Manastiri

Kada se iz Ov~ar Bawe po|e prema ^a~ku, na prvom kilometru sa desne strane skre}e se prema manastiru Preobra`ewu. Posle nekoliko stotina metara uspona zavojitim asfaltnim putem, sti`emo do novog Preobra`ewa, osve}enog nakon izgradwe 1/14. oktobra 1940. godine.

Obnovio ga je Episkop Nikifor (Maksimovi}) 1811. godine. Pre toga je vi{e od sto godina bio pust. Prema zapisu Episkopa Nikolaja (Velimirovi}a), "to je bila crkva staroga tipa na{eg plemenitog gra|evinarstva, sa kamenim zidovima i sa krovom od hrastove {indre. Unutra je imala ne{to `ivopisa i mnogo starih ikona. Ona nije bila velika razmerama, ali ju je narod cenio kao veliku svetiwu. Oko crkve bili su starinski konaci. O mladim nedeqama i drugim praznicima narod se u gomilama skupqao u ovaj manastir, da se u nemo}i osna`i, u tuzi razvedri, u patwi izmoli..."

Sada{wi manastir Preobra`ewe likovno je ukrasio Ivan Meqinkov 1940. godine. Ovaj umetnik iz Bitoqa, poreklom Rus, uradio je ikone i duborez ikonostasa i dve freske. Po blagoslovu Episkopa Nikolaja, manastir ne mo`e posedovati imovinu niti parohiju, ve} mu je uloga misionarska, prihodi su od molitve, a sva bogatstva su mu na duhovnom poqu. Zato se u ovom manastiru `ivi po svetogorskom pravilu.

Pred nama je da iznesemo `ivotnu pri~u svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca-zato~nika Pravoslavqa i Svetosavqa, zna~ajne li~nosti iz onog najbolnijeg perioda Srpske Crkve kada je ona krvarila pod turskim jarmom. Da bi smo predo~ili wegov sveti `ivot, moramo po~eti od onoga {to ga je u~inilo svetiteqem i ~udotvorcem u na{em narodu. Jer, "mnogi istori~ari pi{u istoriju sla`u}i doga|aj na doga|aj, kao ciglu na ciglu, i tako grade gra|evinu mrtvu i pustu, ne videv{i duhovne sile koje kroz gra|evinare istorije stvaraju istoriju". A mi znamo da istorija ima jedan jedini smisao: da stvori Bogo~oveka. Sva je istorija tra`ewe puta, puta kojim je sveti bogonosac Vasilije i{ao, i koji je propovedao i branio.

U svetom Vasiliju Ostro{kom ~udotvorcu Gospod Isus Hristos je sve i sva, i On (Bogo~ovek) vekovima objavquje ~uda kroz svetiteqevo proslavqeno telo, u manastiru Ostrogu. I u `ivotu sv. Vasilija, kao i u `ivotu svakog svetiteqa Bo`ijeg, postoje dve ravni, zemaqska koju }emo detaqnije opisati, i ravan nebeska koju mo`emo vi{e naslu}ivati. Ravan razmerno kratkog zemaqskog trajawa, podvizavawa i arhijerejskog slu`ewa sv. Vasilija najdubqe je pro`eta jevan|elskim opitom i razmerno nam je dobro poznata. Druga, ravan ve~nosti, sa koje on i danas deluju}i me|u qudima svakodnevno dopisuje i produ`ava svoj ~udotvora~ki `ivotopis, otkriva nam se prosevima ~udotvorstva.

Prvo bismo ne{to rekli o jednoj od najva`nijih oblasti Pe}ke Patrijar{ije u 17. veku u kojoj je sv. Vasilije delovao kao mitropolit. "Samo tako mo}i }e da se shvati i pravilno oceni wegova li~na sudbina, strpqewe i rad na dobru Crkve i porobqenog naroda, kao i wegov zna~aj u duhovnom `ivotu na{eg naroda kroz vjekove".

Mo`emo re}i da je Pe}ka Patrijar{ija bila sasvim ure|ena crkvena organizacija u 17. veku, na ~elu koje je bio patrijarh srpske i bugarske oblasti "vasem Srbqem i Blgarom" (pa se uz to zbog Grka u ju`nim oblastima dodaje ~esto...Grkom" i, {ta vi{e, da je postalo vrlo zna~ajan ~inilac me|u Srbima, Bugarima i Grcima, koji su, ina~e, kao pravoslavci, svi zajedno u o~ima Turaka predstavqali jedinstvenu versku skupinu prezrene i istrebqivane raje.

U vreme Patrijarha Jovana (1592-1613) na podru~ju od Banata do Pe}i i u Hercegovini dolazi do ustanka protiv Turaka, {to je izazvalo wihovo ogor~ewe, gnev i osvetu. Krivicu za sve svoje neuspehe Turci su bacali na Srpsku Crkvu, i to ne samo na `ivi narod i crkvenu jerarhiju, kao wegove vo|e, nego na sve wihove svetiwe, koje su gledali da oskrnave ili uni{te.

U tom ustani~kom pokretu naro~ito se isticao hercegova~ki Mitropolit Visarion, koji se povezao sa rimskim papom, tra`e}i od wega pomo} u borbi protiv Turaka. Glavni posrednik izme|u Srpske Crkve i zapadnih sila bio je trebiwski manastir Tvrdo{ kao sedi{te trebiwske eparhije. Zatra`iv{i pomo} od pape, ustanici je me|utim nisu dobili i to zbog toga {to nisu prihvatili uniju i nisu priznali rimsku crkvu-majkom "van koje nema spasewa".

