O hri{}anskom braku

SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home

O hri{}anskom braku

U ovom obezbo`enom svetu mnogo {ta je poreme}eno. Posebno bra~na zajednica. Istinsko preobra`ewe naroda mo`e se projaviti najpre kroz "vaskrsewe" pravoslavne porodice. U Novom Zavetu, u Jevan|equ po Jovanu, glava 2, opisano je prvo ~udo Isusa Hrista u Wegovoj spasiteqnoj misiji na zemqi. On je na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio vodu u vino i time blagoslovio brak kao "malu crkvu". U ovom demonizovanom (ne)dobu supru`nici su naj~e{}e u bludnoj vezi tj. nisu ven~ani u crkvi. "Pobrkali su se lon~i}i" pa ni osnovna uloga mu`a i `ene u domu nije dovoqno razgrani~ena. O tome bi se moglo mnogo pisati. I ~iweno je to u raznim (ne)prilikama. Zato se momcima i devojkama, mladim bra~nim parovima, vaspita~ima preporu~uje obra}ewe samom "izvoru" bra~ne qubavi: Jevan|equ i poslanicama svetih apostola. Pro~itajte i sozercavajte! Naro~ito slede}e:

Prva poslanica Korin}anima (Svetog apostola Pavla)

Glava 7, Za~. 136, 137, 138, 139;

Glava 11, stihovi 1,7, Za~. 148;

Glava 13, stihovi 1,2, Za~. 154;

Poslanica Efesima (Svetog apostola Pavla)

Glava 5, Za~. 228, 229, 230, 231, 232;

Poslanica Kolo{anima (Svetog apostola Pavla)

Saborna posl. Sv. apostola Jakova, Glava 3, Za~. 54, 55;

Prva poslanica Sv. apostola Petra, glava 3, stih. 1, 9;

SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

VA@NI DELOVI IZ DOPUWENOG I ISPRAVQENOG IZDAWA

SVETOG ARHIJEREJSKOG SINODA

*1. Pravoslavni brak je sveta tajna po kojoj se dva lica raznog pola, na na~in propisan Crkvom (2), vezuju do`ivotnom duhovnom i telesnom vezom, radi potpune `ivotne zajednice i ra|awa i vaspitawa dece.

*2. Lica koja stupaju u brak moraju u pravoslavnom hramu, pred nadle`nim sve{tenikom i pred najmawe dva svedoka, izjaviti svoju slobodnu voqu da stupe jedno s drugim u brak, a sve{tenik utvr|uje ovu vezu crkvenim obredom.

*6. Lice, koje u ~asu sklapawa braka nije znalo da tome braku nedostaje kakav bra~ni uslov ili da postoji kakva bra~na smetwa, smatra se nevinim bra~nim licem.

Bra~no lice, wegov zastupnik po zakonu i svedoci ven~awa ako bi po stavu prvom ovog paragrafa bili krivi {to je sklopqen ni{tavan brak, kazni}e se za crkvenu krivicu, pored krivi~ne odgovornosti za dela iz 190, 191, i 192 Krivi~nog zakonika SFRJ.

*7. Bra~ni drugovi ne mogu me|u sobom punova`no ugovoriti ni{ta {to bi se protivilo bi}u i obliku braka. Bra~no lice ne mo`e brak samovlasno raskinuti. Sporazumom bra~nih drugova ne mo`e se brak ni li{iti va`nosti, ni poni{titi, ni razvesti.

*8. Dok se ne poka`e protivno, uzima se da je brak vaqano sklopqen, da su svi bra~ni uslovi ispuweni, da bra~nih smetwi nema, da brakorazvodni uzroci ne postoje, da bra~ni drugovi nisu znali za nedostatak bra~nih uslova ili za postojawe bra~nih smetwi..

*9. Da li je pravoslavan brak vaqano sklopqen, da li ima bra~nih smetwi ili brakorazvodnog uzroka, i da li }e se takav brak odr`ati, osna`iti, poni{titi ili razvesti, odlu~uju iskqu~ivo crkvene vlasti po svojim propisima i po propisima dr`avnih zakona. (60 t. 5..)

