Slavski Podsetnik

Velika istina sad`ana u re~ima "Gde je Srbin-tu je Slava" govori da se u mno{tvu pravoslavnih hri{}anskih naroda izdvaja i prepoznaje Srpski narod, time {to jedini slavi Krsnu Slavu.

Ciq ovog podsetnika je da spoji versko i tradicionalno sa prakti~nim savremenim odgovorima jednoj porodici koja slavi Slavu.

Na ovaj na~in skromno odajemo blagodarnost svim na{im precima koji Slavu prenosi{e

Krsna Slava je glavna odlika Srpskog Pravoslavqa. To je slavqewe i proslavqawe Boga kroz Wegove svetiteqe kao na{e za{titnike i posrednike pred Bogom. Krsna Slava nas podse}a na onaj dan kada su na{i preci primili veru Hristovu i krstili se u ime Svete Trojice. Krsnu Slavu je posebno utvrdio i blagoslovio mudri i pragmati~ni Nemawin sin Sveti Sava.

kao sabor Bo`iji i sabrawe dece Bo`ije. Slavqewe Krsne Slave je ostala neprekinuta religiozna tradicija kod Srba od vremena pokr{tavawa do danas. Mnogo {to{ta je promeweno

u narodnom `ivotu i obi~ajima, ali se Slava sa~uvala kao najve}a svetiwa na{eg naroda.

Krsna Slava je sa~uvala Pravoslavqe u srpskom narodu u najte`im danima wegove istorije

"Slava nas je sa~uvala, wojzi hvala". Krsnu Slavu treba da slavi svaka Pravoslavna srpska porodica.

Slavqewe po~iwe sa ostalim parohijanima u crkvi, na zajedni~koj Svetoj Liturgiji.

Slava je pre svega duhovni doga|aj i do`ivqaj, uz ono, {to je neophodno za sam obred, {to je Bog dao i doma}in spremio. Sve ostalo je stvar voqe i mogu}nosti svake porodice.

Krsnu Slavu treba slaviti onako kako je obele`eno u crkvenom kalendaru. Ako Slava padne u mrsne dane, onda se sprema mrsna hrana, a ako Slava pada u toku vi{ednevnog posta ili u sredu, ili u petak, onda obavezno pripremati posnu hranu.

Slavqewe Slave po~iwe onda kad se jedan dom osamostali, odnosno zasnuje porodicu.

Pogre{no je uverewe da sin, iako je odvojen od roditeqa, ne treba da slavi jer ima `ivog oca

ili starijeg brata. Roditeqi ne treba da osporavaju ve} da podsti~u svoju decu na slavqewe

Na nekoliko dana pred Slavu dolazi sve{tenik da osveti vodicu u domu koji prethodno

posuda sa vodom, buket bosiqka, kadionica, tamjan, mawa sve}ica i kwi`icu u kojoj se nalaze imena ~lanova doma}instva.

Sve se to postavi na sto u prostoriji u kojoj se nalazi slavska ikona. Po`eqno je da obredu budu pristuni svi uku}ani i da se zajedno sa sve{tenikom mole za zdravqe, sre}u, blagostawe i spasewe svih ~lanova doma}instva. Po osve}ewu vodice, svi prisutni celivaju krst i sve{tenika u ruku,

Uramqenu ikonu sve{tenik osve}uje, a onda se zatim postavqa na isto~ni zid ili na najlep{e mesto prostorije u kojoj se obavqa slavski obred. Pored slavske ikone po`eqno je da stoje ikone Hrista i Bogorodice. Iznad ikone se nalazi kandilo.

Slavska sve}a se kupuje u crkvi (ako je mogu}e da bude od pravog voska). Postavqa se u sve}wak i posebno ukra{ava. Doma}in pali sve}u neposredno pred rezawe kola~a.