Tako su Srbi ostali usamqeni i bivali izvo|eni na Golgotu,- i bezrazlo`no ubijani i na kolac nabijani, ve{ani i `ivi spaqivani. @ene i devojke su silovane, deca iz roditeqskih zagrqaja otimana, odvo|ena i obu~avana da kao jani~ari postanu naqu}i neprijateqi svoga naroda. Ustanak u Banatu je ugu{en, i sam Episkop Teodor `iv je odran. Posle spaqivawa mo{tiju svetoga Save i austrougarskog rata Patrijarh Jovan deli sudbiju svoga sve{tenstva i naroda. Kao {to znamo, umoren je (obe{en) u Carigradu-14. oktobra 1613. godine.

Patrijarh Pajsije Jawevac (1614-1649) bio je oprezniji, pou~en iskustvom prethodnika uvideo je da za borbu oslobo|ewa Srba nije vreme. Shvativ{i da od pomo}i Zapada nema ni{ta, Patrijarh se "okre}e Rusiji" i, sa izuzetnim trudom pobe|uje qubav naroda prema slavnoj pro{losti. Poznato je da je putovao po celoj Patrijar{iji, a uz to obnavqao crkvene kwige i pisao `itije za narod.

Stawe pod Turcima je bilo veoma te{ko. Narod je naro~ito stradao zbog rata Turaka i Persijanaca, Velike nesre}e su zahvatile Hercegovinu. O tome nam svedo~e mnogi i mnogi zapisi Q. Stojanovi}a. Tako je na jednom mineju u manastiru Kosijerevu stajalo da je u to vreme Tatar pa{a pogubio drobwa~kog vojvodu Ivana i da su tada nastale "godine nevoqa i te{ko}a od islamskog bezbo`ni{tva ~ija gowewa i stradawa hri{}anske ~eqadi, a naro~ito crkve i sve{teni~kog reda nije mogu}e iskazati". U napa}enoj kumskoj oblasti-kasnije nazvanoj Hercegovini, Pravoslavqe se ~uvalo pastirskom delatno{}u sve{tenstva. U tim te{kim prilikama, u vreme kada je zapretila opasnost zatirawa wegove pravoslavne vere, rodio se budu}i Mitropolit, sveti Vasilije, "O sv. Vasiliju kao najuglednijem hercegova~kom jerarhu nema dovoqno podataka i vesti, iako je o wemu pisano mnogo vi{e nego o drugima".

Vasilije Jovanovi} bio je rodom iz Popova Poqa (Sela) u Hercegovini. Ne zna se ta~na godina ro|ewa. Po `itiji u sastavu rukopisne kwige iz 1852/3, koja je nestala, ostro{ki kalu|eri su pri~ali da je ro|en 28. decembra 1610. i da m je ro|eno ime bilo Stojan. Vaspitan u duhu pobo`nosti svojih pobo`nih roditeqa. Stojan jo{ kao de~ak odlazi u manastir Tvrdo{, gde prima sveti ~in mona{ki i dobija ime velikog jerarha Crkve-svetog Vasilija Velikog. U pomenutom `itiju dodaje se da je bio i |ak kod strica Serafima u manastiru Zavala, pre postri`ewa u Tvrdo{u. Kao mlad kalu|er, boravio je u Cetiwskom manastiru za vreme Mitropolita Mardarija Korne}anina. Kada je Mardarije stupio u kontakt sa agentima rimske propagande Vasilije je uznegodovao, nastoje}i da ga odvrati od zle namere, Dr`ao je besede u odbranu Pravoslavqa. Narod pak i sve{tenstvo ostali su nepokolebivi u o~uvawu svoje vere, Mitropolit Mardarije nasev{i rimskoj propagandi, po~eo je da izmi{qa klevete na mladog podvi`nika. Da bi izbegao sva ta zlobqewa i spletkarewa, Vasilije se uklonio.

Vrativ{i se u manastir Tvrdo{, iscrpqen i `alostan, uskoro postaje arhimandrit. Putuje u Svetu Goru, a zatim u Rusiju. Dolazi sa puno darova dobijenih od ruskog naroda i carskog dvora. Zatim nastavqa da se podvizava sagledavaju}i sve nevoqe svoga naroda. Kao duhovnik obilazio je hercegova~ka mesta (sela), gde je te{io narod u nevoqama i propovedao Jevan|eqe Hristovo. Okupqao je decu i u~io ih pismenosti i Bo`ijem zakonu. Osim toga, trudio se i na popravqawu hramova, {to je turska vlast zabrawivala.

Ovaj sveti Bo`iji ugodnik bio je prinu|en zbog mr`we neprijateqa da po|e na Svetu Goru. Najpre se javio tada{wem Patrijarhu Pajsiju Jawevcu, koji ga savetuje da se vrati u Hercegovinu, To je u~inio posle jednogodi{weg boravka u Hilandaru, kada je bio hirotonisan za episkopa na Preobra`ewe 1638. Da je postao trebiwskim mitropolitom pre 1639, svedo~i nam \oko Slijep~evi}. "Jer se te godine, 13. februara potpisao na kwizi, koju je prilo`io manastiru Stevan Vladislavi}, i to posle Simeona I". On je bio mitropolit zapadne "trebiwske" eparhije. Pored ove eparhije, u Veliku humsku eparhiju spada i isto~na "mile{evska", koja se jo{ nazivala i "poluhercegova~ka" ili "petrovska" po manastiru svetog Petra na Limu, gde je neko vreme bilo sedi{te.

