SRBSKA PRAVOSLAVNA PAROHIJA SVETE TROJICE | home
Prakti~na ~itaonica | O sektama | Ispovest | Episkop Nikolaj Velimirovi} | Odgovori | Kalendar | Brojanice | Manastiri
ODGOVORI SVETIH OTACA CRKVEna pitawa mirjana
1) Zbog ~ega je neophodno krstiti se, zar nije dovoqno biti dobar ~ovek i ~initi dobra dela?
-^ini mi se da oni koji su puni dobrih dela a ne mare za Boga, li~e na le{ mrtvaca koji, mada prekrasno odeven niti to ose}a niti mu to koristi. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
-Ako je neko i dobar po delima, a nije zape}a~en vodom i Duhom, ne}e u}i u Carstvo Nebesko. (Sveti Kiril Jerusalemski)
2) Mogu}e je truditi se `iveti po zapovesti, to jest ~asno i po{teno, a bez vere u Boga.
-Du{a se mo`e suprostavqati grehu, no ne mo`e bez Boga pobediti i iskoreniti zlo. (Prepodobni Makarije Veliki)
3) Ja verujem da postoji vi{i razum, koji ne mora obavezno biti Bog, trudim se da `ivim po prirodnim zakonima i nadam se spasewu svoje du{e i bez vere u Hrista.
-Spasava se samo onaj koji ima glavu Hrista, a ima glavu Hrista samo onaj koji se nalazi u Wegovom telu, koje je Crkva. (Bla`eni Avgustin)
-Oni koji veruju u mogu}nost spasewa bez vere u Hrista, odri~u se Hrista, i mo`e biti da ne znaju, padaju u te`ak greh bogohulstva. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
4) Da li se pri Kr{tewu opra{taju svi gresi?
-Svetim Kr{tewem igla|uje se prvorodni greh i svi gresi, u~iweni do Kr{tewa. Oduzima se gresima sila vlasti nad nama. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
-Ispovedam jedno Kr{tewe za opro{tewe grehova...("Simvol vere"-sastavili Sveti Oci na prvim Vaseqenskim Saborima)
5) Za vreme Kr{tewa su mi rekli da se odreknem satane, no ja sa satanom nisam sklopio nikakav dogovor, pa od ~ega onda da se odreknem?
"Odri~em se od satane i svih dela wegovih..." Kakvih dela? Bluda, prequbni{tva, ne~istote, la`i, proricawa, zavisti, gatawa, vraxbina, razdra`qivosti, gneva, hule, gatawa, sva|e, svojeglavosti.
Odri~em se pijanstva, praznoslovqa, gordosti, licemerja.
Odri~em se podsmevawa, demonskih pesama, prizivawa duhova...
Trebalo bi nam puno vremena da sve nabrojimo. Odri~em se svega, jednom re~ju lo{ega, {to mrzi Bog.(Prepodobni Jefrem Sirin)
6) Za{to ka`u:"Koga Gospod qubi, onoga i kara?"
-Pravda Bo`ja zahteva da gre{nik bude ka`wen za svoje grehe. Ako }e gre{nik neizostavno biti ka`wen, to mu je boqe da kaznu izdr`i ovde i da to vreme pretrpi blagodare}i Gospodu, nego da u budu}em `ivotu bude izlo`en beksona~nom mu~ewu. (Sveti Tihon Zadonski)
7) [ta ~initi kada nas zadese bilo kakve neprijatnosti?
Bilo kakva nevoqa da ti se dogodi, nemoj zbog toga nikoga optu`ivati osim sebe, i govori:"Ovo mi se dogodilo zbog mojih grehova". (Prepodobni ava Or)
Slavi Boga za sve! Ove re~i nanose smrtnu ranu |avolu, i u svakoj nevoqi predstavqaju za onoga ko ih izgovara mo}no sredstvo ohrabrewa i utehe. Ne prestajte nikada da ih proiznosite (naro~ito u nevoqama) i nau~ite i druge ovome. (Sveti Jovan Zlatoust)
8) Za{to, kada ~ovek oboli, govore da ga je posetio Gospod?
-Kada se ~ovek razboli tada i du{a wegova po~iwe da tra`i Gospoda. I takvo stawe du{e je dobro samo ako ona blagodari Gospodu. (Prepodobni Jefrem Sirin)
9) Zbog ~ega se ~oveku {aqu bolesti?
-Bolesti se {aqu radi o~i{}ewa grehova, a nekada i radi smirewa. (Prepodobni Jovan Lestvi~nik)
-Vi|ao sam te{ko stradaju}e, koji telesnim nedugom, kao kakvom epitimijom, ~iste du{u od strasti. (Prepodobni Jovan Lestvi~nik)
10) Jedni govore da je neophodno le~iti se kod lekara, drugi-da je sve u Bo`jim rukama i da nije potrebno odlaziti lekarima.
