SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home
Prakti~na ~itaonica | O sektama | Ispovest | Episkop Nikolaj Velimirovi} | Odgovori | Kalendar | Brojanice | Manastiri
Episkop Nikolaj Velimirovi}
- Novi zlatoust-
- duhovni vo|a Pravoslavne Narodne Hri{}anske Zajednice -
Vladika Nikolaj Velimirovi} ro|en je na Tucindan 23. decembra, po starom kalendaru ili 5. januara 1881. godine po novom kalendaru, u selu Leli}, nedaleko od Vaqeva. Kr{ten je u manastiru ]elije, koji je tada bio parohijska crkva sela, a u wemu je bila i osnovna {kola onog vremena. Wegovi roditeqi Dragomir i Katarina, {umadijski seqaci, imali su devetoro dece. Nikola je bio prvo dete u roditeqa.
Po zavr{enoj bogosloviji odobrava mu se stipendija na staro-rimokatoli~kom fakultetu u Bernu u [vajcarskoj. Po zavr{enom fakultetu prijavio je doktorsku tezu i doktorirao na temu "Vera u Vaskresewe Hristovo kao osnovna dogma Apostolske crkve". Drugi doktorat odbranio je na Oksfordu gde je zavr{io Filosofski fakultet i doktorirao na temu "Filosofija Berklija".
Zamona{io se u manastiru Rakovica kod Beograda 20. decembra 1909. godine, gde dobija mona{ko ime Nikolaj. Potom zavr{ava Duhovnu akademiju u Petrogradu.
Po~etkom 1915. godine predsednik srpske vlade, Nikola Pa{i}, {aqe ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija propagandu protiv Srbije. "Pa {ta da ka`em?" - tra`io je Nikolaj instrukcije od Pa{ica. "Ka{}e ti se samo" - posle du`eg }utawa odgovori mu Pa{i}.
Od aprila 1915. do aprila 1919. godine, pune ~etiri godine, Nikolaj je po Americi i Engleskoj dr`ao brojna predavawa u crkvama, na koled`ima, univerzitetima, hotelima, bioskopskim salama, obja{wavaju}i srpsku pravednu i oslobodila~ku borbu protiv austrougarske carevine.
Po zavr{etku Prvog svetskog rata, dok je jo{ bio u Engleskoj, izabran je, 25. marta 1919. za episkopa @i}kog, odakle je krajem 1920. godine preme{ten u ohridsku episkopiju. Tih godina, bila je izuzetno `iva diplomatska aktivnost Crkve i dr`ave, pa je episkop Nikolaj bio ~lan brojnih delegacija i misija u Atini, Carigradu, Svetoj Gori, kao i u Americi i Engleskoj. Tek kao episkop @i}ki i ohridski vladika Nikolaj razvija svoju punu misionarsku i jevan|eqsku delatnost. Mada pod te{kim uslovima, on svakodnevno putuje po eparhiji, pou~ava narod i propoveda. Kao nekada Sveti Sava. Obnavqa ratom poru{ene crkve i manastire. Osniva siroti{ta za nezbrinutu decu. Da bi za{titio narod od agresivne sekta{ke propagande, podr`ava novonastalu Pravoslavnu Narodnu Hri{}ansku Zajednicu ili Bogomoqa~ki pokret, kojim je i rukovodio izme|u dva rata.
Po `eqi Arhijerejskog sabora i pravoslavnog naroda [umadije, vladika Nikolaj je 1934. godine vra}en na tron @icke eparhije. Odmah se dao na obnavqanje manastira @i}e, pa je ona ubrzo zablistala starim nemawickim sjajem. Obnovio je i mnoge druge manastire, naro~ito venac manastira u Ov~arsko-kablarskoj klisuri, koja je nazvana Srpska Sveta Gora.
^im su Nemci okupirali zemqu, odmah su vojne i policijske snage upale u @i}u i izolovale vladiku Nikolaja, a 12. jula 1941. uhapsili ga i prebacili u manastir Qubostiqu u zato~eni{tvo, gde je, pod jakom nema~kom stra`om, ostao do 3. decembra 1942., kada je zajedno sa jeremonahom Vasilijem (Kosti}em), potowim episkopom @i}kim, i svojim sinovcem Jovanom Velimirovi}em preba~en u manastir Vojlovicu kod Pan~eva. Krajem maja 1943., Nemci su u Vojlovicu sproveli i patijarha Gavrila.
Pred kraj leta 1944. godine, Nemci su vladiku Nikolaja Velimirovi}a i patrijarha Gavrila sproveli iz manastira Vojlovica u zloglasni logor Dahau u Nema~koj. Oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su bili zato~eni od nacista i koji su pro{li pakao logora Dahau.
Velikim zalagawem Dimitrija Qoti}a patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su pu{teni iz nema~kog zato~eni{tva gde su kraj rata do~ekali u Sloveniji sa srpskim nacionalistima.
Neko vreme potucali su se obojica po zemqama zapadne Evrope, a zatim se patrijarh Gavrilo vratio u zemqu i preuzeo du`nost poglavara Srpske crkve. Vladika Nikolaj je krenuo golgotskim stazama emigracije. Nije hteo da se vrati u voqenu Srbiju gde je do{ao na vlast komunisti~ki re`im. Smatrao je da }e vi{e uraditi za svoj narod, ako ostane u emigraciji i pokrene svoje mnogobrojne veze u visokim krugovima Amerike i Engleske da pomognu Srbiji. "Kada ku}a gori, po`ar se gasi spoqa" - govorio je on.