Na vrlo mladoj eparhiji nastavio je apostolski revnosno da nadgleda pastvu. Glavno oru`je mu je bila Re~ Bo`ija i molitva. "U to vreme zapadne Hercegovina bila je izlo`ena najte`im nevoqama. Ratne strahote, nametqiva aktivnost agenata zapadnih sila i papskim legata zagor~ale su `ivot mitropolitu", koga I. Ruvarac s pravom naziva "zahumskim" mitropolitom, jer je u duhu Pajsijevih nastojawa da se u narodu o`ivi se}awe na slavnu pro{lost, mitropolit Vasilije prvi od hercegova~kih arhijereja ponovo uzeo titulu "zahumski" mitropolit, koja je ve} poodavno bila zamewena titulom "hercegova~ki", otkako je staro ime Hum i Zahumqe bilo zameweno imenom "hercegovina".

Sveti Vasilije isti~e se kao energi~an i odu{evqeni branilac pravoslavne vere, protiv rimske propagande. Usled progonstva, on napu{ta eparhiju i odlazi pe}kom Patrijarhu. Saslu{av{i ga, patrijarh Gavrilo Raji} (1648-1656) ga usavetuje da postane mitropolit isto~ne Hercegovine. Sv. Vasilije prihvata, i od 1651. upravqa "Crkvom sve Hercegovine", jedno vreme iz Popima kod Onogo{ta (Nik{i}a) gradi crkvu i konake, gde odre|uje da }e joj biti sedi{te.

U to vreme Turci su jo{ vi{e otpo~eli mu~iti narod i pqa~kati i odvoditi-u ropstvo. Sveti Vasilije tako|e je imao te{ka isku{ewa kao i pre, i zbog gre{nih pakosti bio je prinu|en da se iseli-1656. Usto, ni sam zbog svojih izrazitih asketskih sklonosti nije bio zadovoqan `ivotom u onoj novoj i udobnoj rezidenciji. Ose}ao je potrebu za pustiwom i samo}om. Jo{ od ranije je poznavao planinu Ostrog, koja je oduvek privla~ila podvi`nike. "Borave}i u Popima slu{ao je o ranijim isposnicima, ovoga kraja koji su se odavali ot{elni~kom `ivotu, a naro~ito o ostro{kom pustiwaku Isaiji, koji je ve} tada bio po{tovan kao svetiteq". Prona{ao je na Ostrogu pogodno mesto koje mu je postalo-i mitropolitska rezidencija i isposnica, gde se odaje postu i molitvi. Prema kazivawu arhimandita Nikodima Rai~evi}a, sveti Vasilije je upravqao eparhijom iz Ostroga petnaest godina. Podvizavaju}i se sa isposnicima obnavqa manastir koji postaje duhovni rasadnik ne samo verskog u u`em smislu ve} i celokupnog duhovnog `ivota u okolnom narodu. O wemu kao o duhovnoj i nacionalnoj kuli Wego{ ovako peva:

S blagoslovom mit. Vasilija podignuta je 1665. i `ivopisana 1667. Pe}inska crkva posve}ena sv. Krstu. Ispod we ura|ena je crkva Vavedewa Presvete Bogorodice, ~iji se postanak ne mo`e ta~no datirati. Zatim je sv. Vasilije kupio zemqu za izdr`avawe manastira i wegovog bratstva, i najzad, postavio za igumana Isaiju, unuka prepodobnog Isaije.

Iako se sam strogo i bez po{tede podvizavao i provodio vreme prete`no u manastiru, sv. Vasilije i odlazi u narod, u~i ga i deli sa wim stradawa kao pravi pastir. Wegove pouke Gospod je potvr|ivao razli~itim ~udima, te{e}i svoja ~eda u nevoqama. Ovaj ugodnik Bo`iji zaista je bio "zemaqski an|eo i nebeski ~ovek i li~io na ru`u me|u trwem". "telom je bio suv, a licem `ut kao vosak, a sav be{e hram Presvetoga Duha".

Posle izgradwe Ostroga 1667. sveti vasilije odlazi u Pe} i podnosi izve{taj o eparhiji i te{ko}ama u manastiru. Obavestio je Patrijarha o mnogim kra|ama i zlobqenima na ra~un kalu|era. Onima koji su potkradali manastir prorekao je pogibao, {to se i ispunilo.

Uveravaju}i se u uzvi{enost wegovog isposni~kog `ivota, narod je mitropolita Vasilija po~eo smatrati svetim. Sve do sada re~eno o sv. Vasiliju opovrgava klevetu o wegovom navodnom pristanku na unija}ewe. Sveti Vasilije bio je odan patrijarhu Maksimu, koga rimokatolici nisu podnosili, Sam ga fratar g. Viwa~i} naziva ~ovekom mnogo pobo`nim i religioznim, ali okorjelim {izmatikom i protivnikom na{em rodu. Ep. Simeon Kon~arevi} iznosi kako je morao sveti Vasilije da se bori protiv inoverne propagande u Hercegovini i kako su fratri neprestano rovarili i bunili narod protiv wega. Zatim hvali wegovu pobo`nost i starawe za manastir Ostrog.

Neumoran u podvizima molitve, posta, fizi~kog truda i rada, kao i mnogobrojnih briga za zemaqska i nebeska dobra svoje nastave, svetiteq ostro{ki dosti`e polako i do kraja svog ovozemaqskog `ivota. Pred samu smrt obnavqa crkvicu sv. \or|a u manastiru Hilandaru, 29. aprila 1671. "Prestavi se svetopo~iv{i vladika Vasilije Zahumski i Skenderski..." Po predawu upokojio se na mestu gde danas raste vinova loza u kamenu, iznad konaka, jugozapadno od pe}ine, a sahrawen je ispod crkvice svetog Vavedewa.

