[ta je ekumenizam?

SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home

[TA JE EKUMENIZAM?

("Pravoslavqe"-novine Srpske Patrijar{ije, 15 decembar 1996)

To je izmi{qotina iste one iskonske zmije (koja je "|avo i satana", Otkr. 12,9) koja je na{im Praroditeqima u Raju predlo`ila da postanu bogovi ali ne pomo}u Boga, nego na suprot Boga, a pomo}u |avola. Tako i dana{wi ekumenisti, `ele da ostvare jedinstvo hri{}ana za koje se Hristos molio u svojoj prvosve{teni~koj molitvi (pred stradawe, vidi: Jn 17,21) ali ne na Istinu i u Istini nego na kompromisu, la`i, licemerju. Ne na veri u sve {to je Hristos otkrio i qudima za spasewe ostavio u Crkvi svojoj, nego na relativizaciji svega pa i same Crkve.Taj projekat su izmislili protestanti a prihvatili svi ostali, na `alost i mnogi "pravoslavni" pastiri

(episkopi i sve{tenici) koji su sa teorijskog ekumenizma (dijalog sa nepravoslavnima) uveliko pre{li na prakti~an ekumenizam izra`avan i projavqivan u zajedni~kim molitvama i bogoslu`ewima pa negde ~ak i u zajedni~kom pri~e{}ivawu.No, to nije dovelo do postavqenog ciqa-ujediwewa "svih crkava", nego do nebivale sablazni smutwi i deoba u Jednoj i Jedinoj Crkvi Hristovoj, Crkvi pravoslavnoj. I u na{e vreme (kao mnogo puta u istoriji Crkve) ispuwavaju se re~i Hristove da Crkvu Wegovu ni vrata pakla ne}e nadvladati. (Mt. 16,18). I zaista, u svakoj pomesnoj Pravoslavnoj crkvi ima onih (me|u klirom i narodom) koji ne pristaju i ne prihvataju otrov ekumenizma ma u kakvim oblandama se nudio i servirao. Oni i jesu i ostaju "Crkva Boga `ivoga, stub i tvr|ava istine"(1Tim.5). Tu crkvu zaista nikad vrata pakla ne}e nadvladati jer je Istinit Onaj koji je to obe}ao onima koji Ga qube.

Pitawe je kako ti pravoslavni hri{}ani (monasi ili mirjani)

treba da gledaju na nepravoslavnog ~oveka?

Kao na svog te{ko bolesnog brata po telu (svi smo od jednog Adama) sa bolom, samilo{}u i qubavqu. [to je brat bolesniji sve ve}u qubav prema wemu treba pokazivati. [to se ti~e qudskih odnosa i ovozemaqskih potreba pona{ati se prema svim qudima na isti na~in.

Svima ukazivati du`no po{tovawe, pomo} u bilo ~emu ovozemaqskom, spremnost da se za bli`weg (svakog ~oveka) bez obzira na veru ili bilo koje druge razlike svojstvene qudima, ako treba i `ivot polo`i. To je nauka jevan|eqska, to je nauka svetoota~ka, to je nauka Crkve pravoslavne. Tada i samo tako pravoslavni hri{}anin postupa kao istinski sluga Bo`ji.

Me|utim, kada je u pitawu odnos pravoslavaca kao vernika, ~lana crkve Hristove prema nekome ko taj nije (pa bio on Jevrejin neznabo`ac-ateista, musliman, rimokatolik, protestant ili bilo {ta drugo u verskom pogledu), stvari se mewaju iz temeqa. Tu me|e koje postavi{e Oci na{i i me{ati veru svoju sa tu|om, praviti i i}i na kompromise, tra`iti i neke dodirne ta~ke (minimum) sa inoslavnima radi nekog la`nog (prolaznog, ovozemaqskog) ciqa.

To zna~i da pravoslavni sa nepravoslavnima ne mo`e imati nikakve verske Obrede ili molitvene zajednice.

On se ne mo`e moliti sa wima. O tome govore i mnogi sveti Kanoni Crkve pravoslavne.

Ali se mo`e i treba moliti za wih. Moliti se da ih Gospod prosveti, umudri i uputi na put spasewa, na put povratka i prisajediwewa Jednoj Svetoj Sabornoj i Apostolskoj Crkvi

izvan koje i mimo koje nema spasewa. Na tu molitvu za "nepravoslavne" pravoslavca pokre}e i treba da pokre}e istinska qubav prema wima.