*11. Za sklapawe braka tra`e se ovi uslovi:

1) dva lica raznog pola;

2) wihova punova`na izjava voqe da stupe u brak;

3) ven~awe u obliku propisanom Crkvom.

*12. Neuklowive li~ne smetwe za sklapawe braka jesu:

1) nenavr{ena {esnaesta godina za mu{ko i ~etrnaesta za `ensko;

2) crkveno srodstvo u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva;

3) krvno srodstvo u pobo~noj liniji, do ~etvrtog stepena zakqu~no,

4) dvorodno srodstvo do tre}eg stepena zakqu~no, kao i srodstvo izme|u dva brata i dve sestre;

5) duhovno srodstvo i srodstvo po usvojewu do drugog stepena zakqu~no;

6) srodstvo iz vanbra~nog ro|ewa u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no;

8) ranija ~etiri braka istog lica;

10) kona~no iskqu~ewe iz crkvene zajednice;

11) sve{teni~ki ~in;

12) mona{ki zavet (mala i velika shima);

13) do`ivotna zabrana stupawa u brak na osnovu zakona ili pravosna`ne presude.

*36 Ven~awe je izvr{eno u ~asu kad sve{tenik blagoslovi izjavqenu voqu mladenaca (35), obrednim re~ima: "Gospodi Bo`e na{, slavoju i ~estiju vjen~aj ja".

*39 Brak se mo`e poni{titi:

1) po slu`benoj du`nosti, na zahtevawe sudskog tu`ioca u smislu propisa Postupka za sudove u Srpskog pravoslavnoj crkvi;

2) po tra`ewu nevinog bra~nog lica (6)

3) po tra`ewu tre}eg lica koji ima opravdanog interesa u pogledu na va`nost nekoga braka.

*42 Ako mu{ko bra~no lice nije navr{ilo {esnaest godina a `ensko ~etrnaest godina `ivota, mo`e poni{tewe braka za takvo lice tra`iti wegov zastupnik po zakonu i bez pristanka toga lica. No ako su bra~na lica u ~asu izricawa presude ve} navr{ila propisani broj godina, brak se ne poni{tava.

*55 Za sklapawe braka nadle`an je paroh ove parohije kojoj pripadaju mladenci kao ~lanovi (~lan 25 Ustava Srpske pravoslavne crkve). Ako su mladenci ~lanovi raznih parohija, nadle`an je paroh one parohije kojoj pripada verenik.

*56 Bez pismenog ovla{}ewa nadle`nog paroha (55), ne mo`e sklapawe braka izvr{iti drugi sve{tenik, niti se ven~awe mo`e obaviti u drugom hramu nego u parohijskom hramu nadle`ne parohije.

*64 Ven~awe vr{i nadle`ni paroh u hramu svoje parohije, pre podne, a u dane kada to Crkva dozvoqava. Ven~awe u hramu mo`e se obaviti tek onda kada `enik i nevesta dostovernom ispravnom doka`u da su prethodno zakqu~ili brak po dr`avnim propisima (Sin. br. 1006 iz 1946. godine). Van hrama, u drugo vreme ili u druge dane, mo`e se ven~awe izvr{iti samo po dozvoli nade`nog eparhijskog Arhijereja, osim u slu~aju 66 st.2.

*65 Ven~awe se ne mo`e izvr{iti u ove dane; sredom i petkom svake sedmice; od po~etka bo`i}weg posta do 7/20 januara; od po~etka siropusne do Tomine nedeqe; za vreme petrovskog i gospojinskog posta; na da Usekovawa glave Sv. Jovana Krstiteqa i na Krstovdan.

*66 Ven~awe se vr{i po obredu propisanom u Trebniku. Za vreme rata, poplave, zaraze, a u slu~aju op{te ili u slu~aju smrtne opasnosti, mo`e se ven~awe izvr{iti i van hrama, u druge dane i drugo vreme dana, a propisani crkveni obred skratiti i svesti na obred nazna~en u 36, mada se za to i nije prethodno moglo dobiti razre{ewe nadle`nog Arhijereja.