"Na grobu se po~e{e de{avati mnogobrojna ~uda, koja ni do danas u Ostrogu ne prestaju. Sedam godina posle upokojewa (1678) Svetiteq se javi u snu nastojatequ manastira sv. Luka u @upi kod Nik{i}a, igumanu Rafailu Kosijerevcu, i naredu mu da do|e u Ostrog i otvori grob wegov. Iguman ne pripade ovome snu poseban zna~aj, i ne otide. Isti san se ponovi i drugi put i iguman ponovo ne otide. Tre}i put se javi sv. Vasilije igumanu obu~en u vladi~anske ode`de i sa kadionicom u rukama. I, dok Svetiteq ka|a{e kadionicom, iz we ispade `ar i ope~e igumana po licu i rukama. Iguman se tada probudi i sa strahom velikim ispri~a to vi|ewe svoj bratiji. Onda se dogovori{e i kreto{e u manastir Ostrog.

Do{av{i u Ostrog i sve po redu ispri~a{e ostro{kim monasima, udari{e svi u strogi post, svakodnevno dr`e}i sve molitveno pravilo i slu`e}i sv. Liturgiju. A sedmoga dana okadiv{i sve~ev grob, otvori{e ga. I pred wima se ukaza Svetiteq u proslavqenom telu, koje be{e `uto kao vosak i svo mirisa{e kao bosiqak. Onda monasi uze{e wegovo sveto telo, polo`i{e u kov~eg i preneso{e u hram Vavedewa Presvete Bogorodice, gde ono i do danas po~iva".

Po{to je manastir Ostrog ~esto pqa~kan, svete mo{ti morale su da se skrivaju. Prvi put 1714. u vremenu kada je pa{a ]uprili} pqa~kao Crnu Goru. Drugi put 1852., kada je Omer-pa{a opkolio Crnogorce u Gorwem manastiru. Zatim su mo{ti no{ene u manastir na Cetiwe, gde su bile do 1853, ali su opet vra}ene 1876-7. zbog opqa~kanog manastira Ostroga. Za vreme Drugog svetskog rata mo{ti su bile u maloj pe}ini u steni. Me|utim, mnoge granate su doletale i padale pred manastir ne nanose}i {tetu.

Vasilije Brki}-Jovanovi} (1763-1765+1772)-posledwi srpski patrijarh u Pe}i, provev{i nekoliko meseci u Ostrogu, napisao je Slu`bu i @itije. Prota Vaso Ivo{evi} je Slu`bu preveo na srpski i napisao Akatist sv. Vasiliju. Poznati prof. Ivo{evi} je sakupio najvi{e podataka o Ostro{kom svecu. Sveti Vasilije se praznuje 29. aprila (12. maja), a poznat je post od \ur|evdana do Vasiqdana (od 6 do 12. maja); ovu sedmicu narod naziva "Nedeqom sv. Oca Vasilija". Sabori se odr`avaju o Duhovima, Petrovdanu, Velikoj Gospojijni i o prazniku svetog.

Mnogi hramovi su podignuti u wegovu ~ast. ^ak je 1935. otvorena bolnica u Beogradu pod wegovim imenom, koju su posle rata, nove vlasti, zatvorile. S blagoslovom Mitropolita Crnogorsko-primorskog radi crkvena {tamparija Sv. Vasilija Ostro{kog u Nik{i}u i u toku je osnivawe Savetodavno-duhovnog centra Sv. Vasilije Ostro{ki. Takod|e je trudom bla`enopo~iv{eg oca Lazara (Axi}a) izgra}en skit Ostroga u Jovan-Dolu, i nekoliko metoha obnovqeno, od kojih je jedan u Baru (manastir Ribwak).

Sv. Vasilije je, dakle, kao arhijerej mudro upravqao Crkvom i narodom u najte`e doba na{e istorije, idu}i stopama svetog Save. U tim mu~nim vremenima on nam je o~uvao svetosavsku veru, obi~aje i nacionalnu svest. Mi }emo se pak svetitequ Hristovom odu`iti ako nastojimo da sledujemo wegovom primeru u jednom vremenu koje po mnogo ~emu sli~no dobu u kome je on "dobar rat ratovao, trku svr{io i veru odr`ao"...


	SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE \| home Prakti~na ~itaonica \| O sektama \| Ispovest \| Episkop Nikolaj Velimirovi} \| Odgovori \| Kalendar \| Brojanice \| Manastiri Manastiri Manastir Preobra`ewe Manastir Ostrog Manastir Preobra`ewe Kada se iz Ov~ar Bawe po\|e prema ^a~ku, na prvom kilometru sa desne strane skre}e se prema manastiru Preobra`ewu. Posle nekoliko stotina metara uspona zavojitim asfaltnim putem, sti`emo do novog Preobra`ewa, osve}enog nakon izgradwe 1/14. oktobra 1940. godine. Stari manastir Preobra`ewe nalazio se na levoj obali Morave. Obnovio ga je Episkop Nikifor (Maksimovi}) 1811. godine. Pre toga je vi{e od sto godina bio pust. Prema zapisu Episkopa Nikolaja (Velimirovi}a), "to je bila crkva staroga tipa na{eg plemenitog gra\|evinarstva, sa kamenim zidovima i sa krovom od hrastove {indre. Unutra je imala ne{to `ivopisa i mnogo starih ikona. Ona nije bila velika razmerama, ali ju je narod cenio kao veliku svetiwu. Oko crkve bili su starinski konaci. O mladim nedeqama i drugim praznicima narod se u gomilama skupqao u ovaj manastir, da se u nemo}i osna`i, u tuzi razvedri, u patwi izmoli..." Kada je 1909/10. godine prosecana pruga kroz klisuru, poru{en je ("Lewirskom mudro{}u"-Ep. Nikolaj) manastir Preobra`ewe sa bogatom kulturnom zaostav{tinom. Sada{wi manastir Preobra`ewe likovno je ukrasio Ivan Meqinkov 1940. godine. Ovaj umetnik iz Bitoqa, poreklom Rus, uradio je ikone i duborez ikonostasa i dve freske. Po blagoslovu Episkopa Nikolaja, manastir ne mo`e posedovati imovinu niti parohiju, ve} mu je uloga misionarska, prihodi su od molitve, a sva bogatstva su mu na duhovnom poqu. Zato se u ovom manastiru `ivi po svetogorskom pravilu. Sveta Liturgija se slu`i svakodnevno, radnim danom oko {est ujutru, a nedeqom i praznicima u osam sati. Kalu\|eri ovog manastira obavqaju Bogoslu`ewa i u manastiru Sretewu, u Crkvici Svetog Save ("Sveta Voda") u stenama Kablara, a brinu i o zbeg- crkvi Ka\|enici, jedinstvenom spomeniku stradawa Srbskog naroda. Bratstvo manastira Preobra`ewa u 2000. godini: Stare{ina manastira arhimandrit haxi Venijamin bratstvo: iguman Nikolaj, jeromonah Atanasije, monah Pimen i monah Vasilije isku{enik: Du{an Manastir Preobra`ewe 32242 Ov~ar Bawa Tel. 032/816-729 Manastir Ostrog Sveti Vasilije Ostro{ki-^udotvorac Pred nama je da iznesemo `ivotnu pri~u svetog Vasilija Ostro{kog ^udotvorca-zato~nika Pravoslavqa i Svetosavqa, zna~ajne li~nosti iz onog najbolnijeg perioda Srpske Crkve kada je ona krvarila pod turskim jarmom. Da bi smo predo~ili wegov sveti `ivot, moramo po~eti od onoga {to ga je u~inilo svetiteqem i ~udotvorcem u na{em narodu. Jer, "mnogi istori~ari pi{u istoriju sla`u}i doga\|aj na doga\|aj, kao ciglu na ciglu, i tako grade gra\|evinu mrtvu i pustu, ne videv{i duhovne sile koje kroz gra\|evinare istorije stvaraju istoriju". A mi znamo da istorija ima jedan jedini smisao: da stvori Bogo~oveka. Sva je istorija tra`ewe puta, puta kojim je sveti bogonosac Vasilije i{ao, i koji je propovedao i branio. U svetom Vasiliju Ostro{kom ~udotvorcu Gospod Isus Hristos je sve i sva, i On (Bogo~ovek) vekovima objavquje ~uda kroz svetiteqevo proslavqeno telo, u manastiru Ostrogu. I u `ivotu sv. Vasilija, kao i u `ivotu svakog svetiteqa Bo`ijeg, postoje dve ravni, zemaqska koju }emo detaqnije opisati, i ravan nebeska koju mo`emo vi{e naslu}ivati. Ravan razmerno kratkog zemaqskog trajawa, podvizavawa i arhijerejskog slu`ewa sv. Vasilija najdubqe je pro`eta jevan\|elskim opitom i razmerno nam je dobro poznata. Druga, ravan ve~nosti, sa koje on i danas deluju}i me\|u qudima svakodnevno dopisuje i produ`ava svoj ~udotvora~ki `ivotopis, otkriva nam se prosevima ~udotvorstva. Prvo bismo ne{to rekli o jednoj od najva`nijih oblasti Pe}ke Patrijar{ije u 17. veku u kojoj je sv. Vasilije delovao kao mitropolit. "Samo tako mo}i }e da se shvati i pravilno oceni wegova li~na sudbina, strpqewe i rad na dobru Crkve i porobqenog naroda, kao i wegov zna~aj u duhovnom `ivotu na{eg naroda kroz vjekove". Mo`emo re}i da je Pe}ka Patrijar{ija bila sasvim ure\|ena crkvena organizacija u 17. veku, na ~elu koje je bio patrijarh srpske i bugarske oblasti "vasem Srbqem i Blgarom" (pa se uz to zbog Grka u ju`nim oblastima dodaje ~esto...Grkom" i, {ta vi{e, da je postalo vrlo zna~ajan ~inilac me\|u Srbima, Bugarima i Grcima, koji