka.
Mona{ka lica se tako|e oslovqavaju sa "o~e".
Mla|ima se ka`e "o~e" i wegovo ime, a stare{ini manastira se mo`e re}i "o~e igumane",
ili "o~e arhimandrite". Isku{enici se oslovqavaju sa "brate".
PRAZNOVAWE
Hri{}anin treba da se dr`i DESET BO@JIH ZAPOVESTI i truditi da se svaki trenutak
`ivota i rada bude u skladu sa Bogom. Nedeqom i praznicima ne treba raditi,
ve} i}i u Crkvu na molitvu. Ako je bogomoqa daleko ili se ne mo`e i}i, onda se u domu obavezno upali kandilo i sve}a, okadi se dom i uku}ani o~itaju bar O^E NA[. U toku dana odmora treba ~itati pobo`ne tekstove i religiozne kwige, pose}ivati prijateqe, kom{ije,
ro|ake i bolesnike i sa wima voditi korisne razgovore.
[TA IMA SVAKA KU]A
Svaka hri{}anska ku}a treba da ima kandilo, kadionicu, tamjan, sve}u i ikone:
Spasiteqevu, Bogorodi~inu i slave koja je za{titnik doma. Novo nabavqene ikone
treba uramiti i odneti u crkvu da budu ~etrdeset dana kada }e sve{tenik da ih osveti. Kandilo se pali nedeqom, praznikom i na dan slave. U ~a{u se sipa do pola voda i do vrha uqe.
U plovak se stavi fitiq i upali se da gori dok se samo ne ugasi.
KRSNA SLAVA
Svako doma}instvo treba da slavi svoju krsnu slavu. Pre slave sve{tenik sveti slavsku vodicu,
sa kojom doma}ica mesi slavski kola~. Za slavu se pored kola~a i slavske sve}e sprema i `ito
za pokoj du{e umrlih predaka, a za zdravqe uku}ana i svih onih koji ga jedu.
@ito se sprema za svaku slavu bez izuzetka. Na dan slave kola~i i `ito se nose u Crkvu, gde se osve}uju, mole}i se zajedno sa sve{tenikom Bogu i svetitequ za za{titu doma od svakog zla,
a uku}anima da podardi zdravqe, milost i svaki napredak molitvama svetiteqa koji se slavi.
Pred ru~ak se otpeva tropar ili bar o~ita O^E NA[, a gosti se slu`e `itom i kola~em.
Kada slava padne uz post ili sredu ili petak, slava je posna ~itavog dana (od pono}i do pono}i), izuzev na dan Svetog Arhi|akona Stefana i Svetog Vasilija Velikog, ma koga dana bili.
PRA[TAWE
^ovek treba sa svim qudima da `ivi u slozi, qubavi i dobrim odnosima. Ukoliko do|e do sva|e, treba se truditi da ~ovek smogne snage i pomiri se. Da od drugoga tra`i opro{taj, kada je kriv i drugima daje opro{taj. Narod ka`e: QUDSKI JE SVA\ATI SE, A HRI[]ANSKI JE MIRITI SE.
OSVE]IVAWE NOVOG DOMA
Kada zapo~iwe da se zida nova ku}a, sve{tenik osve}uje temeqe, a kada je gotova, onda se osve}uje ~itava ku}a ili stan. Kropi se osve}enom vodicom, pomazuje osve}enim uqem i kroz molitvu
priziva blagodat Bo`ja da ~uva gra|evinu od zemqotresa, poplava, napada neprijateqa ili pak
kakve druge nevoqe, a uku}anima ili onima koji }e u woj `iveti podari dug i miran `ivot,
zdravqe i napredak.
KAKO SE ULAZI U HRAM
Pre svega, u hram se ulazi pristojno odeven. Mu{karci ne treba da ulaze sa kapom na glavi, cigaretom, kratkim pantalonama ili bez ko{uqe. Dakle, mu{karci u hram ulaze gologlavi,
a `ene pokrivene glave, sa maramom. @ensko ne treba da ulazi u hram u {orcu, obna`enoj haqini ili pantalonama bez mantila ili kaputa. Tako|e, `ene treba da izbegavaju {minku, ru` na usnama, naro~ito kada ho}e da se pri~este. UGASI SE MOBILNI TELEFON.
Kada se do|e na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu.
Negde je obi~aj da se celivaju crkvena vrata. Po{to se u ve}ini slu~ajeva sve}e prodaju u crkvi,
stane se u red, i strpqivo ~eka, da se kupi sve}a. Onda se odlazi mestu gde se pale sve}e.