-Kao {to ne treba sasvim izbegavati lekarsko iskustvo, tako je necelomudreno polagati svu svoju nadu u wega. Be}, kao kada obra|ujemo zemqu koriste}i iskustvo zemqoradwe, a plodove molimo od Gospoda...tako idi lekaru...no neka tvoja nada neodstupno po~iva u Boga. (Sveti Vasilije Veliki)
11) Ka`u da se bolesti daju zbog grehova, a zatim da ih treba podnositi sa smirewem, no da li je tada po`eqno da molimo Gospoda za ozdravqewe?
-Po`eqno je tra`iti i moliti Boga da nas isceli pri ~vrstoj odlu~nosti da povra}aj zdravqa i snage stavimo u slu`bu Bogu, a nikako u slu`bu sujete i greha. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
12) Pa`qivo prou~avam svetoota~ko nasle|e, ali je veoma te{ko sledovati primerima dobrodeteqi.
-Ko se pou~ava lekcijama dobrodeteqi a ne ispuwava ih, sli~an je ~oveku koji ore a ne seje. (Sveti Vasilije Veliki)
13) Iako se trudim da `ivim po zapovestima i da ~inim dobro, nikako mi to ne uspeva.
-Qudi koji nemaju uro|enih sklonosti ka dobru, ne treba da o~ajavaju zbog toga, da se opuste i ne trude da `ive bogoqubivo i dobrodeteqno kao da je to za wih nedostupno i nedosti`no; naprotiv, treba dobro da razmisle i daju sve od sebe kako bi bili na korist. ^ak i ako im ne po|e za rukom da dostignu sami vrh dobrodeteqi i savr{enstva, no uvek misle}i o sebi i brinu}i se, oni }e ili postati boqi, ili u krajwem slu~aju ne}e biti lo{iji-a i to je ne mala korist za du{u. (Prepodobni Antonije Veliki)
14) Kako se boriti protiv zlopam}ewa?
-Ako te je ne{to naqutilo...ili te neko o`alostio,to se ti, po savetu Otaca pomoli za wega, kao za nekoga ko ti je u~inio veliko dobro. Moli se od sveg srca i govori:Bo`e!Pomozi bratu mome i meni, radi molitava wegovih, Time se ~ovek moli za brata svoga , a to i jeste znak sastradawa i qubavi; i smiruje se, mole}i pomo} radi wegovih molitava: a gde su sastradawe, qubav i smirewe, mogu li tu uspeti razdra`qivost ili zlopam}ewe ili neka druga strast? (Prepodobni ava Dorotej)
15) Kako odu~iti sebe od izno{ewa nedostataka drugih?
Du`ni smo da najpre sebe ispravimo od nedostataka, a onda da otkrivamo nedostatke drugih. (Sveti Vasilije Veliki)
16) Kako se izbaviti od navike osu|ivawa drugih?
-Za{to mi osu|ujemo bra}u na{u? Zato {to se ne trudimo da upoznamo same sebe. Ko je obuzet upoznavawem samoga sebe, taj nema kad da posmatra druge. Osu|uj sebe pa }e{ prestati da osu|uje{ druge. (Prepodobni Serafim Sarovski)
17) Govore da ne treba klevetati (ogovarati), a ako je ~ovek u su{tini lo{, da li to zna~i da o wemu ni{ta ne treba govoriti?
-Postoje dva slu~aja u kojima je dozvoqeno o nekome govoriti lo{e, i to: kada je neophodno sa nekim se posavetovati o tome kako pomo}i onome koji gre{i i onda kada je potrebno upozoriti druge koji iz neznawa mogu do}i u op{tewe sa lo{im ~ovekom, misle}i da je dobar, u slu~ajevima kada nam i sveti apostol zapoveda da ne op{timo sa takvima (2. Sol. 3,14).
A ko bez takve potrebe govori bilo {ta o drugome, s namerom da ga ocrni, on je klevetnik ~ak i ako su wegove re~i istinite. (Sveti Vasilije Veliki)
Ko bez strasti govori o grehu brata ~ini to iz slede}a dva razloga: ili da bi ga popravio, ili da bi pou~io drugoga. Ako govori sebi, wemu ili drugome bez ovih ciqeva, to govori ili da bi ga uvredio ili da bi ga ogovarao, a takav ne}e izbe}i ostavqenost od Boga, ve} }e neizbe`no i sam pasti u takav ili drugi greh i tada }e se, razobli~en i ukoren od drugih posramiti. (Prepodobni Maksim Ispovednik)
18) Kako da se pona{am ako mi pri~aju lo{e o nekome?