Iz Amerike je slao pakete i pomo} crkvama i manastirima, monasima i monahinjama, sve{tenstvu i narodu. Sve {to je imao, sve je darivao svome narodu. Okupqao je i mirio Srbe u tu|ini i u~io ih da, samo ako budu slo`ni, ako budu vezani za svoju Crkvu i obi~aje, mogu sa~uvati svoje ime i svoje korene u dalekom svetu.
Upokojio se u Gospodu 18. marta 1956. godine u ruskom manastiru Svetog Tihona, u Pensilvaniji (SAD), a sahrawen u srpskom manastiru Sv. Save u Libertvilu. Odatle su mu mo{ti prenete u Srbiju 1991. godine u manastir Leli}.
|
|
|
EPISKOP NIKOLAJ VELIMIROVI]
NEBESNA LITURGIJA
Haj, {ta se ono ~uje iz daqine:
Dal su vjetri, dal su vihorovi,
Il {umore gore javorove,
Il sa zemqom trava razgovara,
Il pevaju na nebesi zvezde?
Nit su vjetri, nit su vihorovi,
Nit {umore gore javorove,
Nit sa zemqom trava razgovara,
Nit pjevaju na nebesi zvezde,
No se slu`i sveta liturgija
U nebesnom carstvu Hristovome.
Slu`bu slu`i Jovan Zlatouste
I sa wims tri stotin vladika,
Sve vladika zemnih mu~enika
I tri hiqad ~asnih sve{tenika,
Sve{tenika Bo`jih ugodnika.
\akonuje \akone Stevane
I sa wime sveti Lavrentaje.
Sveti Pavle ~ita Poslanije,
Sveti Luka sveto Jevan|eqe,
Krste dr`i care Konstantine
A ripide sveti stratilati
Dimitrije i s wim Prokopije,
Georgije i s wim Jevstatije
I ostali mnogi stratilati.
Ogaw nosi Ogwena Marija,
Tamjan pali Gromovnik Ilija
A Krstiteq vodom pokropqava.
Heruvimi poje Heruviku
A car slave sedi na prestolu
Licem svojim nebo osvetqava.
S desna mu je sveta Bogomajka
Ogrnuta zvjezdanom porfirom
Sveti Sava `etal pridr`ava,
A naroda ni broja se ne zna,
Vi{e ga je no na nebu zvjezda.
Izmje{ani sveci s an|elima
Pa se ne zna ko je od kog qep{i.
Kad se sveta liturgija svr{i
Svetiteqi Hristu prilazili
I pred wime poklon u~inili,
Najposledwi Svetitequ Savo
I sa Savom Srbi svetiteqi.
Sveti Savo metanije pravi,
Al se ne hte svetac da uspravi
Ve} ostade na zemqi le`e}i.
Tad prilazi sveta Bogomajka
Da podigne Svetiteqa Savu,
Jer joj Savo Hilandar posvjeti,
Al se Savo di`e na koqena
I daqe se di}i ne ho}a{e
Ve} ostade pred Hristom kle~e}i.
Blagi Hristos Savu milova{e
Od milo{te vako mu zbora{e:
"^edo moje Nemawi}u Savo,
[to si mi se tako rastu`io,
Nikad tako ti plakao nisi,
Nisi tako plako za Kosovom
Kad je Srpsko potamwelo carstvo
Potamwelo carstvo i gospodstvo
Kazuj meni, moje ~edo drago,
Kako stoji sada Srbadija:
Kako stoji vjera u Srbaqa,
Jesu l Srbi kano {to su bili
Ili su se Savo izmjenili,
Poju li mi mnoge liturgije,
Di`u li mi mnoge zadu`bine.
Kano nekad u vreme Nemawe
I sina mu Svetiteqa Save,
I slavnoga Milutina kraqa
I Stevana milog mi De~anca,
I Lazara mog mu~enika
I Milice slavne Qubostiwke,
Angeline majke Kru{edolke,
I ostalih cara i kwegiwa,
Da l se i sad tako Bog po{tuje,
Da l Srbijom svete pjesme bruje,
Jevan|eqe da l se moje {iri,
Srpska zemqa da l tamjanom miri,
Svetli li se obraz u Srbina
Pred qudima i pred an|slima,
Velika{i da l pravedno sude,
Bogata{i da li milost djele,
Da l suseda sused opravdava,
Da l nejakog jaki podr`ava,
Po{tuje li mla|i starijega,
Da l djevojke dr`e djevoja{tvo,
Da l popovi po svetiwi `ive,
Kalu|eri da l za narod kle~e,
I da l greju pe{tere suzama
I za narod toplim molitvama.
Da li narod nedjequ svetkuje,
Da l praznikom crkvu ispuwuje?
Kazuj meni, di~ni svstitequ,
Srpskog roda drugi spasitequ
Kakva ti je golema nevoqa
Te ti roni{ suze niz obraze,
Pjesmu neba pla~em zavr{ava{?"
Tad govori Svetitequ Savo:
"O Gospode, veliki i silni,
Pred kime se tresu heruvimi,
Ima l i{ta tebi nepoznato?
Ta ti vidi{ srce u ~ovjeku
I poznaje{ najtajnije misli.