Slavski kola~ se mesi od ~istog p{eni~nog bra{na i kvasca. Testu se dodaje osve}ena vodica koju je sve{tenik osvetio pred Slavu. Kola~ se ukra{ava raznim ukrasima od testa. Na centralnom mestu, odozgo, i na ~etiri strane u znaku krsta, utiskuje se pe~at (slovo) sa oznakama

IS HS NI KA, {to zna~i: Isus Hristos pobe|uje. Sam kola~ simboli{e Hrista koji je hleb `ivota, a vino simboli{e Hristovu prolivenu krv.

Slavsko `ito se kuva od ~istog p{eni~nog zrna. Ukuvanom i samlevenom `itu dodaju se mleveni orasi, {e}er i drugi za~ini koji `ito ~ine ukusnijim. @ito se priprema za sve slave, {to zna~i i za Svetog Arhangela Mihaila, proroka Iliju...svetiteqi Bo`iji su `ivi

i od Boga proslavqeni. @ito se priprema: u Slavu Bo`iju, u ~ast svetiteqa koga slavimo i za spomen umrlih predaka koji preminu{e sa verom i nadom u vaskrsewe i `ivot ve~ni.

Slavsko `ito, a negde i kola~, nose se na dan Slave u crkvu na osve}ewe. @ito se osve}uje i preliva vinom, a potom doma}in sa sve{tenikom lomi kola~. Kola~ se re`e (no`em koji je namewen samo za rezawe kola~a) sa dowe strane u vidu krsta, preliva vinom i okre}e u krug i to udesno.

Prelomqen kola~ sve{tenik i doma}in celivaju tri puta uz pozdrav: "Hristos posredi nas"

U mnogim krajevima, kola~ se re`e u ku}i gde su, pored uku}ana, pristuni i wihovi gosti.

I u ovakvim prilikama doma}in, ili neko od uku}ana, obavezno na dan Slave odlazi u crkvu

( u nekim krajevima nose}i i slavsko `ito). Taj svojevrsni narodni sve{teni obred u narodu

se naziva "Dizawe Slave". Svi prisutni stoje oko stola na kojem se nalaze: sve}a, kola~, `ito,

i vino u ~a{i. Doma}in pali sve}u. Od doma}ina odabrani gost (doliba{a), prekrstiv{i se, okadi kola~, `ito, sve}u i doma}ina, a ovaj okadi ikonu i sve pristune. Doliba{a izgovara "Dizawe Slave" ili "Slavaricu", koja je u raznim krajevima razli~ita, a uvek po~iwe

molitvnom "O~e Na{..." Kola~ se se~e, preliva vinom, okre}e u krug i lomi uz pozdrav:

"Hristos posredi nas" i optozdrav:"Jeste i bi}e", zavr{avaju}i re~ima:"U vekove vekova, amin". Potom se i gosti i uku}ani poslu`e `itom, pa vinom, a zatim po~iwe slavski ru~ak.

Goste, koji ne prisustvuju rezawu kola~a ve} dolaze na Slavu u drugim terminima, doma}ica, odnosno }erka, unuka ili snaha, neposredno po dolasku u ku}u, prvo poslu`i `itom.

"O~e na{ koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da do|e Carstvo Tvoje, da bude voqa Tvoja

i na zemqi kao {to je na nebu; hleb na{ nasu{ni daj nam danas, i oprosti nam dugove na{e kao

{to i mi opra{tamo du`nicima svojim; i ne uvedi nas u isku{ewe, no izbavi nas od zloga."

1. Sastali smo se, bra}o i sestre, da se setimo tvrde slave ~asne i nebesne: Gospoda Boga, Svete @ivona~alne, Jednosu{ne i Nerazdelne Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha, Najve}eg Imena i Slave koja mo`e da pomo`e.

2.Molimo se Svetoj @ivona~alnoj Trojici: Ovo da ka`emo za Blagog Hrista i ^asnog Krsta: Blagog Hrista koga verujemo i ^asnog Krsta kojim se krstimo, da se ^asnim Krstom prekrstimo

i Gospodu Hristu zamolimo. Gospode Hriste i ^asni Krste, pomozite nama , molimo se vama.