-Nikada ne primaj klevete na bli`wega svoga ve} prekini klevetnika slede}im re~ima:"Pusti, brate, ja svaki dan gre{im jo{ vi{e te{kim gresima, kako bih onda osudio druge?" (Sveti Jovan Zlatousti)
19) Kako da se odnosim prema sagre{ewu bli`wega?
-Ako mo`e{ pomogni mu da ustane od greha-pru`i mu ruku pomo}i; ako ne mo`e{-ti se pomoli za wega. (Sveti Dimitrije Rostovski)
20) [ta ~initi u slu~aju ako ~ovek izvr{i bez sumwe gnusno delo, zar ni u tom slu~aju ne treba da ga osudimo?
-Osudi gnusno delo a onoga ko je to u~inio ne osu|uj. (Prepodobni Serafim Sarovski)
21) [ta ako onaj koji me je uvredio pri|e i zamoli opro{taj, a ja nisam spreman da oprostim?
-Primi pokajawe...kao da ti je poslano od Boga, kako ne bi ponizio Onoga koji {aqe i izazvao Wegov gnev protiv sebe. (Prepodobni Jefrem Sirin)
-^im se neko ogre{i o nas, odmah smo du`ni da te`imo izmirewu s wim zato {to }e nam se za to oprostiti mnogo grehova. (Sveti Jovan Zlatoust)
-I s neprijateqima, kada `ele mir, treba se izmiriti. Jer, ko ne `eli izmirewe... ne}e izbe}i kaznu Bo`ju. (Prepodobni Isidor Pelusiot)
22) Nikako ne mogu da nau~im sebe da se uzdr`avam kad me vre|aju.
-Ne mo`e{ da podnosi{ uvrede? ]uti i smiri}e{ se. (Prepodobni Jefrem Sirin)
23) Kako se izbaiti od neprekidne razdra`qivosti?
-Hrana za ogaw su drva; a hrana za razdra`qivost je visokoumqe (visoko mi{qewe o sebi). Budi dugotrpeqiv... Dugotrpeqivost je prekrasan dar; ona izgoni razdra`qivost, gnev i prezir, privode}i du{u smirenoumqu. (Prepodobni Jefrem Sirin)
24) Kako se pona{ati, kada se razjasni da su re~i izre~ene protiv mene bile kletva?
-Ako si bio oklevetan pa se posle otkrije da je tvoja savest ~ista, nemoj se gorditi, no sa smirewem slu`i Gospodu koji te je izbavio od klevete ~ove~ije. (Prepodobni Jefrem Sirin)
25) Ka`u da ne treba odgovarati na ogovarawa i uvrede, a ako su one nepravedne?
-Ne vra}aj nikome zlim za zlo ni uvredom na uvredu, i tada }e ti smirewe dati sam Gospod, vide}i da ti ne smiruje{ sam sebe takvim na~inom. (uzvra}awem zla i uvreda).
Budi mudar, i usta onih koji lo{e govore o tebi zagradi }utawem. (Prepodobni Antonije Veliki)
26) Ne mogu da razumem smisao molitve za demone.
-Ako mi budemo uznosili molitve za one koji nas vre|aju i nanose nam zlo, tada }e biti usli{ena na{a molitva kada se budemo molili i za nas same (Sveti Jovan Zlatousti)
27) Da li treva kritikovati ~oveka zbog wegovih nedostataka?
-Nikome ne iznosi na uvid bilo kakve wegove nedostatke ni zbog kakvog razloga. (Prepodobni Antonije Veliki)
28) [ta raditi kada iz nekog razloga ose}amo prema nekome mr`wu i netrpeqivost?
-Ako mrzi{ nekoga, moli se za wega i kroz molitvu se oslobodi se}awa na zlo koje ti je u~inio, ~ime }e{ zaustaviti strasti; postaju}i dru`equbiv i ~ovekoqubiv, potpuno }e{ isterati strasti iz du{e. (Prepodobni Maksim Ispovednik)
29)Kako da ubedim bli`we, kako oni ne bi verovali klevetama upu}enim meni?
-Ukoliko se bude{ molio za onog koji te kleveta, sam Bog }e urazumiti one koji su se sablaznili klevetom o tebe. (Prepodobni Maksim Ispovednik)
30) Mene su oklevetali, a ja uop{te nisam kriv.