Svaki takav slu~aj du`an je paroh prijaviti nadle`nom eparhijskom Arhijereju, radi opravdawa (59).

U slu~aju da propisani obred ven~awa bude usled ma kakve vi{e sile prekinut, smatra se da je ven~awe izvr{eno, ako je izvr{en obred nazna~en u 36.

*67 Na ven~awu moraju, osim sve{tenika, biti prisutni najmawe dva svedoka. Svedoci moraju biti punoletni i moraju imati sposobnost za svedo~ewe po crkvenim propisima (137 i 144 Postupka za sudove u Srpskoj pravoslavnoj crkvi). Osim toga ne mogu biti svedoci ven~awa:

a) nehri{}ani i poznati vezvernici;

b) hri{ani nepravoslavnog ispovedawa;

v) lica iskqu~ena iz crkvene zajednice dok traje kazna;

g) monasi i sve{tenomonasi;

d) lica li{ena prava da predla`u pokretawe sudskog postupka po slu`benoj du`nosti (127 Postupka za sudove u Srpskoj pravoslavnoj crkvi).

Izuzetno, ako se nikako nisu mogli na}i drugi sposobni svedoci ven~awa po 66, mogu se kao svedoxi ven~awa pristupiti i lica ozna~ena u ovome paragrafu, osim navedenih pod ta~kom a).

Izuzetno mogu se kao svedoci pri ven~awu uzeti, po prethodnom odobrewu nadle`nog Arhijereja, i hri{}ani nepravoslavnog ispovedawa (ta~. 6) ovog paragrafa.

*69 Bra~ni drugovi ima ova li~na prava i du`nosti:

1) oba bra~na druga obavezna su podjednako na me|usobnu qubav, vernost i pomo}; na me|usobno pra{tawe i zajedni~ko podno{ewe svih tegoba nastalih u braku; bra~ni drug ne mo`e svome bra~nom drugu uskratiti vr{ewe bra~ne du`nosti osim za vreme bolesti, trudno}e i, po me|usobnoj saglasnosti, za vreme posta i molitve;

2)mu` je glava porodice i ima pravo i du`nost da upravqa bra~nom zajednicom, da se stara o izdr`avawu porodice;

3) `ena je du`na zajedni~ki `iveti s mu`emo onde gde on to izabere, ukoliko to ne bi bilo protivno zakonu i moralnim obzirima; du`na je pomagati mu`a u vo|ewu ku}e i doma}ih poslova; i, naro~ito, posvetiti se ra|awu, negovawu i vaspitawu dece. (Sin. br. 1006 iz 1946. i AS Br. 12/zap. 37 iz 1961.).

*70 Bra~ni drugovi ne mogu jedan drugog kriviti zbog neplodnosti (nemawa ploda), ukoliko oba vr{e svoje bra~ne du`nosti, niti mogu jedan od drugoga zahtevati nera|awe dece.

*71 Bra~ni drugovi mogu se po sporazumu odvojiti za izvesno vreme samo u slu~aju:

1) ako je zbog bolesti bra~nog lica potrebno wegovo le~ewe ili oporavqawe, odvojeno od bra~nog druga;

2) ako se radi o isku{eni{tvu pre polagawa mona{kog zaveta jednog bra{nog druga, u smislu 83;

3) ako je, usled kakve vi{e sile (elementarnih doga|aja ili rata), ili usled potpune materijalne propasti bra~nih drugova, nastala potpuna nemogu|nost da bra~ni drugovi produ`e bra~nu zajednicu za izvesno vreme.

U slu~ajevima ozna~enim pod ta~km prvom i tre}om ovog paragrafa, ima se bra~na zajednica obnoviti, ~im prestanu razlozi za odvojeni `ivot bra~nih drugova, a u slu~aju ta~ke druge, ~im bra~ni drug koji se nalazi na isku{eni{tvu odustane od namere da polo`i mona{ki zavet.