Jer po svetom ocu Justinu ]elijskom samo je ona qubav prava i istinska koja bli`wem

osigurava `ivot ve~ni (spasewe). Tu qubav pokazuje Sveta Crkva pravoslavna mole}i se neprekidno u svojim molitvama "za sve i sva". Zabludele od pravoslavne vere, jeretike i otpadnike, prizovi poznawu istine: nehri{}ane prosveti da bi Te poznali, gre{nike privedi pokajawu..." No Crkva nema nikakvu silu ni vlast da nekog primora na jedinstvo u veri sa Wom da postane wen ~lan. ^ak i kada bi mogla ne bi to ~inila, jer bi to bila tiranija a ne qubav.

Sme li pravoslavac samo da u|e u nepravoslavnu bogomoqu?

Na~elno:sme! Ali, odmah se postavqa pitawe pobude i namere: radi ~ega? Da li je u pitawu puka radoznalost, nau~ni pristup i prou~avawe takvog objekta, po{tovawe i pijetet, da bi se unutra pomolio (pa makar i sam). Od namere, dakle, i ciqa wegov ulazak dobija i svoju moralnu kvalifikaciju. I sveti apostol Pavle ka`e:"Sve mi je slobodno (dozvoqeno) ali mi nije na korist". Tako i "samo" ulazak u nepravoslavnu bogomoqu, sam po sebi nije greh i zlo, ali to mo`e da bude zavisno od na{e namere. Sveti Vasilije Veliki izri~ito govori:"Ne doprinosi slavqewu Imena Bo`ijega onaj ko se divi u~ewu inoslavnih". Dakle, ni divqewe wihovim "bogomoqama" a jo{ mawe molitveno op{tewe sa wima.

Sme li da prisustvuje nepravoslavnom obredu i skupu?

Sve {to je re~eno za prethodno pitawe, va`i i za ovo. Ni{ta se nema ni dodati ni oduzeti.

A sme li molitveno u~estvovati u wemu?

E, to ne sme. Ni pod kakvim uslovima ili okolnostima. Prinudom ili silom, jer bi time pogazio sve pozitivne Kanone i propise svoje Crkve pravoslavne i prestao bi biti wen ~lan. Neka ovaj kratak odgovor na ovo sudbinsko pitawe bude makar jedna strelica kraj puta "koji vodi u `ivot ve~ni" da savremeni pravoslavci ne bi sa wega skrenuli i zalutali na mnogobrojnim stazama i puteqcima koji su trasirali qudi svojim umom, a koji svi vode-u propast ve~nu.

Mir ti i blagoslov od Gospoda.

[ta nam to nepogre{ivi nude?

U vreme Pape Pija sabor postavqa odluku koja glasi:"Papa rimski jeste Bo`anstveni ~ovek i ~ove~anski Bog. Zato niko ne mo`e suditi wega ili o wemu. Papa ima Bo`ansku vlast i vlast wegova je neograni~ena. Wemu je mogu}e na zemqi, to isto {to i Bogu na nebu. [to je Papa uradio to je sve isto kao da je ura|eno Bogom.

Wegove naredbe treba ispuwavati kao da su Bo`ije. Samo je jedini Bog podoban Papi. Papa zapoveda nebeskim i zemaqskim stvarima. Papa je u svetu to, {to je Bog na nebu ili du{a u telu. Vlasti Pape je iznad svake stvorene vlasti, jer ona u nekim slu~ajevima praprostrani se na nebeske predmete, zemaqske i adske da bi se ispunile u wemu re~i pisma:"Sve si pokorio pod noge wegove..."

Za vlasti i voqu Pape predani su svi i niko i ni{ta ne mo`e se wemu protiviti. Ako bi Papa pokrenuo za sobom u ad milione qudi to niko od wih ne bi imao prava pitati wega:"O~e sveti, {ta to radis{?" Papa je nepogre{iv kao Bog, i mo`e sve raditi {to i Bog radi. Voqa Bo`ija a naravno i Papina koja je namesnik Boga, ima vrhovnu vlast svuda. On je opasan sa dva ma~a tj. vlada nad duhovnim i svetskim: nad patrijarsima i episkopima, nad imperatorima i kraqevima. Svi qudi na svetu wemu se pot~iwavaju. On je sve, vi{e svega i sadr`i u sebi sve. [ta on hvali ili odri~e to su svi du`ni da hvale ili odri~u. Papa mo`e izmeniti prirodu stvari, stvoriti iz ni~ega ne{to. On ima vlast od nepravde napraviti pravdu, ima vlast protiv pravde bez pravde i suprotno pravdi raditi sve, {to je qemu ugodno. On se mo`e izjasniti protiv Apostola, i protiv zapovesti predanih Apostolima. On ima vlast ispravqati sve {to smatra potrebnim u Novom Zavetu, mo`e izmewivati same sv. tajne ustanovqene Isusom Hristom. On ima takvu silu na nebesima {to ima vlast umrle qude uzdi}i u svetiteqe, koga ho}e ~ak ako bi se tome

(wegovom ube|ewu) usprotivili bilo ko ~ak i svi kardinali i episkopi.