-Oklevetali su vas... a vi uop{te niste krivi? Treba da trpite sa blagodarno{}u. Smatrajte to kao epitimiju za ono za {ta mislite da ste krivi. Tako kleveta za vas predstavqa milost Bo`iju. Potrebno je da se obavezno izmirite sa onim ko vas je oklevetao. (Episkop Teofan Zatvornik)
31) Za{to govore da neosnovano vre|awe treba podnositi sa smirewem?
-Kroz neosnovane boli (uvrede) i stradawa mi se prisajediwujemo Krstu Hristovom i iz wega crpimo silu krstonosnu, o~i{}uju}u, osve}uju}u, i blagodat Bo`ju zadobijamo. Put je tesan i stradalan, put koji vodi pravo u raj... Svaka naprslina na wemu, koju sa blagodarno{}u podnesemo jeste venac Bo`ji koji je ve} stavqen na na{u glavu. (Sveti Teofan Zatvornik)
32) [ta raditi, ako ~ovek javno gre{i a nas u~e da sve trpimo u smirewu i da se ne gnevimo.
-Koliko od tebe zavisi, nikome ne davaj povoda za mr`wu i sva|u (neprijateqstvo). Ako vidi{ da se na bilo koji na~in naru{ava bogoboja`qivost ti se nepokolebqivo orikloni istini, bori se za wu hrabro, ako treba do smrti no i u tom slu~aju ne gnevi se u du{i, zadr`i dobro raspolo`ewe, a usprotivi se samo grehu. (Sveti Jovan Zlatousti)
33) Govore, bla`eni ste ako vas vre|aju. Da li to zna~i da treba da te`im k tome kako bi mi se svi rugali i vre|ali me?
-Da ne pomisli{ kako same uvrede, bez obzira kakve da su ~ine bla`enim onoga ko ih prima, Hristos ih (uvrede) poja{wava sa dva slu~aja: kada ih mi trpimo Wega radi i kada su one nastale bez ikakvog razloga. Ako nema ni jednog ni drugog to onaj ko ih podnosi ne samo da nije bla`en ve} je i nesre}nik. (Sveti Jovan Zlatousti)
34) [ta ~initi ako nam op{tewe sa drugim iz raznih razloga ne pri~iwava radost ve} ~ak naprotiv?
-kada se kod tebe pojavi ose}awe zlovoqe i mr`we prema bratu tvome, neka ne prestane tvoja nekada{wa pohvala o wemu, u razgovoru sa drugima, pazi da se me|u tvoje re~i ne uvu~e prekor i ku|ewe, ve} govori o wemu usrdno pohvalno, moli se za wega kao za samoga sebe i uskoro }e{ se osloboditi od zlokobne mr`we. (Prepodobni Maksim Ispovednik)
35) Govore nam da je neophodno oprostiti uvrede. Ali u `ivotu je to dosta te{ko u~initi.
-Ako te neko uvredi, ne gnevi se na wega, ve} mu istoga ~asa oprosti i moli se za wega Bogu da bi mu i Bog oprostio. I ako tvoje srce to ne `eli ti ga nateraj i ubedi i moli se Gospodu da bi ti pomogao da pobedi{ samoga sebe i telesno mudrovawe. Jeste te{ko, ali se to tra`i od hri{}ana. Potrebno je da oprosti{ bli`wem ako i sam `eli{ da dobije{ opro{taj od Boga, Oprosti, i tebi }e se oprostiti, ako ti ne oprosti{ ni tebi se ne}e oprostiti. Stra{no je to ali istinito, jer Sveto Jevan|eqe tako u~i. (Sveti Tihon Zadondski)
36) Kako da odredimo koja je strast kod nas najizra`enija, da bismo zapo~eli da se borimo s wom?
-U odgovoru na ovo pitawe }e nam pomo}i pri~a o jednom podvi`niku koji je svome starcu uputio sli~no pitawe: protiv koje strasti, pre svih, treba se boriti? Starac je odgovorio: bori se protiv one koja se tog ~asa bori protiv tebe, i smatraj da je ona glavna kod tebe. (Sveti Teofan Zatvornik)
37) Govore da snovima ne treba verovati, a ujedno i da je san od Gospoda?
-Velika je istina to pravilo da ne treba verovati nikakvim snovi|ewima. Jer snovi naj~e{}e ne predstavqaju ni{ta drugo do demonska ismevawa i zabave nad nama. Ako se dr`imo ovog pravila mi ponekad ne}emo primati ni snovi|ewa koja su nam poslata od Boga, no zbog toga se qubveobilni Gospod Isus ne}e razgneviti na nas, znaju}i da mi to ~inimo iz straha od demonskih podvala.