Vidi{ crva pod korom grmovom.
Pod kamenom guju otrovnicu
Na dnu mora svako zrno pjeska.
Ne mogu se od tebe sakriti.
Tamnih qudi tamna bezakowa,
Zbog kojih si na krstu visio;
Ali tvoja qubav sve pokriva,
Iz qubavi neznanije javqa{,
Iz qubavi ti o znanom pita{,
Da ti ka`em {to ti boqe znade{.
Nisu Srbi kano {to su bili.
Lo{iji su nego pred Kosovom,
Na zlo su se svako izmjenili.
Ti im dade zemqu i slobodu,
Ti im dade slavu i pobjedu,
I dr`avu ve}u Du{anove,
Al darom se tvojim pogordi{e,
Od tebe se licem okrenu{e.
Gospoda se srpska izmetnula,
Na tri vjere okom namiguju,
Al nijednu pravo ne vjeruju,
Pravoslavqe quto potiskuju.
Odrekli se srpskoga imena,
Odrekli se svojih krsnih slava,
Svece svoje quto uvredili.
A ko di`e crkvu zadu`binu,
Ne di`e js Tebi nego sebi.
Crkve di`u da ih vide qudi,
Crkve di`u, Bogu se ne mole,
Nit Bo`iji zakon ispuwuju.
Velika{i pravdu pogazili,
Bogata{i milost ostavili,
Ne po{tuje mla|i starijega,
No se mla|i pametniji gradi,
Nit nejakog jaki podr`ava,
Ve} ga lomi dok ga ne salomi,
Nit susjeda susjed opravdava,
Ve} se kune krivo za nepravdu,
Zbog blatwave zemqe od ar{ina.
Sve{tenici Verom oslabili,
Nit djevojke dr`e djevoja{tvo,
Svilu nose grehom se ponose,
Mladi momci po{tewu se smiju,
A svoj razvrat ni od kog ne kriju,
Niti narod za nedjequ mari,
Ni za praznik ni obi~aj stari,
Nit praznikom crkvs ispuwuje,
Prazne crkve ka pe}ine puste,
Prazne du{e, pa prazne i crkve;
Svud se crni crno bezzakowe.
Stid me jede i stid me izjede.
Zbog grijeha naroda mojega,
[to i mene dr`i{ blizu sebe.
Zato pla~em moj Predragi Spase,
Vje~nost mi js kratka za plakawe,
Volio bih i u paklu biti,
Samo Srbi da ss Bogu vrate".
Mirno Gospod saslu{ao Savu,
Pa podi`e svoju svetu glavu;
I mislima nebesa potrese.
Zablista{e muwe i gromovi,
Nadu{e se garavi oblaci,
Led se prosu o Petrovu danu,
Sva pobjele zemqa Srbinova,
Ka od gube gubava gre{nica.
Zakuka{e Srbi u nevoqi,
Al se `ivog Boga ne sjeti{e,
Niti Boga niti svojih grijeha.
A sve Savo na koqeni kle~i,
Blijedo mu lice od u`asa.
Tada Gospod va{i popustio,
Po vo}u se va{i uhvati{e,
Obrsti{e {qive i jabuke,
Sasu{i{e pitome vo}wake,
Po pitomoj zemqi Srbinovoj.
Zakuka{e Srbi u nevoqi,
Al se `ivog Boga ne sjeti{e,
Niti Boga niti svojih grijeha.
A sve Savo na koqena kle~i,
Blijedo mu lice od u`asa.
Tada Gospod pomor popustio,
Da pomori i staro i mlado.
Udari{e qute bolezawe,
Tesna grobqa i malo grobara,
Grobarima ote`a{s ruke.
Zakuka{e Srbi u nevoqi,
Al se `ivog Boga ne sjeti{e,
Niti Boga niti svojih grijeha.
A sve Savo na koqena kle~i,
Blijedo mu lice od u`asa.
Tada Gospod krizu popustio,
Puna zemqa svakog izobiqa,
A svi vi~u: nigde ni{ta nema.
Zakuka{e Srbi u nevoqi,
Al se `ivog Boga ne sjeti{e,
Niti Boga niti svojih grijeha.
A sve Savo na koqena kle~i,
Blijedo mu lice od u`asa.
Tad Satanu Gospod odrije{io,
Iz pakla ga na Srbe pustio,
Da do roka svoju voqu vr{i,
I da ~ini {to je wemu drago,
Sa dr`avom i sa srpskim tjelom,
Samo da se ne doti~e du{e.
A Satana vojske podigao,
Od zvjeriwa svoga i qudskoga,
Sve od samih Bo`jih protivnika,
I svojijeh jednomi{qenika,
Kojih bi se marva zastidjela,
I veprovi divqi posramili.
Paklenim ih ogwem naoru`o,
Poveo ih na zemqu Srbiju.
Bqunu ogaw iz adovih `vala,
Pa zapali ku}u Srbinovu,
Sve razgradi {to je sagra|eno,
Sve pro`dera {to je umje{eno,
Sve odnese {to je izatkano,
Sve razgrabi {to je u{te|eno,
Sve rasku}i {to je zaku}eno,
Sve popquva {to je osve}eno,
A gospodu u okove veza,
Starje{ine vr`e na vje{ala,
Il umori gla|u u tamnici,
Pobi momke, zacrni |evojke,
Zgr~i majke nad koqevke prazne,
Nad koqevke prazne i krvave.