Papa ima vlast nad ~istili{tem i nad adom. On je vladar vasewene. Neograni~enom svojom vla{}u on mo`e uraditi sve, sam, po svome naho|ewu. Mo`e uraditi ~ak i vi{e nego {to je nama

i wemu poznato. Vlast wegova ve}a je i {ira od vlasti svih svetiteqa i an|ela. Niko nema pravo ~ak ni u svojim mislima protestovati protiv wegovog prigovora ili suda. Vlast Pape nema mere i predela. Ko odri~e vrhovnu vlast Pape i wegovo prvenstvo, taj gre{i protiv Svetoga Duha

i taj je jeretik i deli Hrista. Samo je Papi pretpostavqena vlast oduzimati i razdavati imperije, kraqevstva, kne`evstva i svakog bogatstva. Vlast svoju Papa prima direktno od Boga,

a imperatori i kraqevi od Pape. Papa je Namesnik Boga, i ko ovo odri~e taj je la`qivac.

Papa je upraviteq Bo`iji nad dobrim i zlim An|elima; {ta se u~ini vla{}u Pape

to se izvr{ava vla{}u Bo`ijom.

Ko se ne pod~iwava Papi, taj se ne pod~iwava Bogu. Sve {to Papa radi, Bogu je ugodno. Papi ne mo`e suditi niko zato {to je re~eno:"Duhovni pak sve sudi a wemu pak niko ne sudi...)"

Vlast wegova prostire se nad nebesima, na zemqi i u adu. On je podobije Hrista i u wegovom

telu `ivi Sveti Duh. Papa je gospodar sviju, svega, car i uzrok svih uzroka.

Papa je `enik i glava vaseqenske crkve. Papa ne mo`e padati u zablude, on je svemogu}.

U wemu je sva puno}a vlasti. On je ve}i od apostola Pavla, jer po svome prizvawu stoji jednako

sa apostolom Petrom. On zato mo`e da se ne sla`e sa poslanicama sv. Apostola Pavla i da da naredbu suprotnu wegovim poslanicama. Optu`iti Papu isto je {to i gre{iti protiv

Svetog Duha, {to se ne opra{ta ni u ovom svetu ni u onom koji dolazi. Troslojna kruna

Pape ozna~ava: Trojstvenost wegove vlasti nad an|elima na nebesima,

nad qudima na zemqi i nad |avolima u adu.

Bog je predao vlast Papi i sve zakone, a sam Papa je vi{i od svih zakona. Ako Papa izrekne prigovor protiv suda Bo`ijeg, to sud Bo`iji treba biti ispravqen i izmewen. Papa-on je svetlost vere i odraz istine. Papa je sve, iznad svega i mo`e sve..."

Prevod iz kwige:"PAPSTVO I EGO BORBA "S PRAVOSLAVIEM" MOSKVA 1993

Mali je broj qudi, danas na svetu, koji zna i veruje da je jedino Pravoslavna Crkva sa~uvala autenti~an lik Bogo~oveka Hrista i bogatstvo Wegovog u~ewa koje nam je predato u Svetom Predawu, preko Svetog Pisma, svetih Apostola i wihovih naslednika. Otuda na{a Crkva koja se jo{ naziva Jednom, Svetom i Sabornom, jedina ima pravo da sebe naziva Pravoslavnom, jer je "Crkva Boga `ivoga, stub i tvr|ava istine"(1 Tim 3,15) i "vrata paklena ne}e je nadvladati".

Trenutno dva su osnovna na~ina na koji savremeni pravoslavni hri{}ani reaguju na jeres ekumenizma. Prvi je na~in, borba protiv ekumenizma unutar kanonskih i institucionalnih okvira Pomesnih Pravoslavnih Crkava, a drugi je napu{tawe tih okvira i presecawe svih zvani~nih veza sa Crkvama ~iji su poglavari aktivni u ekumenskom pokretu.