(Bla`eni Dijadoh)
38) Postoje veoma blago~estive `ene, koje redovno dolaze u hram, no pre svega da bi tu susrele neke s kojima }e pretresti novosti.
-Ko u hramu Bo`ijem neprekidno praznoslovi taj odlazi ne samo bez koristi ve} i sa {tetom.
(Sveti Vasilije Veliki)
39) Govore da vera u Boga i pijanstvo ne mogu zajedno.
-U pijanstvu nema mesta za Gospoda, pijanstvo odgoni Duha Svetoga. Dim odgoni p~ele, a neumereno pijewe odgoni duhovne darove. (Sveti Vasilije Veliki)
Pijanstvo je po~etak bezbo`ja jer ono pomra~uje um kojim se obi~no najboqe spoznaje Bog.
(Sveti Vasilije Veliki)
40) Kako se sa~uvati od greha, kada je svuda toliko sablazni?
-Kada padne{ u bilo koji greh, zamisli Stra{ni Sud i Sudijy, i tim strahom uzdr`avaj se od zlih pohota (`eqa). (Sveti Vasilije Veliki)
41) Ponekad mi maloveruju}i qudi postavqaju pitawa u vezi Svetog Pisma, no na neka od wih ja ne znam da odgovorim, a neprijatno mi je da poka`em svihe neznawe jer mogu re}i:"Kako to, ti veruje{ a ne zna{?"
Mogu li ja neka mesta iz Biblije da tuma~im po svome, rasu|uju}i na osnovu svoga crkvenog opita?
-Ne bi trebali sami da tuma~imo Sveto Pismo jer to predstavqa ne malu opasnost za neveruju}e. Kada ne zna{, najboqe je da ni{ta ne govori{, zato {to govoriti o Svetom Pismu po svome razumu jeste bezumqe. (Prepodobni Varsanufije Veliki)
42) Crkva osu|uje bavqewe jogom i sli~ne fizi~ke aktivnosti kojima se te`i bestra{}u, ali u isto vreme i u pravoslavqu se dostizawe bestra{}a smatra jednom od vrlina. Kako se do we sti`e?
-Da bi dostigli bestra{}e i bogatstvo darova, ~udotvorstvo i mo} prozorqivosti, neki iznuruju svoja tela; no oni bedni ne znaju da, ne takav trud, ve} pre svega smirewe jeste mater tih darova.
(Prepodobni Jovan Lestvi~nik)
43) Odakle po~eti da bi se zadobilo smirewe?
-Znaj da smirewe nije ni{ta drugo ve} sve qude smatrati boqim od sebe. Nau~i svoj jezik da govori: oprosti mi, i zadobi}e{ smirewe. Pre svega, ne smatraj sebe niza{ta i to }e poroditi u tebi smirewe...Boj se (~uvaj se) da postane{ poznat po bilo kom svom delu.
(Prepodobni Antonije Veliki)
44) Mo`e li hri{}anin bilo {ta mrzeti?
-Mrzi sve ono {to {teti du{i tvojoj. (Prepodobni Antonije Veliki)
45) Za{to Gospod {aqe ~oveku isku{ewa?
-Isku{ewa se {aqu na jedne radi uklawawa ve} u~iwenih grehova, na druge da bi prekinuli sa gresima koje upravo ~ine, a na ostale radi onih (greha) koje bi uskoro u~inili; osim onih koji se {aqu da bi ispitali ~oveka-kao kod Jova. (Sveti Maksim Ispovednik)
46) Mogu li se ra~unati u greh ~ove~ije strasti?
-Jedna je su{tina strasti, a druga greha. Su{tina strasti je: greh, sujeta, slastoqubqe, mr`wa, zla pohota i tome sli~no. Dok je su{tina greha u samom dejstvu strasti, kada neko svoje strasti zadovoqava na delu, to jest izvr{ava ih...to su dela koja su pobu|ena strastima; jer, mogu}e je da ~ovek poseduje strasti ali da ne ~ini po wima. (Prepodobni ava Dorotej)
47) Da li je obavezno moliti se pred postavqenim stolom?
-Sto za kojim se ne moli Bogu ni po ~emu se ne razlikuje od jasala `ivotiwskih.
(Prepodobni Jovan Damaskin)
48) Nikako ne mogu da savladam sebe-veoma volim da jedem.
-Ovladaj svojim crevima, kako ona ne bi ovladala tobom. (Prepodobni Jovan Lestvi~nik)
49) U sredu i petak ne jedem meso, sprovodim vi{ednevne postove, no nikakve duhovne koristi od toga ne prime}ujem.