U slu~aju, ako jedan od bra~nih drugova, i posle prestanka razloga za odvojeni bra~ni `ivot, ne}e da uspostavi bra~nu zajednicu, ni na izri~ni poziv svoga bra~nog druga, uzima se da postoji zlobno napu{tawe bra~nog druga (95).

*72 Ne postoji odvojeni `ivot bra~nih drugova u smislu 71 u slu~ajevima:

1) pozivawe mu`a na vojnu du`nost, na prisilni rad po zakonu ili na izdr`avawe kazne li{ewa slobode;

2)odsutnosti bra~nog lica zboh wegova slu`benog zaposlewa ili redovnog zanimawa, ukoliko odsutno bra~no lice odr`ava stalnu vezu sa svojim bra~nim drugom i vr{i, prema stvarnoj mogu}nosti, prava i du`nosti bra~nog lica (69).

*74 Porodi~ni odnos izme|u roditeqa i dece ravna se, po pravilu, po propisima gra|anskog porodi~nog prava, koji va`e i za Crkvu. Pored ovih du`nosti koje roditeqima propisuju dr`avni zakoni u pogledu dece, du`ni su roditeqi:

1) krstiti svoju decu u pravoslavnoj veri, u toku jednog meseca dana po ro|ewu, odnosno, ~im prestanu ozbiqni razlozi koji su to spre~avali;

2) vaspitavati decu od malena u duhu pravoslavne vere i morala;

3) starati se da deca od malena vr{e sve verske du`nosti ~lanova SPC, koje odgovaraju wihovu uzrastu;

4) starati se da se deca za{tite i sa~uvaju od svih r|avih uticaja i prilika, koji bi mogli nauditi wihovoj pravoslavnoj veri i moralu;

5) davati deci svakom prilikom dobar primer pobo`nog i po{tenog hri{}anskog `ivota, ~uvawa hri{}anskih verskih svetiwa, pravoslavnih obreda i obi~aja i po{tovawa pravoslavnih crkvenih propisa i vlasti.

*75 Za crkveno usvojewe tra`e se, osim crkvenog obreda, jo{ i svi uslovi koje propisuju dr`avni zakoni za gra|ansko usvojewe. Crkveno usvojewe prestaje kad ga nadle`ni Arhijerej poni{ti, po propisima koji va`e za unutra{wu Crkvenu upravu. Sa prestankom usvojewa prestaje i srodstvo po usvojewu.

*77 Usvojilac ima prema usvojeniku sva prava i du`nosti iz 74, bez obzira na to da li je usvojewe izvr{eno po crkvenom obredu ili samo po propisu dr`avnih zakona.

*78 Tutor odnosno staralac ima prema svome {ti}eniku odnosno staraniku sva prava i du`nosti iz 74. U slu~aju ako tutor ili staralac ne bi svoje du`nosti savesno vr{io, du`na je Crkvena vlast preduzeti korake kod nadle`ne dr`avne vlasti da se takav tutor ili stralac smeni sa svoje du`nosti i da se postavi drugi, koji }e verske obaveze u pogledu vaspitawa dece savesno ispuwavati. Crkvene vlasti du`ne su starati se da se deci pravoslavnih roditeqa ili deci iz braka u kojem je jedno bra~no lice pravoslavne vere, deci iz braka skopqenog u pravoslavnoj Crkvi, kao i deci kr{tenoj u pravoslavnoj veri, postavqaju od nadle`nih vlasti pravoslavna ilca za tutore i staraoce.

*80 Smr}u jednoga od bra~nih drugova prestaje bra~na veza. Pre`iveli bra~ni drug mo`e stupiti u novi brak, ukoliko tome ne stoji na putu bra~na smetwa ili zabrana. Srodni~ki odnos iz braka ne pestaju smr}u bra~nih drugova. Prestanak braka smr}u ustanovquje se upisom u maticu umrlih.