Sve}a se celiva i nameni se za{to se pali. Pali se jedna ili vi{e sve}a za zdravqe i napredak-GORE, a za pokoj du{a umrlih-DOLE. Onda tiho, kao senka, a pogotovu ako je bogoslu`ewe u toku, odlazi se i celiva se ikona koja je u centralnom delu hrama. Zato je najboqe do}i na slu`bu pre po~etka bogoslu`ewa, jer se kasnije hodawem kroz hram ometa sveto bogoslu`ewe.
Nipo{to ne treba voditi razgovore ili se nepristojno pona{ati.
Kako se celiva ikona?
Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i jo{ jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.
Pona{awe na bogoslu`ewu
Mu{karci obi~no stoje na desnoj, a `ene na levoj strani hrama. Na tom mestu se stoji mirno,
bez okretawa, {etawa ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini. Boqe je iza}i iz hrama,
ako se oseti umor i oslabi voqa, nego ometati druge. Najboqe je kada se oseti umor,
poja~ati molitvu i napregnuti voqu da se zamor savlada, jer sve to stvara |avo, da bi ~oveka
spre~io u molitvi. Ruke za vreme molitve stoje prekr{tene na grudima ili spu{tene niz telo. Molitve se izgovaraju u sebi (tzv. umne molitve)
Diskretno se pazi na sve{tenikove radwe, i kada se on prekrsti, i kada se u molitvi i pesmi
pomiwu imena Oca i Sina i Svetoga Duha, i kada sve{tenik kadi svi se u crkvi krste i blago klawaju.
Za vreme ~itawa Jevan|eqa, Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu stoji dok se ta radwa ne zavr{i.
Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako, da ne ometa hor ili pojce koji pevaju za pevnicom.
Sve u svemu, svojim pona{awem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidqiva senka, a nikako nastojati da bude{ prime}en. Nadmeno pona{awe fariseja u hramu, Hristos je osudio,
a pohvalio je skromno dr`awe i skru{enu molitvu carinika. Pri primawu pri~e{}a ili nafore, prvo stanu u red kr{tena deca do sedam godina i mu{karci, onda `ene.
SLABO-VERNIMA
Dolazimo na pri~est. Svi se pri~e{}ujemo jednom ka{i~icom i iz jedne ~a{e (putira).
Neki se gade, pla{e zaraze i izbegavaju pri~est, jer smatraju da to nije higijenski. Pozivaju se na medicinu i tra`e da svaki vernik ponese svoju ka{i~icu od ku}e. Crkva tvrdi i primerom sve{tenika pokazuje ve} skoro 2.000 godina da je u pitawu NEVERJE, pa ~ak i bezbo{tvo.
Ostatak pri~e{}a sa svim klicama, virusima i bacilima pri~e{}enih vernika su tu.
Ali po{to to nije obi~no vino i hleb, ve} krv i telo Gospoda Isusa Hrista, niko se od
sve{tenika niti pla{i, niti o tome ikad razmi{qa kada ih upotrebi, a dokaz je
da i sve{tenici umiru u svoje vreme, kao i ostali svet.
SUPRU@NICIMA
Pored mnogih grehova li~nih i porodi~nih, nemojte biti i UBICE. Svako za~eto dete koje se pobaci je isto kao uzeti oru`je i ubiti nekog ~oveka. Razlika je u tome {to napadnuti ~ovek i
mo`e da se brani, a za~eto dete u utrobi majke je nemo}no i slabo. Ubistvo ~oveka pogotovu ako je brutalno, svako }e osu|ivati, dok na ubistvo nero|enog deteta se niko ne}e ni osvrnuti.
NA ZNAWE
Mladence slave samo oni bra~ni parovi koji su ven~ani u Crkvi. Gozba koja se sprema toga dana je POSNA, jer pada u vreme ^ASNOG POSTA. Ukoliko se sprema mrsna hrana, boqe je ne slaviti.
SAHRANA
Kada neko umre, odmah se pali sve}a i vr{e se pripreme za sahranu. Prilikom sahrane ne treba kupovati vence, a iz vi{e razloga: pokojniku ni{ta ne koristi, to je pagansko-neznabo`a~ki
obi~aj i nepotrebno ba~en novac-boqe je dati novac porodici, sirotiwi,
Crkvi ili Crvenom Krstu. O sahrani i podu{jima, treba {to skromnije spremati hranu.
Kada je post, onda posno, a van posta mrsno.
Parastosi se ne vr{e samo do godine dana (dvadesetnica, ~etrdesetnica, polugodi{wa i godi{wica), ve} svake godine i na dan smrti uz molitvu-pomen i obavezno panaiju. Na grobqe treba ~e{}e i}i, obavezno subotom i o zadu{nicama. Pored molitve treba ~initi dobra dela za pokoj du{e umrlih.