Jo{ zaveza jezik u Srbina,
Da ne smije pjevat ni kukati,
Niti Bo`je ime spomiwati,
Niti brata bratom osloviti;
Jo{ zaveza noge u Srbina,
Da ne smije slobodno hoditi,
Osim tamo kud ga konop vodi,
Konop vodi ili kundak goni;
Jo{ zaveza ruke u Srbina,
Da ne smijs radit van kuluka,
Niti sjesti, niti hqeba jesti,
Bez satanske gorde zapovjesti,
Niti |ecu svoju svojom zvati,
Nit slobodno mislit ni disati.
Tako i{lo za dugo zemana,
Dok nabuja Zemqa Srbinova
Od mrtvijeh srpskijeh telesa,
I od krvi srpskih mu~enika,
Ka tijesto od jakoga kvasca.
Tad an|eli Bo`ji zaplakali,
A Srbi se Bogu obratili,
Jedinome svomu prijatequ
Jedinome svome Spasitequ,
Vi{wem Bogu i svetome Savi.
Tad se Savo strese od u`asa,
Sko~i, viknu iza-svega glasa:
"Dosta, Bo`e, po{tedi ostatak!"
Tad je Gospod poslu{ao Savu,
Na srpsko se robqe ra`alio,
Te Srbima grijehe oprosti.
Zasija se lice Srbinovo,
Zazvoni{e zvona na veseqe,
Zamirisa zemqa od tamjana,
Zablista se Hristova istina,
Zaceri se milost i po{tewe,
An|eli se sa neba spusti{e,
Pa Srbiju zemqu zagrli{e.
Haj, {ta se ono ~uje iz daqine?
To se opet slu`i liturgija,
U nebesnom carstvu Hristovme.
Slu`bu slu`i svetitequ Savo,
I sa wime tri stotin vladika,
I tri hiqad srpskih sve{tenika.
\akonuje |akon Avakume
[to na kocu za Hrista postrada,
Na bairu usred Biograda.
A Car Slave sjedi na prestolu,
Dok sa zemqe grmi ko oluja,
To Srbija kli~e - ALILUJA!
Blago majci koja Savu rodi
I Srbima dok ih Sava vodi.
Ne kradi dr`avu
Ne kradi dr`avu jer je skupo pla}ena. Bra}a tvoja izginula su u ratovima brane}i dr`avu. Oni su polo`ili `ivote svoje za dr`avu-kako se ti usu|uje{ krasti i potkradati tu preskupu imovinu?
Ova je dr`ava i wihova koliko i tvoja, i vi{e je wihova, jer su je platili vi{e od tebe; vi{e su ulo`ili u wu nego ti. Ja ka`em: dr`ava je i svojina onih koji le`e u grobovima koliko i onih koji igraju po salonima i jo{ vi{e. Ko dakle krade dr`avu, maroder je isto kao i onaj ko pqa~ka mrtve. Jer i jedan i drugi udaraju na svojinu mrtvih.
Tvoji |edovi i pra|edovi i ~ukun|edovi borili su se za ovu dr`avu, mu~ili se za wu, uzdisali, plakali, znojili se, krvarili se, umirali. Bezumni~e! Koga krade{?
Krade{ svoju najbli`u svojtu, koja te iz groba prokliwe. Odseca{ se od we i ona od tebe. Tvoji preci ne priznaju ti pravo gra|anstva u wihovoj dr`avi, oni te otresaju pred Bogom i ubrajaju te u rod pacova. Kad krade{ svoju dr`avu, krade` otaxbinu svoju, zamqu otaca svojih; i krade{ bra}u svoju, sinove i k}eri otaca tvojih. Zamisli, da svi po|u tvojim primerom; da svi po~nu krasti dr`avu svoju-{ta bi bilo? Zemqa vitezova i mu~enika pretvorila bi se u jamu pacova! I Bog pravedni, koji gleda po zemqi i tra`i qude, oduze}e zemqu od pacova i dati je qudima, strancima izbliza ili izdaleka.
Gle, jo{ pla~u ratne udovice. Jo{ se mu~e nedorasli siro~i}i, pitaju}i majku,gde im je otac. A majka im odgovara:"Poginuo je za ovu dr`vu. Potonuo je u more, i ribe su ga pojele."
Ovo nije razgovor jedne majke sa svojim sirotanima, nego mnogih i mnogih hiqada majki udovica sa decom svojom.
Zar tebe ne hvata jeza od ovakvih razgovora, koji ispuwavaju vazduh koji ti di{e{ od velikog rata do danas? Kako da se drzne{ pru`iti ruku u haznu dr`avu, da ukrade{, da zgrabi{? U toj hazni je krv poginulih ratnika i porez wihovih udovica i siro~i}a. Krv i suze krade{ kad dr`avu krade{. To }e{ dostojanstvo roditeqa pretvoriti u podlost ubice.
Ovo ti ne zna{, i ne veruje{. Jer ne veruje{ u `ivoga i svevide}eg Boga, stra{nog revniteqa pravde.
No, do}i }e ~as kad }e{ saznati i poverovati, ali taj ~as mo`e biti-trinaesti.