-Vara se onaj koji smatra da je post samo uzdr`avawe od hrane. Pravi post jeste udaqavawe od zla, obuzdavawe jezika, savladavawe gneva, ukro}avawe pohota, prekidawem sa klevatama, la`ima i krivokletstvima. (Sveti Jovan Zlatoust)
50) Kako odrediti meru u sprovo|ewu posta?
-Mera uzimawa hrane, po mi{qewu svetih otaca, podrazumeva onu koli~inu hrane dnevno, posle ~ijeg uzimawa bi se jo{ uvek ose}ala glad. Takva mera ~uva du{u i telo u ravnote`i ne dozvoqavaju}i ~oveku da padne u neumereni post i time raslabi telo, ni u prejedawu i time ugu{i duh. (Prepodobni Kasijan Rimqanin)
-Op{te pravilo umerenosti u uzdr`avawu sastoji se u tome, da svaki saobrazno snazi, telesnoj mo}i i uzrastu uzima onoliko hrane koliko je potrebno za odr`avawe zdravog tela a ne koliko iziskuje na{a `eqa za zasi}ewem. (Prepodobni Kasijan Rimqanin)
Svakome je mera i li~ni u~iteq-sopstvena savest. (Prepodobni Kasijan Veli~kovski)
51) Volim da probam ukusnu hranu.
-^im si sit ni{ta ne probaj, ostavqaj mesto Svetom Duhu. (Prepodobni Serafim Sarovski)
52) Za vreme Petrovog posta su naj~e{}e veoma velike vru}ine i ja ponekad dozvolim sebi da kupim sladoled. Da li se ta sitnica smatra grehom s obzirom da u svemu ostalom ja izvr{avam (sprovodim) post?
-Ako neko po~ne govoriti: zar je va`no ako ja ka`em par re~i? Zar je va`no ako malo besposli~im, zar je va`no ako pogledam ovu ili onu stvar? Od toga: zar je va`no ovo, zar je va`no ono, pada se u lo{u naviku i neprimetno se po~iwe prenebegavati ono {to je zaista veliko i va`no. Treba da se trudimo da se staramo i o onome {to je lako kako bi ono i ostalo lako i kako ne bi postalo te{ko: jer i vrline i gresi po~iwu od maloga i narastaju ili u veliko dobro ili veliko zlo.
(Prepodobni ava Dorotej)
53) Uznemirava me to {to ponekad kada sam bolestan moram da naru{im post.
-Ko jede zbog telesne nemo}i a ne radi nasla|ivawa, Bog ga ne osu|uje.
(Prepodobni Jovan i Varsanufije)
54) Mo`emo li posle strogog posta dozvoliti sebi malo opu{tawa ili je potrebno da se pridr`avamo uzdr`awa i posle posta?
-Strogi post, ako za wim posleduje veliko neuzdr`awe u hrani, ne ra~una se ni u {ta, i kao posledica toga, ubrzo }e nastupiti strast ~revouga|awa. Najrazumnije je sa umereno{}u unostiti u sebe hranu svaki dan kao u vreme dugog i strogog posta. (Prepodobni Jovan Kasijan)
55) Za{to je neumereno strogi post nepo`eqan?
-Neumereno nejedewe izaziva ne samo slabqewe postojanosti i odlu~nosti du{e ve} i svr{avawe molitava ~ini be`ivotnim i mlakim usled raslabqenosti tela... Neumereno uzdr`awe je {tetnije od prejedawa jer od posledweg je kroz pokajawe mogu}e pri}i pravilnom postu, a od prvog nije.
(Prepodobni Jovan Kasijan)
56) [ta je to du{evni post?
-Postoji post telesni, postoji i post du{evni. Pri telesnom postu telo se uzdr`ava od hrane i pi}a; pri du{evnom postu du{a se uzdr`ava od zlih pomisli, dela i re~i. Pravi postnik se uzdr`ava i od praznoslovqa, ne~istih misli, ma{tawa, klevete, osu|ivawa, laskawa, la`i, i svakog zlore~ja. Re~ju, pravi postnik je onaj koji se udaqava od svakoga zla.
(Sveti Vasilije Veliki)
57) Ponekad me pri raspravama obuzme ose}awe gneva i razdra`qivosti. Da li se u tim slu~ajevima treba uop{te raspravqati i dokazivati ono {to je o~igledno?
-Kada susretne{ ~oveka koji voli da se raspravqa i stupa s tobom u borbu protiv istine i o~iglednog, ti prekrati spor i udaqi se od wega...Jer kao {to prqava voda ne slu`i niza{ta ve} samo da pokvari i najboqe vino tako i zle besede kvare qude dobrodeteqne po `ivotu i naravi. (Prepodobni Antonije Veliki)
58) Kako se odnositi prema pohvalama za u~iwen trud, kada je po op{tem priznawu taj trud vredan hvale?
