SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home
Prakti~na ~itaonica | O sektama | Ispovest | Episkop Nikolaj Velimirovi} | Odgovori | Kalendar | Brojanice | Manastiri
[ta da radimo da nam bude boqe?
Da bi bili sre}niji nego {to ste, dr`ite se ovih pravila:
-mislite o Bogu bar koliko mislite o qudima,
bojte se Boga bar koliko se bojite qudi,
po{tujte Boga bar koliko po{tujete qlude,
molite se Bogu bar koliko se molite qudima,
nadajte se u Boga bar koliko se nadate u qude,
i{tite pomo} od Boga bar koliko i{tite od qudi,
vr{ite zakon Bo`ji bar koliko vr{ite zakon qudski,
blagodarite Bogu bar koliko blagodarite qudima,
slavite Boga bar koliko slavite qude!
ZNACI SNAGE
Vera u Boga znak je snage, duhovne, intelektualne i moralne; vera u Boga znak je snage a ne slabosti. Bezverje je znak slabosti.
Pokajawe je znak snage a ne slabosti. Jer se pokajawem ~ovek obnavqa i prepora|a te time postaje sna`niji. Nepokajanost je znak slabosti, i vodi trule`i, kao sve {to se ne obnavqa.
Molitva je znak snage a ne slabosti. Bera bez molitve je kao telefon u ku}i, bez `ice, bez veze, i bez razgovora. Moliti se samo qudima, a ne moliti se Bogu znak je slabosti.
Milosr|e je znak snage a ne slabosti. Milosr|e unosi u du{u milosrdnog svetlost, radost i spokojstvo. Iza milosrdnog stoji Bog, neiscrpan poverilac. Nemilosr|e je znak slabosti, i raslabqava ~oveku telo i du{u nemirom i strahom.
Sloga u dobru znak je snage. Nesloga u dobru kao i sloga u zlu znak je slabosti.
Posmatrawe sveta, `ivota i svih doga|aja u svetlosti Bo`jeg Promisla, znak je snage. A posmatrati sve to u mraku slu~ajnosti znak je slabosti i odvodi ludilu.
Post je znak snage a ne slabosti. Post je uvod u sva svetla juna{tva. Strah od posta ili izbegavawe posta znak je slabosti.
Rodoqubqe je znak snage a ne slabosti. Nerodoqubqe je ne{to neprirodno i la`no; izvra}enost uma i srca, kao i bezverstvo. Nerodoqubqe je znak slabosti.
Slavqewe svetaca Bo`jih znak je snage, jer to je slavqewe najslavnijih. Neslavqewe svetaca Bo`jih znak je slabosti, jer se zamewuje slavqewe neslavnih i slabih pred licem Bo`jim.
Pri~e{}ivawe Hristom znak je snage a ne slabosti. Jer ko se sjediwuje sa Najsna`nijim, svakako bi}e sna`niji. Nepri~e{}ivawe Hristom znak je slabosti, jer odvodi ~oveka u druge ni`e veze i saveze, koji ga ~ine slabijim.
Ovo je odgovor na{ onima, koji po neznawu ili zlobi govore da Hri{}anstvo a naro~ito Bogomoqstvo, ozna~ava slabost.
Kad se ovako mo`e govoriti o sirovom drvetu kako li }e tek o suvom?
Vladika Nikolaj Belimirovi}
Neki od onih {to vode povr{an `ivot u svetu, postavili su slede}e pitawe:"Kako se mo`emo pribli`iti mona{kom `ivotu i pored svojih `ena i poslovnih briga?"
Odgovorio sam im:"Svako dobro delo koje mo`ete u~initi, u~inite.
Nikoga nemojte ru`iti! Nikoga ne pqa~kajte! Nikoga nemojte lagati!
Ne pravite se va`ni ni pred kim! Nikoga nemojte mrzeti! ^esto pose}ujte crkvu!
Budite milosrdni prema sirotiwi! Nikoga ne sabla`wavajte!
Tu|e se `ene ne doti~ite: neka vam bude dovoqna va{a! Ako tako budete postupali,
ne}ete biti daleko od carstva nebeskog."
Sveti Jovan Lestvi~nik
POSTOVI
(SVI DATUMI SU OZNA^ENI PO STAROM KALENDARU)
HRI[]ANSKI POST vodi poreklo od Isusa Hrista. On je sam postio, govorio o postu i rekao da }e Wegovi u~enici postiti. Sveto Pismo svedoci da su apostoli i privi hri{}ani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. "Post je sve svete rukovodio u `ivotu
po Bogu" (sv. Vasilije Veliki). Ciq posta je o~i{}ewe tela, ja~awe voqe, uzdizawe du{e iznad tela, a vi{e od svega proslavqewe Boga i po{tovawe Wegovih svetih. Pravi post ima dve
strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdr`avawu od mrsne hrane, tako i u uzdr`avawu
od r|avih misli, `eqa i dela, umno`avawu molitava, dobro~instava i vr{ewu sviju evan|elskih
vrlina. Stoga sveti Vasilije Veliki opomiwe: "Korist od posta ne ograni~avaj samo na uzdr`avawe
od jela, zato {to je istinski post udaqavawe od zlih dela."
VI[EDNEVNI:
- Veliki post i Strasna sedmica, od 28. februara do 17. aprila;
- Petrovski post, od 13. do 29. juna;
- Velikogospojinski post, od 1. do 15. avgusta;
- Bo`i}ni post, od 15. novembra do 24 decembra.
JEDNODNEVNI:
- Svake srede i petka, osim trapavih sedmica;
- Krstovdan, uo~i Bogojavqewa, 5. januara;
- Usekovanje glave Svetog Jovana Krstiteqa, 29. avgusta;
- Vozdvizewe ^asnog Krsta, 14 septembra.
TRAPAVE SEDMICE:
- Iza nedeqe o Mitru i Fariseju, od 6. do 14. februara;
- Siropusne sedmice, od 21. do 28. februara;
- Svetle sedmice, od 17. do 24. aprila;
- Duhovske sedmice, od 5. do 12. juna;
- Od Bo`i}a, 25. decembra 2000. do Krstovdana, 5. januara 2001. godine.