Grobqa i oltari to je tvoja zemqa, Srbine, to je dr`ava tvoja. Bilo da ora~ ope po dolini ili po planini, izorava qudske kosti. To su ve}inom kosti tvoraca i branioca dr`ave. I jo{ tako ~esto zavre plug za zidine pogrebenih crkava. To su zadu`bine i svetili{ta otaca tvojih. Cela ti je zemqa pokrivena grobqima i oltarima, vi{e nego ma koja druga na ovom evropskom kontinentu. [ta predstavqaju ti oltari? @rtvu Sina Bo`ijega za spasewe qudi. @rtvenik je, dakle, zemqa tvoja u du`inu i u {irinu i u dubinu. Ho}e{ li krasti sa tog `rtvenika? Kra|a na grobqu naziva se maroderstvo; kra|a u hramu svetotastvo. Ho}e{ li ovim titulama na sebi zameniti titule tvojih predaka, koji su se zvali sveci, junaci, rodoqubi, mu~enici? Ho}e{ li kra|om sa grobqa i oltara poniziti i okaqati ono moralno plemstvo koje je najsjajnije nasle|e tvoje i tvojega naroda? Tvoja zemqa nije neka bezqudna pra{uma, u kojoj su samo kosti zverova. Tvoja zemqa je prastaro naseqe qudsko, prastaro boji{te za carstvo nebesko. "Za krst ~asni i slobodu zlatnu", prastaro grobqe qudsko i svetili{te Bo`ije. Veli~ina greha ceni se i po mestu gde se greh u~ini. Isti greh kad se u~ini u pra{umi ili u hramu, razli~ito se ceni i razli~ito osu|uje. Kra|a na grobqu i u hramu mnogo te`e se ka`wava nego kra|a u pra{umi.
Da li si mislio o ovome? Da li si osetio ovo? Da li si mislio o tome, za{to Bog spu{ta i popu{ta tolike udare na tebe? Da li si se kad zapitao: za{to su udari sudbe te`i u ovoj zemqi nego u mnogim drugim zemqama?
Zato {to je ova zemqa pokrivena mu~eni~kim grobqima i svetim hramovima vi{e nego druge zemqe, i {to se te`ina greha ceni po mestu gde je greh u~iwen. To je zakon ve~ne Etike, ~iju `aoku ti ose}a{ tako ~esto i tako bolno na svetoj zemqi svojoj.
Ne kradi. Ne kradi zemqu svoju i dr`avu svoju, ako `eli{ da ve~na Etika uvu~e natrag `aoke svoje i po~ne liti med na usne tvoje i na usne dece tvoje.
Svaki koji krade istrijebi}e se,rekao je Svevi{wi preko proroka svoga (Zah. 5,3). Tako i onaj ko se krivo kune. Jer je, ka`e, i jedno i drugo prokletstvo. Ne kradi uop{te; no naro~ito ne kradi dr`avu svoju; ni dr`avni novac, ni dr`avnu zemqu, ni dr`avnu {umu, ni dr`avni materijal, niti ma kakvu dr`avnu imovinu. Jer ako krade{, navla~i{ prokletstvo na sebe, na dom svoj, i na samu dr`avu. Gde je kra|a, tu nema blagoslova, a gde nema blagoslova, tu je prokletstvo. To nam svedo~i Sveto Pismo, u kome je na prvim stranama zapisana zapovest Bo`ija; Ne ukradi.
Sveto Pismo kao osnovna kwiga na{e vere i zakona Bo`ijeg ne objavquje samo gole zapovesti nego navodi primere i doga|aje iz `ivota koji svedo~e kakve posledice neminovno nastupaju kada qudi gaze zapovesti Gospodwe. Da navedemo ovde jedan stra{an primer:
-Kada Isus Navin prevede narod Izraiqski preko Jordana i uvede ga u zemqu obe}anu, on po~e da zauzima tu zemqu, selo po selo i grad po grad. Tako zauzme dolinu Jordansku pa onda i grad Jerihon. Prilikom zauzimawa Jerihona, Navin izdade zapovest, da sve stvari i posu|e {to se zapleni u Herihonu od srebra i zlata, bronze i gvo`|a, sve to sabere na gomilu i kao op{te dobro da u|e u riznicu Gospodwu, a da se niko ne drzne ma {ta uzeti za sebe, da ne bi navukao na sebe prokletstvo. Tako je sav narod i postupio osim jednog jedinog ~oveka kradqivca. Taj ~ovek se zvao Ahan sin Harmijin. On ukrade od onih zaplewenih stvari ne{to od srebra i zlata i zakopa u svoj {ator. I razgnevi se Bog zbog te kra|e na ceo narod Izraiqev. I ceo narod bi udaren zbog jednog lopova. Jer, odmah zatim posla Navin 300 vojnika na maleni grad Gaj, u kome be{e slaba neprijateqska odbrana. Ali se dogodi, da Gajani odbi{e Izraiqce, i pobi{e svih 3000 Izraiqaca. I o`alosti se te{ko sav narod Izraiqski, a vo| narodni pade licem u pra{inu pred Gospodom vapiju}i i tra`e}i obja{wewa ove propasti. I do|e mu odgovor, da je to zbog kra|e onih stvari. Zato, ne}u vi{e biti sa vama, re~e Gospod, ako ne istrijebite izme|u sebe prokletiwe. ^uv{i ovo po|e Isus Navin da tra`i krivca, i na|e ga u licu Ahana sina Harmijana. Zbog toga bi zasut kamewem od celog naroda i taj Ahan i sav porod wegov i sva imovina wegova (Is. Navina 6,7).