su, ina~e, kao pravoslavci, svi zajedno u o~ima Turaka predstavqali jedinstvenu versku skupinu prezrene i istrebqivane raje. U vreme Patrijarha Jovana (1592-1613) na podru~ju od Banata do Pe}i i u Hercegovini dolazi do ustanka protiv Turaka, {to je izazvalo wihovo ogor~ewe, gnev i osvetu. Krivicu za sve svoje neuspehe Turci su bacali na Srpsku Crkvu, i to ne samo na `ivi narod i crkvenu jerarhiju, kao wegove vo\|e, nego na sve wihove svetiwe, koje su gledali da oskrnave ili uni{te. U tom ustani~kom pokretu naro~ito se isticao hercegova~ki Mitropolit Visarion, koji se povezao sa rimskim papom, tra`e}i od wega pomo} u borbi protiv Turaka. Glavni posrednik izme\|u Srpske Crkve i zapadnih sila bio je trebiwski manastir Tvrdo{ kao sedi{te trebiwske eparhije. Zatra`iv{i pomo} od pape, ustanici je me\|utim nisu dobili i to zbog toga {to nisu prihvatili uniju i nisu priznali rimsku crkvu-majkom "van koje nema spasewa". Tako su Srbi ostali usamqeni i bivali izvo\|eni na Golgotu,- i bezrazlo`no ubijani i na kolac nabijani, ve{ani i `ivi spaqivani. @ene i devojke su silovane, deca iz roditeqskih zagrqaja otimana, odvo\|ena i obu~avana da kao jani~ari postanu naqu}i neprijateqi svoga naroda. Ustanak u Banatu je ugu{en, i sam Episkop Teodor `iv je odran. Posle spaqivawa mo{tiju svetoga Save i austrougarskog rata Patrijarh Jovan deli sudbiju svoga sve{tenstva i naroda. Kao {to znamo, umoren je (obe{en) u Carigradu-14. oktobra 1613. godine. Patrijarh Pajsije Jawevac (1614-1649) bio je oprezniji, pou~en iskustvom prethodnika uvideo je da za borbu oslobo\|ewa Srba nije vreme. Shvativ{i da od pomo}i Zapada nema ni{ta, Patrijarh se "okre}e Rusiji" i, sa izuzetnim trudom pobe\|uje qubav naroda prema slavnoj pro{losti. Poznato je da je putovao po celoj Patrijar{iji, a uz to obnavqao crkvene kwige i pisao `itije za narod. Stawe pod Turcima je bilo veoma te{ko. Narod je naro~ito stradao zbog rata Turaka i Persijanaca, Velike nesre}e su zahvatile Hercegovinu. O tome nam svedo~e mnogi i mnogi zapisi Q. Stojanovi}a. Tako je na jednom mineju u manastiru Kosijerevu stajalo da je u to vreme Tatar pa{a pogubio drobwa~kog vojvodu Ivana i da su tada nastale "godine nevoqa i te{ko}a od islamskog bezbo`ni{tva ~ija gowewa i stradawa hri{}anske ~eqadi, a naro~ito crkve i sve{teni~kog reda nije mogu}e iskazati". U napa}enoj kumskoj oblasti-kasnije nazvanoj Hercegovini, Pravoslavqe se ~uvalo pastirskom delatno{}u sve{tenstva. U tim te{kim prilikama, u vreme kada je zapretila opasnost zatirawa wegove pravoslavne vere, rodio se budu}i Mitropolit, sveti Vasilije, "O sv. Vasiliju kao najuglednijem hercegova~kom jerarhu nema dovoqno podataka i vesti, iako je o wemu pisano mnogo vi{e nego o drugima". Vasilije Jovanovi} bio je rodom iz Popova Poqa (Sela) u Hercegovini. Ne zna se ta~na godina ro\|ewa. Po `itiji u sastavu rukopisne kwige iz 1852/3, koja je nestala, ostro{ki kalu\|eri su pri~ali da je ro\|en 28. decembra 1610. i da m je ro\|eno ime bilo Stojan. Vaspitan u duhu pobo`nosti svojih pobo`nih roditeqa. Stojan jo{ kao de~ak odlazi u manastir Tvrdo{, gde prima sveti ~in mona{ki i dobija ime velikog jerarha Crkve-svetog Vasilija Velikog. U pomenutom `itiju dodaje se da je bio i \|ak kod strica Serafima u manastiru Zavala, pre postri`ewa u Tvrdo{u. Kao mlad kalu\|er, boravio je u Cetiwskom manastiru za vreme Mitropolita Mardarija Korne}anina. Kada je Mardarije stupio u kontakt sa agentima rimske propagande Vasilije je uznegodovao, nastoje}i da ga odvrati od zle namere, Dr`ao je besede u odbranu Pravoslavqa. Narod pak i sve{tenstvo ostali su nepokolebivi u o~uvawu svoje vere, Mitropolit Mardarije nasev{i rimskoj propagandi, po~eo je da izmi{qa klevete na mladog podvi`nika. Da bi izbegao sva ta zlobqewa i spletkarewa, Vasilije se uklonio. Vrativ{i se u manastir Tvrdo{, iscrpqen i `alostan, uskoro postaje arhimandrit. Putuje u Svetu Goru, a zatim u Rusiju. Dolazi sa puno darova dobijenih od ruskog naroda i carskog dvora. Zatim nastavqa da se podvizava sagledavaju}i sve nevoqe svoga naroda. Kao duhovnik obilazio je hercegova~ka mesta (sela), gde je te{io narod u nevoqama i propovedao Jevan\|eqe Hristovo. Okupqao je decu i u~io ih pismenosti i Bo`ijem zakonu. Osim toga, trudio se i na popravqawu hramova, {to je turska vlast zabrawivala. Ovaj sveti Bo`iji ugodnik bio je prinu\|en zbog mr`we neprijateqa