-Ne uznosi se svojim delima, ma kakva da su...Ako te po~nu hvaliti za tvoja dela, ne raduj se tome i ne nasla|uj se time: sakrivaj ih, koliko god mo`e{; ne dozvoli sebi da bilo kome govori{ o wima, svojski se trudi u tome kako te qudi ne bi hvalili. (Prepodobni Antonije Veliki)
59) Zar nije greh gorditi se zbog svojih dela?
-Ne budi slavoqubiv i u srcu svom ne gaji samohvalu, govore}i: ja sam to i to uradio, u tome i tome sam uspeo. Takve pomisli odi{u ta{tinom i ko se wima ispuni postaje stani{te ne~istih duhova.
(Prepodobni Antonije Veliki)
60) Kako suzbiti samohvalisawe?
-Kada nai|e samohvalisawe, sabirajte tada sve iz pro{losti ~ime se, po svojoj savesti, ne mo`ete pohvaliti i wima ugu{ite pomisli samohvalisawa kao {to mali plami~ak zatrpavaju zemqom kako od malog plamena ne bi nastao veliki po`ar. (Sveti Teofan Zatvornik)
61) Govore da nas Bog qubi i da smo i mi du`ni qubiti Boga, no istovremeno nas upozoravaju na strah Bo`ji. Ali, kakva je to qubav koja se zasniva na strahu?
-Ko ispuwava voqu Bo`iju zbog straha, taj je tek po~etnik: jer on ne ~ini dobro radi samoga dobra, ve} usled straha od kazne. Drugi me|utim ispuwava voqu Bo`ju, qube}i Ga naro~ito zbog toga da bi Mu bilo blagougodno: taj je poznao {ta zna~i biti s Bogom. On poseduje istinitu qubav i ta qubav ga uvodi u savr{eni strah; takav se boji Boga ne usled straha od kazne, ve} zbog toga {to, okusiv{i sladost prebivawa s Bogom, strahuje da je ne bude li{en (sladosti). (Prepodobni ava Dorotej)
62) Kako to, `iveti u strahu Bo`jem?
-Dva su vida straha: ako ne `eli{ da ~ini{ zlo, to se boj Boga i ne ~ini; a ako ho}e{ da ~ini{ dobro, to Boga se boj i ~ini. (Prepodobni Serafim Sarovski)
63) Ponekad, kada treba doneti odluku u protivre~noj situaciji, ne zna{ kako postupiti ni s kime se posavetovati.
-Kada ho}e{ da razre{i{ neku nedoumicu, zamr{enu stvar, to tra`i od Boga da ti otkrije {ta je Wegova voqa u vezi te stvari i naravno na takav na~in }e{ razre{iti problem.
(Prepodobni Marko Podvi`nik)
64) Ponekad u nekim situacijama sam prinu|en da govorim ono {to ne mislim.
-Ne budi dvoli~an ni u re~ima, ni po raspolo`ewu (nastrojewu) savesti. Jer se takav po Pismu stavqa pod kletvu (Sir. 28,15). (Prepodobni Marko Podvi`nik)
65) Pri ispovesti se kajem i ispovedam za konkretne pomisli i grehove. Da li wih treba da ispovedam svaki put?
-Ko biva obuzet bilo kakvim strastnim pomislima ili o`alo{}en i uvre|en od nekoga a to ne ispoveda, on time sam poja~ava dejstvo toga u sebi, to jest, daje pomislima jo{ ve}u snagu da ga mu~e. Ali, ako se on po~ne boriti i suprostavqati svojim pomislima (kroz ispovest) to }e i strast slabiti i ne}e imati tu snagu da ga savlada i da mu nanosi pe~ali; na taj na~in, malo-po malo podvizavaju}i se i dobijaju}i pomo} od Boga, on }e savladati i samu strast.
(Prepodobni ava Dorotej)
66) Na ispovesti me duhovnik savetuje da se kajem za grehe, a moji gresi su neznatni, ja `ivim po zapovestima: ne kradem, ne ~inim preqube...
-[ta to zna~i? Zar je to veliki greh?, kakav je to greh?, to i nije greh!- tako rasu|uju oni koji se ne staraju za svoje spasewe. Nemoj tako razmi{qati o gresima, da su neki neva`ni: svaki greh predstavqa naru{avawe Zakona Bo`jeg, i suprostavqawe voqi Bo`joj. Od besposlice, od naizgled bezna~ajnih sagre{ewa neprimetno se prelazi na velike grehopade. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
67) Za{to se ubrzo posle pokajawa vra}aju ve} ispove|eni gresi?