Ne kradi, dakle, ni{ta {to je dr`avno, i ne navla~i zlo na sebe, na decu svoju i na narod svoj. Jer ko kra|om hrani decu svoju, hrani ih strihninom.
Uvreda je ka`wiva. Ko uvredi jednoga ~oveka ka`wava se za uvredu jednoga: ko uvredi mnoge qude, ka`wava se za uvredu mnogih. Ko uvredi dr`avu, ka`wava se za uvredu miliona qudi.
Tako i ko nanese {tetu pojedincu, ili mnogima, ili celoj dr`avi. Ko u~ini {tetu dr`avi, u~inio je {tetu milionima gra|ana te dr`ave, otuda je kra|a od dr`ave daleko ve}i prestup nego kra}a od pojedinih qudi. I jo{: ko ukrade od pojedinca, ukrade od imu}noga, od onoga koji ima, ko pak ukrade od dr`ave, taj ukrade od od sviju koji pla}aju porez dr`avi, to jest ne samo od imu}nog i od siromaha, jer porez dr`avi pla}aju i siromasi, sluge i slu{kiwe, argati i nadni~ari, praqe i poslu`iteqi, pe~albari po tu|im zemqama i bedni trudbenici po rudokopima ispod zemqe, i seqak koji ore na kravama, i samohrani starci i starice, i ~ista~i ulica. Za porez prodaje se siromahu ku}a, ui ovca i bakra~, i svepoku}anstvo. ^ovek koji nema ni{ta, mora da pozajmi da plati porez. Dr`avno blago zaliveno je potocima znoja i suza sirotiwskih. Put kojim to blago te~e u dr`avnu blagajnu ispuwen je vapajem i ridawem. Zaista, te{ko je zamisliti ve}e gluposti od te.
Ja ka`em, da je kra|a od dr`ave velika glupost; ne samo veliko nepo{tewe nego i velika glupost. Veliko je nepo{tewe, jer ko krade od dr`ave, krade i od onoga koji nema tj. kome je prodata i posledwa imovina za porez ili ko je uzajmio da bi se dr`avi odu`io. No i velika glupost; evo kako i za{to.
Ko krade od dr`ave, taj ulazi u neprijateqstvo sa dr`avom. On i dr`ava postaju kao zara}ene strane. On po~ne mrzeti dr`avu i dr`ava wega. Niko toliko ne govori protiv dr`ave koliko onaj ko krade dr`avu. To je zaista za divqewe i za pri~u. No, to je fakt i iskustvo. Po{ten zanatlija, kome je bakra~ prodat za porez dr`avni, ne govori toliko protiv dr`ave koliko to ~ini lopov koji krade dr`avno blago, ili ma kakvu dr`avnu imovinu. Jer svak ko krade, omrzne dr`avu, i ubrzo on oseti, da ui dr`ava wega mrzi, tj. da ga mrze svi gra|ani dr`ave. On onda sve vi{e krade od dr`ave, sve vi{e mrzi dr`avu i sve glasnije vi~e na dr`avu. Niko zaista toliko ne vi~e na dr`avu koliko lopov koji podkrada dr`avu. On ne zna za{to vi~e, ali , ali ga ne{to goni da vi~e na dr`avu.Ustvari on se vikom na dr`avu brani od dr`ave, od dr`avne mr`we, od mr`we kao utopqenik usred mora. Iako niko u dr`avi ne zna da je on lopov osim wega i Boga, ipak svi gra|ani dr`ave gledaju na w popreko i ose}aju mr`wu prema wemu, ne znaju}i ni sami za{to. I on stavqa nasuprot te mr`we svoju mr`wu. On vi~e na dr`avu zato {to je kriv dr`avi. Tom vikom on sebe objavquje kao lopova dr`avnog. No to je tajna za ~uvare zakona i reda u dr`avi. To je rat nevidqivi, psiholo{ki, unutarwi. To svak ne razume, no to je jasno za bogoslova. Dr`ava sve vi{e postaje pakao za onoga ko krade dr`avu. Zar dakle nije glupost krasti dr`avu? I ma~ka se ~uva od kra|e u ku}i kad vidi doma}ina prisutna, osim ako je slepa. Za ~oveka slepilo, to je glupost. Samo ko je glup, taj krade u prisustvu svevide}eg Boga, ne misle}i o udarcima koje ne mo`e izbe}i.
Potonulu la|u izvadili qudi iz dubine morske. Pri tome poslu svi su se namu~ili, neki osakatili a neki ~ak `ivotom platili. No kad je la|a spasena, svi su se radovali i po~eli la|u opravqati i ure|ivati. No na{li se zli qudi, koji su po~eli krasti sa la|e daske i eksere, to~kove i u`eta, ~eli~ne {ipke i sinxire; neki su ukrali stepenice, neki ~ak probu{ili bok od la|e da bi uzeli {togod iz dowih magacina; drugi opet pokrali elektri{ne lampe i `ice. Zar ne}e takva la|a opet potonuti? Po{teni putnici na la|i malo slute da su u opasnosti. No kad voda grune u la|u i svetlost se pogasi na la|i, zatrubi}e kapetan i pozvati sve putnike da pomognu spasavati la|u, ali-mo`e biti dockan, la|a }e ponovo potonuti u dubinu morsku.