da po\|e na Svetu Goru. Najpre se javio tada{wem Patrijarhu Pajsiju Jawevcu, koji ga savetuje da se vrati u Hercegovinu, To je u~inio posle jednogodi{weg boravka u Hilandaru, kada je bio hirotonisan za episkopa na Preobra`ewe 1638. Da je postao trebiwskim mitropolitom pre 1639, svedo~i nam \oko Slijep~evi}. "Jer se te godine, 13. februara potpisao na kwizi, koju je prilo`io manastiru Stevan Vladislavi}, i to posle Simeona I". On je bio mitropolit zapadne "trebiwske" eparhije. Pored ove eparhije, u Veliku humsku eparhiju spada i isto~na "mile{evska", koja se jo{ nazivala i "poluhercegova~ka" ili "petrovska" po manastiru svetog Petra na Limu, gde je neko vreme bilo sedi{te. Na vrlo mladoj eparhiji nastavio je apostolski revnosno da nadgleda pastvu. Glavno oru`je mu je bila Re~ Bo`ija i molitva. "U to vreme zapadne Hercegovina bila je izlo`ena najte`im nevoqama. Ratne strahote, nametqiva aktivnost agenata zapadnih sila i papskim legata zagor~ale su `ivot mitropolitu", koga I. Ruvarac s pravom naziva "zahumskim" mitropolitom, jer je u duhu Pajsijevih nastojawa da se u narodu o`ivi se}awe na slavnu pro{lost, mitropolit Vasilije prvi od hercegova~kih arhijereja ponovo uzeo titulu "zahumski" mitropolit, koja je ve} poodavno bila zamewena titulom "hercegova~ki", otkako je staro ime Hum i Zahumqe bilo zameweno imenom "hercegovina". Sveti Vasilije isti~e se kao energi~an i odu{evqeni branilac pravoslavne vere, protiv rimske propagande. Usled progonstva, on napu{ta eparhiju i odlazi pe}kom Patrijarhu. Saslu{av{i ga, patrijarh Gavrilo Raji} (1648-1656) ga usavetuje da postane mitropolit isto~ne Hercegovine. Sv. Vasilije prihvata, i od 1651. upravqa "Crkvom sve Hercegovine", jedno vreme iz Popima kod Onogo{ta (Nik{i}a) gradi crkvu i konake, gde odre\|uje da }e joj biti sedi{te. U to vreme Turci su jo{ vi{e otpo~eli mu~iti narod i pqa~kati i odvoditi-u ropstvo. Sveti Vasilije tako\|e je imao te{ka isku{ewa kao i pre, i zbog gre{nih pakosti bio je prinu\|en da se iseli-1656. Usto, ni sam zbog svojih izrazitih asketskih sklonosti nije bio zadovoqan `ivotom u onoj novoj i udobnoj rezidenciji. Ose}ao je potrebu za pustiwom i samo}om. Jo{ od ranije je poznavao planinu Ostrog, koja je oduvek privla~ila podvi`nike. "Borave}i u Popima slu{ao je o ranijim isposnicima, ovoga kraja koji su se odavali ot{elni~kom `ivotu, a naro~ito o ostro{kom pustiwaku Isaiji, koji je ve} tada bio po{tovan kao svetiteq". Prona{ao je na Ostrogu pogodno mesto koje mu je postalo-i mitropolitska rezidencija i isposnica, gde se odaje postu i molitvi. Prema kazivawu arhimandita Nikodima Rai~evi}a, sveti Vasilije je upravqao eparhijom iz Ostroga petnaest godina. Podvizavaju}i se sa isposnicima obnavqa manastir koji postaje duhovni rasadnik ne samo verskog u u`em smislu ve} i celokupnog duhovnog `ivota u okolnom narodu. O wemu kao o duhovnoj i nacionalnoj kuli Wego{ ovako peva: "Vi\|este li ~udo i znamewe, Ka se dvije muwe prekrsti{e? Jedna sinu od Koma k Lov}enu, Druga sinu od Skadra k Ostrogu" S blagoslovom mit. Vasilija podignuta je 1665. i `ivopisana 1667. Pe}inska crkva posve}ena sv. Krstu. Ispod we ura\|ena je crkva Vavedewa Presvete Bogorodice, ~iji se postanak ne mo`e ta~no datirati. Zatim je sv. Vasilije kupio zemqu za izdr`avawe manastira i wegovog bratstva, i najzad, postavio za igumana Isaiju, unuka prepodobnog Isaije. Iako se sam strogo i bez po{tede podvizavao i provodio vreme prete`no u manastiru, sv. Vasilije i odlazi u narod, u~i ga i deli sa wim stradawa kao pravi pastir. Wegove pouke Gospod je potvr\|ivao razli~itim ~udima, te{e}i svoja ~eda u nevoqama. Ovaj ugodnik Bo`iji zaista je bio "zemaqski an\|eo i nebeski ~ovek i li~io na ru`u me\|u trwem". "telom je bio suv, a licem `ut kao vosak, a sav be{e hram Presvetoga Duha". Posle izgradwe Ostroga 1667. sveti vasilije odlazi u Pe} i podnosi izve{taj o eparhiji i te{ko}ama u manastiru. Obavestio je Patrijarha o mnogim kra\|ama i zlobqenima na ra~un kalu\|era. Onima koji su potkradali manastir prorekao je pogibao, {to se i ispunilo. Uveravaju}i se u uzvi{enost wegovog isposni~kog `ivota, narod je mitropolita Vasilija po~eo smatrati svetim. Sve do sada re~eno o sv. Vasiliju opovrgava klevetu o wegovom navodnom pristanku na unija}ewe. Sveti Vasilije bio je odan patrijarhu Maksimu, koga rimokatolici nisu podnosili, Sam ga fratar g. Viwa~i} naziva ~ovekom mnogo pobo`nim i religioznim, ali okorjelim {izmatikom i protivnikom na{em rodu. Ep. Simeon Kon~arevi} iznosi kako je morao sveti Vasilije da se bori protiv inoverne propagande u Hercegovini i kako su fratri neprestano rovarili i bunili narod protiv wega. Zatim hvali wegovu pobo`nost i starawe za manastir Ostrog. (Ikona, rad monahiwa manastira ]elije piperske 1997.god.) Neumoran u podvizima molitve, posta, fizi~kog truda i rada, kao i mnogobrojnih briga za zemaqska i nebeska dobra svoje nastave, svetiteq ostro{ki dosti`e polako i do kraja svog ovozemaqskog `ivota. Pred samu smrt obnavqa crkvicu sv. \or\|a u manastiru Hilandaru, 29. aprila 1671. "Prestavi se svetopo~iv{i vladika Vasilije Zahumski i Skenderski..." Po predawu upokojio se na mestu gde danas raste vinova loza u kamenu, iznad konaka, jugozapadno od pe}ine, a sahrawen je ispod crkvice svetog Vavedewa. Na grob sv. Vasilija Ostro{kog dolazio je narod kao i za vreme wegovog `ivota na zemqi, koji smo u kratkim potezima izneli. Ali, Gospod nije dozvolio da wegov svetac vidi truqewe. "Na grobu se po~e{e de{avati mnogobrojna ~uda, koja ni do danas u Ostrogu ne prestaju. Sedam godina posle upokojewa (1678) Svetiteq se javi u snu nastojatequ manastira sv. Luka u @upi kod Nik{i}a, igumanu Rafailu Kosijerevcu, i naredu mu da do\|e u Ostrog i otvori grob wegov. Iguman ne pripade ovome snu poseban zna~aj, i ne otide. Isti san se ponovi i drugi put i iguman ponovo ne otide. Tre}i put se javi sv. Vasilije igumanu obu~en u vladi~anske ode`de i sa kadionicom u rukama. I, dok Svetiteq ka\|a{e kadionicom, iz we ispade `ar i ope~e igumana po licu i rukama. Iguman se tada probudi i sa strahom velikim ispri~a to vi\|ewe svoj bratiji. Onda se dogovori{e i kreto{e u manastir Ostrog. Do{av{i u Ostrog i sve po redu ispri~a{e ostro{kim monasima, udari{e svi u strogi post, svakodnevno dr`e}i sve molitveno pravilo i slu`e}i sv. Liturgiju. A sedmoga dana okadiv{i sve~ev grob, otvori{e ga. I pred wima se ukaza Svetiteq u proslavqenom telu, koje be{e `uto kao vosak i svo mirisa{e kao bosiqak. Onda monasi uze{e wegovo sveto telo, polo`i{e u kov~eg i preneso{e u hram Vavedewa Presvete Bogorodice, gde ono i do danas po~iva". Od tada pa do danas narod neprestano ide na poklowewe svetim mo{tima i, da se pomoli svetom i na\|e utehu. Po{to je manastir Ostrog ~esto pqa~kan, svete mo{ti morale su da se skrivaju. Prvi put 1714. u vremenu kada je pa{a ]uprili} pqa~kao Crnu Goru. Drugi put 1852., kada je Omer-pa{a opkolio Crnogorce u Gorwem manastiru. Zatim su mo{ti no{ene u manastir na Cetiwe, gde su bile do 1853, ali su opet vra}ene 1876-7. zbog opqa~kanog manastira Ostroga. Za vreme Drugog svetskog rata mo{ti su bile u maloj pe}ini u steni. Me\|utim, mnoge granate su doletale i padale pred manastir ne nanose}i {tetu. Vasilije Brki}-Jovanovi} (1763-1765+1772)-posledwi srpski patrijarh u Pe}i, provev{i nekoliko meseci u Ostrogu, napisao je Slu`bu i @itije. Prota Vaso Ivo{evi} je Slu`bu preveo na srpski i napisao Akatist sv. Vasiliju. Poznati prof. Ivo{evi} je sakupio najvi{e podataka o Ostro{kom svecu. Sveti Vasilije se praznuje 29. aprila (12. maja), a poznat je post od \ur\|evdana do Vasiqdana (od 6 do 12. maja); ovu sedmicu narod naziva "Nedeqom sv. Oca Vasilija". Sabori se odr`avaju o Duhovima, Petrovdanu, Velikoj Gospojijni i o prazniku svetog. Mnogi hramovi su podignuti u wegovu ~ast. ^ak je 1935. otvorena bolnica u Beogradu pod wegovim imenom, koju su posle rata, nove vlasti, zatvorile. S blagoslovom Mitropolita Crnogorsko-primorskog radi crkvena {tamparija Sv. Vasilija Ostro{kog u Nik{i}u i u toku je osnivawe Savetodavno-duhovnog centra Sv. Vasilije Ostro{ki. Takod\|e je trudom bla`enopo~iv{eg oca Lazara (Axi}a) izgra}en skit Ostroga u Jovan-Dolu, i nekoliko metoha obnovqeno, od kojih je jedan u Baru (manastir Ribwak). Sv. Vasilije je, dakle, kao arhijerej mudro upravqao Crkvom i narodom u najte`e doba na{e istorije, idu}i stopama svetog Save. U tim mu~nim vremenima on nam je o~uvao svetosavsku veru, obi~aje i nacionalnu svest. Mi }emo se pak svetitequ Hristovom odu`iti ako nastojimo da sledujemo wegovom primeru u jednom vremenu koje po mnogo ~emu sli~no dobu u kome je on "dobar rat ratovao, trku svr{io i veru odr`ao"... Iguman Jovan (Puri}) S blagoslovom MITROPOLITA CRNOGORSKO-PRIMORSKOG GOSPODINA AMFILOHIJA NAZAD