U su{tini pojam otpora i podele u crkvenom telu ima negativnu konotaciju, po{to su osnovni atributi Crkve qubav, mir i sloga. U tom smislu svaka podela i raskol prouzrokovan zbog li~nih ili necrkvenih ciqeva nije opravdan i smatra se cepawem rize Hristove. Ali u istoriji mo`emo da vidimo da kad god su Crkvu napadali vukovi u jagwe}oj ko`i, tj. jeretici, posebno oni koji su bili visokih crkvenih ~inova, sve{tenstvo i narpd su se uklawali od takvih i prekdiali sa wima op{tewe.

Bilo je qudi, koji su hrabro ispovedali pred jereticima istinu da je jedino Pravoslavna Crkva istinska Crkva Hristova. Na`alost u posledwe vreme sve je vi{e onih koji to ili pre}utkuju ili otvoreno pori~u. Tu oni ve} ulaze u granice jeresi, jer pre}utati istinu ~ovekougodni{tva radi ravno je odricawu od istine. Ako se, pak, na taj na~in nastoji da se neko pridobije za Pravoslavqe, taj metod je sasvim pogre{an. Upravo o{tra svetoota~ka re~ istine razbla`ena jednom iskrenom bogo~ove~anskom qubavqu prema bli`wem najja~e je oru`je borbe protiv svake neistine i jeresi. Danas, kada jedan pravoslavni jerarh prisustvuje jereti~koj slu`bi, zajedno sa wima blagosiqa narod i izmewuje celiv mira, on indirektno, (bez obzira {to svoju savest umiruje time {to nije otvoreno saslu`ivao u ode`dama

i pri~estio se sa wima), priznaje tu jeres i stupa sa wom u duhovno op{tewe.

Posledice takvih postupaka su dvojako pogubne. S jedne strane ne ispovediv{i re~ istine on jo{ dubqe gura jeretike u wihovu zabludu, a s druge sabla`wava svoj verni narod i podsti~e ga na jeres. U ovim slu~ajevima zaista vredi evan|elska re~ Gospodwa koja ka`e:

"Boqe bi mu bilo da vodeni~ni kamen obesi o vrat i da ga bace u more,

nego li da sablazni jednoga od ovih malih".

Velika je pogre{ka verovati da i jeretici slu`e istome Bogu kao i pravoverni, a to je, na`alost, jedna od osnovnih postavki savremenog ekumenizma, koji ide jo{ i daqe te smatra da i van hri{}anskih veroispovesti postoji autenti~an duhovni `ivot, svetost i spasewe. U tom smislu veoma je va`no razobli~avati jeres ekumenizma koja opstaje i {iri se upravo zahvaquju}i tome {to mnogi ne poznaju wene prave ciqeve

i pozadinu wenih aktivnosti.

A [TA KA@U KANONI SVETIH SABORA?

10. Pravilo Sv. Apostola- Koji se zajedno sa odlu~enim, ma bilo i u ku}i, bude molio,

11. pravilo Sv. Apostola-Klirik, koji se bude molio zajedno sa svrgnutim klirikom,

neka se svrgne i on.

45. pravilo Sv. Apostola- Episkop, ili prezviter, ili |akon, koji se sa jereticima samo

i molio bude, neka se odlu~i; ako im pak dopusti, kao kliricima, da {to rade, neka se svrgne.

46. pravilo Sv. Apostola- Zapovedamo da se svrgne episkop, ili prezviter,

koji prizna kr{tewe ili `rtvu jeretika. Jer: kako se sla`e Hristos s velijarom?

Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?

33. pravilo Laodikijskog Sabora-S jereticima ili raskolnicima ne sme se zajedno moliti.

32. pravilo Laodikijskog Sabora- Ne treba primati jereti~kih blagoslova, jer su oni vi{e zloslovqa nego li blagoslovi.

34. pravilo Laodikijskog Sabora- Nijedan hri{}anin ne sme ostavqati mu~enike Hristove i obra}ati se la`nim mu~enicima, tj. jereti~kima, ili koji su pre jeretici bili, jer su ovi daleko od Boga. Neka su dakle anatema, koji se k wima obra}aju.

38. pravilo Laodikijskog Sabora- Ne sme se praznovati zajedno sa neznabo{cima,

niti op{titi u wihovom bezbo`ju.

6. pravilo Laodikijskog Sabora- Ne mo`e se dopu{tatit jereticima, koji ostaju uporni

u jeresi da ulaze u Dom Bo`ji.

10. pravilo Laodikijskog Sabora- Koji Crkvi pripadaju, ne smeju ravnodu{no `eniti

svoju decu sa jereticima.

Segmenti su preuzeti iz kwige "Ekumenizam i vreme apostacije" od Jeromonaha Save (Jawi}a),

a koji zbog sveobuhvatnosti i fotografija (koje ilustruju problematiku) iskreno preporu~ujemo.