Primeni ovu sliku na istoriju tvoje dr`ave, i strah }e ti uko~iti ruke da ne krade{. Nije li tvoja dr`avna la|a bila 500 godina pod vodom? Sad je la|a izvu~ena iz dubine, a ja ti rekoh ranije po kakvu i koliku cenu. Da ne govorim o podnetom trudu i o znoju i mukama nekolikih pokoqewa oko spaavawa la|e-vojske i vojske su na{le smrt u dubini dok se dr`avna la|a spasla i ponovo iza{la na svetlost sunca. A broj osaka}enih, oslepqenih, unaka`enih, prebijenih, pa broj udovica, pa siro~adi,-ko mo`e sve te brojeve sabrati za posledwih sto i trideset godina! I kako da ne bude proklet i od Boga i od naroda ko radi da dr`avna la|a ponovo padne u propast?
Prestani dakle krasti, da ne navu~e{ kletvu na naslednike dr`ave, na decu svoju.
Prestani krasti, prestani krasti, prestani krasti, i vrati dr`avi ono {to si ukrao od dr`ave. ^uj zapovest Bo`ijeg apostola: Ko je krao neka vi{e ne krade nego neka se jo{ trudi i ~ini dobro rukama svojim (Efes. 4,28).
Budi dr`avi od koristi. Ne samo ne kradi dr`avu, nego budi joj od koristi. Podaj, dodaj, pomozi joj. Ako si do sad podkradao svoju dr`avu, vrati dvostruko ako ne}e{ ~etvorostruko kao {to je u~inio nepo{teni Zakhej kad je osetio stra{no prisustvo Boga i obratio se po{tewu. Vrati bar dvostruko; vrati odmah; vrati da niko ne zna. Zna}e onaj koji sve zna, a narod }e se setiti, i svi gra|ani promeni}e neprijateqski stav prema tebi. I deca tvoja bi}e zdrava i napredna.
Ako prima{ kakvu platu od dr`ave, smatraj da vi{e prima{ nego {to zaslu`uje{ i budi blagodaran dr`avi.
Ako pozajmquje{ ili prodaje{ ne{to dr`avi, ne precewuj i ne ucewuj. Nego tra`i mawu dobit od dr`ave nego {to bi tra`io od pojedinca.
Ako liferuje{ dr`avi, liferuj po pogodbi ta~no i ~asno, i podaj ne{to vi{e i boqe-a nikad mawe i gore-nego {to je pogodba.
Ako kupuje{ za dr`avu materijal u inostranstvu, ne primaj li~ni procenat koji ti nude strani fabrikanti i trgovci. Jer ono {to tobo` tebi na dar daju, stavqaju na ra~un tvoje dr`ave pod nekim vidom. I tako tebe ~ine lopovom tvoje dr`ave. Budi zadovoqan sa putnim tro{kovima i dnevnicama koje ti dr`ava daje, pa ~ak i od ovoga ne{to u{tedi i vrati dr`avi.
U~ini za dr`avu uvek vi{e nego {to te dr`ava pla}a. Camo tim vi{kom meri se prodoqubqe. I samo se pomo}u tih vi{kova mo`e dr`ava odr`ati i unaprediti.
Ne iznosi svoj novac iz svoje dr`ave u tu|u dr`avu. Time ~ini{ ~ast tu|oj dr`avi a poni`ewe i {tetu svojoj. I ovo je kra|a i prokletstvo. Ona je dr`ava najsigurnija-bez obzira na wenu veli~inu-gde vlada najve}e po{tewe. Ti ~ini{ svoju dr`avu nesigurnom svojim nepo{tewem. Znaj, da ako propadne tvoja dr`ava, i ti }e{ propasti u woj pre nego {to presko~i{ granicu i zagrli{ svoj novac u tu|oj zemqi. Tvoj `ivot propa{}e u tvojoj dr`avi, a tvoj novac u tu|oj. To je obi~na osbeta Ve~ne Pravde, koja gleda i vidi. Bezumnik ~uva a ne zna za koga ~uva, ka`e nepogre{na Kwiga.
Ne precewuj {to daje{ dr`avi;ne podcewuj {to prima{ od dr`ave.
Ne naplati dve plate za jednu uslugu dr`avi; kra|a je prokletstvo.
Ne odseci kri{om jedno drvo iz dr`avne {ume; kra|a je prokletsvo.
Ne zauzmi i ne preori dr`avnu zemqu; kra|a je prokletstvo.
Ne uzmi nijednu stvar iz dr`avnog slagali{ta i nijednu paru iz dr`avne blagajne; kra|a je prokletstvo.
Ako te dr`ava ne uhvati u kra|i, uhvati}e Onaj koji je za sebe rekao: Ja sam car nad carevima, i gospodar nad gospodarima; moja je zemqa i ja je dajem kome ho}u. Zbog mno`ine po{tenih Bog daje dr`avu jednom narodu, a zbog mno`ine nepo{tenih oduzima. Ako ti krade{ svoju dr`avu, pa dr`ava propadne, niko ne}e biti kriv nego ti.