*81 Brak pestaje, ako nadle`na dr`avna vlast, po svojim propisima, proglasi bra~no lice mrtvim. Kao dan smrti uzima i Crkvena vlast onaj dan, koji nadle`na dr`avna vlast ustanovi za dan smrti nekoga bra~nog lica. Posledice progla{ewa bra~nog lica mrtvim ravnaju se po propisu 80.

*82 Brak prestaje, ako jedno bra~no lice sa pristankom svoga bra~nog druga a po svojoj slobodnoj voqi polo`i mona{ki zavet. Ostavqeni bra~ni drug mo`e stupiti u novi brak, ako nema bra~ne smetwe ili zabrane. Prestanak braka polagawem mona{kog zaveta ustanovquje se odlukom eparhijskog Arhijereja.

*83 Za vreme isku{eni{tva, pre polagawa mona{kog zaveta, `ive bra~ni drugovi u strogoj odvojenosti, no brak postoji sve do ~asa polo`enog mona{kog zaveta. Dok mona{ki zavet nije polo`en, mogu se bra~ni drugovi predomisliti i nastaviti `ivot u bra~noj zajednici. U ~asu polagawa mona{kog zaveta bra~nog lica mora postojati pismeni pristanak wegova bra~nog druga na to, bez ovoga zavet ne va`i.

*84 Brak pestaje ako mu`, sa pristankom svoje `ene, bude rukiopolo`en za Episkopa.

*85 Vaqan brak mo`e prestati, za `ivota oba bra~na druga, samo ako ga nadle`ni Crkveni sud razvede pravosna`nom presudom, na osnovu brakorazvodnih uzroka nazna~enih u 88-107.

*86 Brak se mo`e razvesti samo po tra`ewu jednog bra~nog druga. Bra~ni drug, ~ijom krivicom je nastao brakorazvodni uzrok, ne mo`e tra`iti razvod braka, osim ako su oba bra~na druga kriva. Razvod braka mo`e se tra`iti samo dotle dok brak nije prestao (79-84).

*88 Brak se razvodi zbog preqube krivicom bra~nog lica koje svesno i hotimice izvr{i polni sno{aj sa licem koje nije wegov bra~ni drug.

*89 Uzima se da postoji prequba:

1) ako `ena protiv voqe svoga mu`a, bez opravdanih razloga, napusti bra~nu zajednicu i `ivi od wega odvojeno, van ku}e svojih roditeqa ili jednoga od ovih, ili van ku}e najbli`ih krvnih srodnika;

2) ako `ena, `zive}i odvojeno od mu`a, ma i u ku}i svojih roditeqa ili najbli`ih krvnih srodnika, provodi raskala{an ili sabla`wiv `ivot;

3) ako mu` ili `ena, `ive}i odvojeno, dr`e u ku}i lice drugog pola, pod okolnostima koje jasno ukazuju na prequbni odnos sa tim licem.

*90 Izjedna~uje se sa prequbom:

1) ako mu` svoju `enu hotimi~no navodi na prequbu ili je podvodi tre}em licu ili je svesno i hotimice izla`e telesnoj pohoti drugih lica;

2) ako jedno bra~no lice stupi u novi (prividni) brak, znaju}i a mu ranije sklopqeni brak jo{ postoji.

*91 Zbog preqube svoga bra~nog druga ne mo`e tra`iti razvod braka lice:

1) koje je svesno navelo svoga bra~nog druga na prequbu;

2) koje je pristalo na prequbu svoga bra~nog druga;

3) koje je oprostilo prequbu svome bra~nom drugu.

Ako bra~no lice, posle saznawa o prequbi svoga bra~nog druga, ne prekine polno op{tewe sa prequbnim drugom, uzima se da mu je oprostilo prequbu. Sve{teno lice ne mo`e oprostiti prequbu svojoj `eni, nego je du`no odvojiti se od we ~im sazna za wenu prequbu i smesta pokrene spor o razvodu braka; ako to ne u~ini, kazni}e se za crkvenu krivicu.

*94 Brak se razvodi krivicom `ene koja hotimice pobaci svoj plod ili hotimice i trajno spre~ava svoje oplo|ewe. Poba~aj nije hotimi~an kad se izvr{i na osnovu odluke lekarske komisije, u svrhu o~uvawa `ivota matere.