3. Da se zamolimo i poklonimo Presvetoj Bogorodici, Hri{}anskoj za{titnici: mi se molimo woj, a ona Sinu wenom Isusus Hristu, za sve pravoslavne hri{}ane {irom celog sveta, a naro~ito za nas i za na{eg doma}ina.

4. Kako rekosmo dobro rekosmo: ovo da ka`emo za dva dana odabrana, petka i nedeqe. Petka Hristovog Raspe}a i nedeqe Hristova Vaskrsewa, koji nama ~esto dolaze. Mi se wima molimo i poklawamo da pomognu nama i na{em doma}inu.

5. Ovo da ka`emo za sviju lepih krsnih hri{}anskih imena koja pravoslavni hri{}ani slave od istoka do zapada i od severa do juga. Ako ih ne mo`emo sve po redu pobrojiti, koji je mla|i koji stariji, mo`emo im se svima pomoliti i pokloniti: Gospode Hriste, i sva lepa krsna Hri{}anska imena, pomozite nama i na{em doma}inu.

6. Molismo se svima lepim krsnim hri{}anskim imenima i pomo}e ako Bog da. Ovo da re~emo za doma}ina slave (ovde pomenuti slavu koja se tog dana slavi) koga na{ doma}in slavi i slu`i sve}om i litur|ijom, wega Sveti (opet re}i ime slave) darovao svakim dobrim blagom i darom.

7. Ovo da ka`emo za tri Bo`ija Mira bez kojih se `iveti ne mo`e: belice p{enice, vinove

da se poj~i i paroj~i p~elica, mu{ke i `enske glave koje o wima radile `ive i zdrave bile.

8. Jo{ se molimo da Bog oprosti sagre{ewa na{a koja mi Wemu u~inismo uredno u Crkvu ne dolaze}i, grehe ne ispovedaju}i i neredovno se pri~e{}uju}i; {to u postu premrsismo:

na putu putuju}i, u bolesti boluju}i: {to se o prazniku ogre{ismo: u zrelu `itu i suvu senu,

10. Na mnogaja qeta domu i doma}inu i svemu rodu wegovu! Na mnogaja qeta svoj bra}i i sestrama, koji ovde bi{e, Bogu se moli{e i lepu Slavu podigo{e! na mnogaja qeta svemu narodu srpskome. Amin. (Svi pevaju:"Mnogaja qeta!")

Razli~ita su shvatawa i obi~aji po ovom pitawu. Negde se od strane doma}ina, gosti pozivaju na Slavu, {to se ~ini na razne na~ine: neposrednim odlaskom jednog od ~lanova iz ku}e

koja slavi do onoga koji se poziva na Slavu (u nekim krajevima se nosi lepiwa ili hleb), pozivnicom, telefonom... Negde se na Slavu ne upu}uje nikakav poziv, ve} se podrazumeva

Na dan Krsne Slave svi uku}ani ustaju ranije i na sebe obla~e najsve~anije odelo.

Doma}in pali kandilo pred ikonom. Zajedno sa jo{ nekim od uku}ana, doma}in odlazi u crkvu na bogoslu`ewe. Rastere}eni od svakodnevnih problema, uku}ani vedri i raspolo`eni do~ekuju goste. ^ini to prvenstveno doma}in ispred svoje ku}e ili na samom ulazu u ku}u.

U{av{i u ku}u, gosti se prvo slu`e slavskim `itom i vinom. ^ihne to stoje}i, po{to se prvenstveno prekrste i ~estitaju Slavu.

Nekada su gosti kao slavski poklon donosili jabuku doma}inu, a deci neke sitnije poklon~i}e.

U najskorije vreme pojedinci jednostavno preteruju u skupim darovima. Takva praksa je

Svaki hram je posve}en nekom prazniku ili Svetitequ. Taj dan je zajedni~ka Slava svih onih `iteqa koji se nalaze na teritoriji parohije kojoj hram pripada. Zato je po`eqno da na dan hramovne Slave svi parohijani budu na bogoslu`ewu u svom hramu i da zajedni~ki proslave za{titnika svoga kraja.