Ko ukrade jedan dinar od privatnog ~oveka, odgovara za jednu kra|u, jer je pokrao jednog ~oveka. Ko ukrade jedan dinar, recimo od Srbije, taj je pokrao vi{e od 10 miliona du{a te dr`ave. Taj je odgovoran za vi{e od 10 miliona kra|a. Ako su qudski sudovi nemo}ni da to shvate i kazne, kazni}e Onaj koji sve vidi, sve zna, koji dr`avi daje i oduzima, koji sudi po ve~noj pravdi, i koji kad osudi na ve~itu robiju, onda je robija u istini ve~ita.
Neka ~uju dakle i upamte ovu re~ oni koji se lakomena dr`avno dobro:
Ko god izvr{i jednu kra|u dr`avne imovine, automatski je odgovoran u Srbiji za vi{e od 10 miliona kra|a.
MOLITVA VLADIKE NIKOLAJA ZA SPAS SRPSKOGA NARODA
koja se kolenopreklono ~itala u manastiru @i~i
Sabrali smo se u @i~i, u Svetosavskoj `i`i srpskog naroda, da otvorimo svoje srce pred Svevi{wim Bogom, te da se ispovedimo i pokajemo. Da prinesemo pokajawe prvo za sebe a potom i za sav narod.
Kajemo se prvo za sebe u svemu {to zgre{ismo i Bo`iju prekr{ismo i obraz okaqasmo, bilo lagawem ili kradewem, bilo zlobom ili pako{}u, bilo razvratom ili otimawem, bilo pijanstvom i `derawem ili varawem i kockawem, bilo psovawem i hulewem svetiwe ili klevetawem i ogovarawem svojih bli`wih; kajemo se za bezbrojne grehove svoje, sznane i neznane, boqne i bezvoqne, bilo slovom ili delom ili pomi{qu, bilo javne ili tajne, kajemo se i molimo Bogu, da nam oprosti i da zbog nas ne kazni sav narod na{ i svu dr`avu na{u. Skru{eno se kajemo, oprosti nam, Gospode!
Potom, kajemo se za sve grehe onih duhovnika i sve{tenika koji u ~emu god zgre{i{e pred Gospodom Bogom i Svetim Savom, bilo da malaksa{e u veri ili strahu Bo`ijem; bilo da nebri`qivi bi{e u qubavi bratskoj. Ukoliko se oni ne kaju, kajemo se mi za sve {to je zlo pred Bogom u srcu, na jeziku ili u vladawu wihovom. Skru{eno se kajemo, oprosti im, Gospode!
Kajemo se za grehe onih na{ih narodnih prvaka i vo|a, koji zaboravi{e da su Sveci srpski osnovali ovu dr`avu i da je ovo Sveta Zemqa, i koji zaboravi{e da su istaknuti za prvake i vo|e jednog svetog i mu~eni~kog naroda, pa bez straha Bo`ijeg i qubavi prema narodu zloupotrebi{e svoju vlast na narodnu privremenu nesre}u a na ve~nu propast i prokletstvo sebe i svog poroda. Skru{eno se kajemo, oprosti im, Gospode!
Kajemo se za grehove onih u~iteqa i kwigopisaca i kwigovprevodioca, koji omladini jugoslovenskoj pokaza{e klizav put raznih belosvetskih fantazera i frazera, put bezbo`an i nemoralan, koji vodi narode u krv i zlo~in i uni{tewe, na radost satane i wegovih paklenih sila. Skru{eno se kajemo, oprosti im, Gospode!
Kajemo se za grehe svih onih srpskih sinova i k}eri, koji prezre{e duh i iskustvo i pamet i veru u svetiwu i po{tewe i dobrotu svoga naroda i primi{e tu|insku ludost i nepo{tewe i svaku jeftinu fobu, da time zamene ~isto zlato narodno, u stotine vatri oprobano. Skru{eno se kajemo, oprosti im, Gospode!
Kajemo se i za sve nepravde svih nepravednih sudija i kmetova, i poreznika i {umara, i zakupaca i prekupaca, i uvoznika i izvoznika; kajemo se i za zlobu svih zlotvora, za poroke poro~nih, za strasti strasnih, za ubistva ubica, za nasiqe nasilnih , za uvrede dece prema roditeqima; kajemo se za sva|e i deobe me|u bra}om, za sve banalnosti i vulgarnosti koje se mogu ~uti i videti po kafanama, po pozori{tima i raznima igrali{tima {irom svete zemqe na{e, pod ~ijom se korom skrivaju tela mnogih miliona vojnikai mu~enika za krst ~asni i slobodu zlatnu. Skru{eno se kajemo, oprosti im, Gospode!
Kajemo se i za sve one ~ija je du{a podeqena i ~iji je karakter neutvr|en, te Svece slave a Svece psuju, Krstu se klawaju a Krst psuju, post dr`e a post psuju, Bogu se mole a Boga ru`e, Crkvom se hvale a u crkvu ne idu, Srpstvo veli~aju a Srbe cepaju, dr`avom se ponose a dr`avu {tete.
Aj, BO`e veliki, za sve wih mi Ti prinosimo skru{eno i pla~no pokajawe. Ako ti nije dovoqno pokajawe na{e za bra}u na{u, pokaj i wih, Gospode blagi. I ne dopusti, Care i Tvor~e neba i zemqe, da se bi~ gneva Tvoga pravednoga, kojim u ove dane bije{ ohole i bezbo`ne, spusti na narod sluge Tvoga Svetoga Save i mu~enika Tvoga Kneza Lazara. Slava ti Bo`e na{, slava ti, Tvor~e i Spasitequ na{ na vek veka. Amin.