*97 Brak se razvodi zbog nestanka lica koje je napustilo zajedni~ko bra~no boravi{te i bra~nu zajednicu i udaqilo se na nepoznato mesto, te se nije povratilo na produ`ewe bra~nog `ivota niti javilo svome bra~nom drugu za vreme od dve godine po svome odlasku.

*99 Bra~no lice koje se povratilo po{to je igla{eno za nestalo i brak wegov razveden, mo`e uspostaviti bra~nu vezu sa svojim prva{wim bra~nim drugom, koji je sklopio novi brak sa drugim licem, samo po pristanku svoga lica. Radi toga, oba bra~na lica moraju sporazumno tra`iti da se prethodno poni{ti novi brak sa tre}im licem (12 ta~. 7).

*100 Ako je bra~ni drug navodno nestaloga lica znao za boravi{te nestaloga pa to zatajio i na tom osnovu dobio razvod braka, kazni}e se kao prequbnik, ako bi sklopio novi brak za `ivota tobo` nestaloga.

*102 Brak se mo`e razvesti zbog neizle~ive opake zarazne bolesti jednog bra~nog lica, ako ta bolest, potpuno onemogu}uje svaku telesnu zajednicu sa zara`enim i ako dovodi u `ivotnu opasnost wegova bra~nog druga. Akutna zarazna bolest, ma i najte`e prirode, nije uzrok za razvod braka. Sveti arhijerejski sabor odredi}e, na osnovu stru~nog mi{qewa zasebnom Uredbom, koje zarazne bolesti i pod pod kojim uslovima ~ine brakorazvodni uzrok iz ovog paragrafa.

*110 Razvodom brak prestaje; razvedeni bra~ni drugovi mogu stupiti u novi brak, ukoliko tome ne stoje na putu smetwe, zabrane ili kazne, izre~ene u presudi o razvodu braka.

*113 Lice, ~iji je brak razveden iz razloga koji povodi za sobom privremeno iskqu~ewe iz crkvene zajednice, ne mo`e stupiti u novi brak dok ta kazna traje. Lice ~ija su dva braka bila razvedena zbog wegove krivice, mo`e stupiti u novi brak s dozvolom nadle`nog eparhijskog Arhijereja uz uslov da izdr`i epitimiju, koju }e mu isti odrediti (AS Br. 4/Zap. 18).

*114 Razvedeni bra~ni drugovi mogu ponovo stupiti jedan s drugim u brak samo po op{tim propisima za sklapawe braka.

*115 Brak izme|u pravoslavnog lica i lica druge veroispovesti mo`e se sklopiti samo pod

1) lice druge veroispovesti mora pre stupawa u brak potpisati pismenu izjavu pred nadle`nim parohom pravoslavnog lica, u prisutnosti dva svedoka, da ne}e svoga budu}eg bra~nog druga pravoslavne vere odvra}ati od pravoslavnog ispovedawa vere, ni poku{avati da ga ma kojim na~inom navede da pre|e u drugu veru; da ne}e smetati pravoslavnom licu u vr{ewu wegovih verskih du`nosti i ~uvawu pravoslavnih crkvenih obreda i obi~aja;

2) lice druge veroispovesti mora se pred nadle`nim parohom i dva svedoka, pismenom izjavom, naro~ito obavezati da }e svoju decu iz tog braka kr{tavati i vaspitavati u pravoslavnoj veri;

3) pravoslavno lice, koje `eli stupiti u brak s licem druge veroispovesti, ima pred nadle`nim parohom sve~ano obe}ati da }e stalno, lepim na~inom, nastojati da svoga budu}eg druga privoli pravoslavnoj veri;

4) brak pravoslavnog lica sa licem druge veroispovesti mora se sklopiti u pravoslavnom hramu, od pravoslavnog sve{tenika i po pravoslavnom obredu.