Svaki grad, varo{ica, ili selo, imaju svoju Slavu, koja se kod nas zove preslava ili zavetina.

To je zajedni~ki praznik i za{tita onih koji `ive u tom mestu. Toga dana se, posle slu`be u crkvi, osve}uje vodica, slavsko `ito i kola~ na ustaqenom mestu u selu ili gradu koji slavi.

Prvi srpski prosvetiteq i u~iteq proslavqa se u hramovima Svetom liturgijom, a slavqewe

se nastavqa u svim {kolama pojedina~no, osve}ewem slavskog `ita i rezawem slavskog kola~a.

Pojedina udru`ewa zanatlija imaju svoju Slavu. Opredequju se za svetiteqa koji je svojim `ivotom najprikladniji odre|enoj delatnosti. Kola~ i `ito se nose u crkvu ili sve{tenik dolazi da obavi slavski obred u prostorijama onog udru`ewa koje slavi.

Ovan svetiteq nazvan je Bogonoscem jer je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga `ivoga, a i zato {to ga je, kao malog, Isus Hristos dr`ao na rukama. Kada je odrastao, bio je u~enik Svetoga Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji. Po naredbi cara Trajana, ba~en je u rimsku arenu, gde su ga lavovi rastrgli, 106. godine.

Prvi je od sedam |akona koje su sveti apostoli rukopolo`ili i postavili na slu`bu oko pomagawa sirotiwe u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhi|akonom. Optu`en je da je hulio

Proslavqa se nekoliko puta u godini, ali najvi{e sve~ara je ovoga dana, 20. januara.

Me|u li~nostima jevan|elskim koje okru`uju Spasiteqa, li~nost Jovana Krstiteqa zauzima posebno mesto, kako po svom ~udesnom dolasku na svet i na~inu `ivota, tako i po ulozi u kr{tavawu qudi i kr{tewu Mesije, a i po svom tragi~nom izlasku iz ovog `ivota.

Ovaj slavni svetiteq rodio se u ku}i bogatih i ~asnih roditeqa u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hri{}anin, majka se preselila u Palestinu gde je de~ak odrastao i ve} u

dvadesetoj godini dospeo do ~ina tribuna u slu`bi cara Dioklecijana. U to vreme car je

zapo~eo veliki progon hri{}ana, ali je mladi \or|e stupio pred cara i odva`no rekao da je i on hri{}anin, pa je, nakon velikog stradawa, pose~en 303. godine.

Sveti apostol Petar je prvi od u~enika jasno izrazio veru u Gospoda Isusa rekav{i:

"Ti si Hristos, Sin Boga `ivoga". Po zapovesti cara Nerona, Petar je razapet na krst,

Sveti Kiriak je ro|en u Korintu. @eqa za duhovnim `ivotom ga je odvela u Jerusalim gde je stupio u manastir. Pred kraj `ivota boravio je u porodici svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kiriak je bio mo}ni isceliteq bolnih i blagi

ute{iteq nevoqnih. Po`iveo je sto devet godina i upokojio se u Gospodu 557. godine.

Ova dva svetiteqa bili su prvaci i velika{i na dvoru cara Maksimilijana koji ih je po{tovao

i uva`avao zbog wihove hrabrosti, vernosti i mudrosti. Kada je car saznao da su oni hri{}ani, poslao ih je u izgnanstvo u Aziju svom namesniku Antiohu. Sveti Vakho izdahnuo je pod batinama namesnikovih vojnika, a sveti Sergije odmah potom bio je mu~en i pose~en u gradu Rosafu u Siriji. Oba ova mu~enika i viteza vere Hristove stradali su oko 303. godine.

Ova slavna svetiteqka srpskog porekla ro|ena je u Epivatu, izme|u Silinavrije i Carigrada.