Izjavu nepravoslavnog lica, ozna~enu u ta~kama prvoj i drugoj ovoga paragrafa, potpisuju i prisutni svedoci pred nadle`nim parohom.

*116 Pravoslavno lice ne mo`e sklopiti brak sa onim licem ~iji je brak bio razveden zbog wegova otpadni{tva od pravoslavne vere.

*117 Nadle`ni paroh ne}e izvr{iti sklapawe me{ovitog braka pre nego {to se savesno ne uveri da lice druge veroispovesti pru`a dovoqno jemstva da }e sve obaveze iz 115 ta~no ispuwavati. Na osnovu izve{taja nadle`nog paroha da ovo jemstvo za sklapawe me{ovitog braka postoji, brak se mo`e sklopiti samo ako nadle`ni Arhijerej za to da razre{ewe i blagoslov.

*118 Po izvr{enom sklapawu braka ima nadle`ni paroh stalno voditi naro~itu brigu o verskom i moralnom vladawu bra~nih drugova iz me{ovitog braka, starati se da se sve obaveze iz 115 ta~no ispuwavaju i, ~im primeti ma kakvo prenebegavawe ovih obaveza, preduzeti mere da se spre~i wihovo izigravawe, a po potrebi, pokrenuti protiv krivog lica i postupak za crkvenu krivicu.

*119 Za me{oviti brak, sklopqen u pravoslavnoj Crkvi na podru~ju Srpske pravoslavne Patrijar{ije, ili me|u dr`avqanima Jugoslavije, merodavni su iskqu~ivo propisi ovih Pravila.

*120 Deca iz me{ovitog braka, sklopqenog u pravoslavnoj Crkvi (115), mogu se krstiti samo u pravoslavnoj veri.

*121 Deca iz me{ovitog braka, ma brak bio sklopqen i od verskih predstavnika druge veroispovesti, moraju se krstiti u pravoslavnoj veri, ako je jedan od roditeqa pravoslavne vere.Protivan ugovor roditeqa o kr{tewu dece nema nikakve va`nosti za pravoslavnu Crkvu.

*122 Ako jedno bra~no lice iz me{ovitog braka pripada pravoslavnoj veri, nadle`ni su za re{avawe pitawa o vaqanosti, poni{tewu ili razvodu toga braka iskqu~ivo pravoslavni Crkveni sudovi, po svojim propisima. Odluke pravoslavne Crkvene vlasti merodavne su za oba bra~na lica iz me{ovitog braka.

*123 Ako je me{oviti brak u kojem je jedno lice pravoslavno, bio sklopqen od predstavnika druge veroispovesti, a drugo lice ne}e da pre|e u pravoslavnu veru, ima se takav me{oviti brak, po tra`ewu pravoslavnog bra~nog lica, wegova zastupnika po zakonu ili po slu`benoj du`nosti, poni{titi zbog bra~ne smetwe iz 13 t.8.

Ako lice druge veroispovesti, ~iji brak je po stavu prvom ovoga paragrafa bio poni{ten, kasnije pre|e u pravoslavnu veru i sporazumno sa svojim bra~nim drugom odlu~i da uspostavi bra~nu vezu, izvr{i}e se me|u ovim licima novo sklapawe braka po op{tim propisima za sklapawe braka u pravoslavnoj Crkvi.

*126 Vanbra~ni odnos je zajedni~ki `ivot i trajna polna zajednica dva lica raznoga pola koja nisu vezana tajnom crkvenog braka. Crkvena vlast du`na je starati se da se pravoslavna lica, koja `ive vanbra~no, ven~aju i ako ne mogu sklopiti vaqan brak, da se odvoje. Lica pravoslavne vere, koja `ive u vanbra~nom odnosu, kazni}e se za crkvenu krivicu a deca iz tog odnosa smatraju se za nezakonitu, ukoliko ne bi bila pozakowena po dr`avnim zakonima.

*127 Nadle`ni paroh stara}e se da se dete iz vanbra~nih odnosa pravoslavnih roditeqa odnosno pravoslavne matere krsti i vaspitava u pravoslavnoj veri.