Po smrti roditeqa, devica Petka je oti{la prvo u Carigrad, a potom, do svoje starosti `ivela u Jordanskoj pustiwi u postu i molitvi pro{av{i nebrojena isku{ewa i patwe. Upokojila se u jedanaestom veku, dve godine po povratku u rodni Epivat. Wene ~udotvorne mo{ti sada po~ivaju u Rumuniji u gradu Ja{u.

Sveti apostol i jevan|elist Luka, ro|en je u Antiohiji, i bio je vrlo obrazovan. U mladosti je izu~io gr~ku filosofiju, medicinu i `ivopis. Uvrstan je me|u sedamdeset apostola i poslan na propoved, a na putu za Emaus video je vaskrslog Gospoda. Na molbu hri{}ana, napisao je Jevan|eqe, oko 60. godine. Imao je 84 godine kada su ga neznabo{ci stavili na muke, a potom obesili na jednu maslinu u gradu Tebi.

Ro|en je u Solunu. Otac mu je bio vojvoda, a kada je on umro, hristoborni Maksimijan

postavio je Dimitrija, umesto oca, za solunskog vojvodu. Posebno carevo nare|ewe odnosilo

se na progon hri{}ana,ali Dimitrije je, suprotno naredbi, ~ak javno ispovedao svoju veru u Gospoda Hrista. Vojnici su svetiteqa izboli kopqima, iako su ga zatekli na molitvi.

Sveti Dimitrije smatra se za{titnikom Soluna, aRusi ga smatraju i pokroviteqem Sibira.

Ovoga dana praznuje se prenos mo{tiju svetog \or|a iz Nikomidije u Lidu palestinsku.

Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`ije, ali se to ~esto izmetalo u wihovo obo`avawe.

U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha Aleksandra ustanovqen je

praznik arhistratiga Mihaila. U strogoj an|elskoj hijerarhiji, vojvoda an|elske vojske je arhistratig Mihail, jer je svojim delovanwem spasao mnoge an|ele otpale od Boga,

Besrebrenici i ~udotvorci, ro|eni su negde u Aziji od oca neznabo{ca i majke hri{}anke. Mladi}i su stasali i izu~ili lekarske ve{tine, pa su, koliko svojim znawem i ve{tinom,

toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmitnim vra~evima,

tj. besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest: "Badava primite-badava dajite",

i nikada nisu napla}ivali svoje usluge. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevoqi do danas.

Sin je kraqa Milutina i otac cara Du{ana. Po nare|ewu neobave{tenog oca, bio je oslepqen,

a po nare|ewu lakomislenog sina, u starosti udavqen. Kada je pro{lo pet godina zato~eni{tva

u Carigradu, Sveti Nikola ~udotvorno je vratio vid oslepelom kraqu Stefanu, koji je odmah potom, iz zahvalnosti, sagradio hram Visoki De~ani. Svoj vek pro`iveo je kao pravednik i mu~enik i tako ga i skon~ao 1336. godine.

Ro|en je u Andrijanopoqu i od malena predan na slu`bu Bogu. Kao |akon slu`io je u crkvi u Andrijanopoqu kod episkopa Teodora. Sveti Alimpije se povukao na jedno jelinsko grobqe.

Tu je postavio krst i sagradio hram. Pored hrama podigao je stub, popeo se na wega i tu,

u postu i molitvi, proveo 53 godine. Sveti Alimpije po`iveo je sto godina i upokojio se

Ovaj slavni svetiteq ro|en je u gradu Patari u Likiji. Po smrti roditeqa, krenuo je u narod da {iri veru, pravdu i milosr|e. Ubrzo posle toga, postao je arhiepiskop mirlikijski te je u

vreme progona hri{}ana, pod carevima Dioklecijanom i Maksimijanom, dospeo u tamnicu,

ali je i tamo nastavqao svoje propovedi. Prisustvovao je Prvom vaseqenskom saboru u Nikeji.