-Kada, po blagodati Bo`joj, gre{nik pristupi u skru{enosti zbog grehova svojih, kaju}i se i prestaju}i da gre{i, demon od wega odstupa. U po~etku on ne uznemirava onoga koji se pokajao, zato {to je taj u prvo vreme pun revnosti, koja kao ogaw, sa`i`e demone i kao strela rawava ih. Ali, zatim, kada revnost po~ne da hladi, po~iwe i demon izdaleka sa svojim predlozima, obasipaju}i se}awima na pre`ivqena zadovoqstva i pozivaju}i opet na wih. Ne odbaci li te pomisli odmah, onaj koji se pokajao, one }e se uskoro pretvoriti u `equ; ako se i ovde ne opomene i ne povrati sebe u stawe prethodne trezvenosti, to pad nije daleko. Iz `eqe se ra|a sklonost ka grehu i re{enost: greh je u~iwen, za wegovo izvr{ewe ~eka se samo prilika. Uka`e li se i ona-greh }e se izvr{iti.
(Sveti Teofan Zatvornik)
68) Ja sam u~inio veoma ozbiqan greh i ne nadam se da }e mi Gospod oprostiti.
-Gospod zna slabosti na{e prirode, kada mi, spotaknuv{i se padamo u bilo kakav greh, tra`i od nas samo to, da ne o~ajavamo ve} da prestanemo gre{iti i da pohitamo na ispovest. I ako mi to u~inimo, On nam obe}ava brzo pomilovawe, jer je Sam rekao:"ko padne, ne ustaje li? ko za|e, ne vra}a li se?" (Jer. 8,4). (Sveti Jovan Zlatousti)
69) Retko se pri~e{}ujem, jer smatram sebe nedostojnim.
-Tajni pri~e{}a pristupajte bez imalo sumwe. Ako pristupate s verom u Gospoda, prisutnog u Tajnama, blagodarno{}u i re{eno{}u da sve svoje snage stavimo u slu`bu Wemu Jedinom ne}emo se kolebati zbog nedostojnosti. Potpuno dostojnim pri~asnikom niko sebe ne mo`e u~initi. Svi se oslawaju na milost Bo`ju. I vi tako ~inite. Gospod voli one koji se pri~e{}uju i milostivo snishodi nedostatcima ako imaju navedeno nastrojewe duha. Kasnije }e samo pri~e{}e malo po-malo ispraviti sve nedostatke...Bi celoga sebe s detiwom verom predajte Gospodu u molitvi...I On }e blagoizvoleti da to primi i sve uredi. (Sveti Teofan Zatvornik)
70) U na{em zaseoku `ivi narodni lekar, koji u ku}i ima puno ikona i le~i molitvom ~ak i beznade`no bolesne qude. Istina, on ne odlazi u crkvu i govori da to i nije neophodno. Da li se treba kod wega le~iti?
-Ako re~i u~iteqa i dela wegova nisu saglasni sa u~ewem svetih otaca to im ne treba odlaziti ~ak ako bi oni i mrtve vaskrsavali i mnoga druga ~udesa tvorili. (Prepodobni Simeon Novi Bogoslov)
71) Crkva ne priznaje one koji vra~aju, ali, me|u wima su i oni koji le~e od bolesti.
[ta u tome ima lo{ega?
-Kao {to trgovci porobqavaju, nude}i maloj deci piro{ke, slatko vo}e i tome sli~no ~esto ih love}i takvim mamcima i li{avaju}i ih slobode, pa ~ak i `ivota, isto tako i ~arobwaci, obe}avaju}i izle~ewe od bolesti li{avaju ~oveka spasewa du{e. (Sveti Jovan Zlatousti)
72) Lekari alternativne medicine (nazivaju ih i ekstrasensima) ne odri~u se Boga, ~ak naprotiv, savetuju da se pre le~ewa ode u crkvu i da se pri~esti, da se o~itaju molitve.
Kako se odnositi prema wima?
-Ako i ime Svete Trojice prizivaju prilikom delovawa, ako budu i svete prizivali, ako i znamewa krsta ~ine, treba od takvih be`ati i klawati se. (Sveti Jovan Zlatousti)
73) Nedavno sam po~eo da odlazim u crkvu, kako da zapo~nem duhovni preporod, kako da po~nem duhovni `ivot?
-Ko ho}e da pristupi Gospodu, da se upodobi ve~nom `ivotu, da se pribroji obiteqi Hristovoj...Taj treba da po~ne od toga da pre svega poveruje u Gospoda...U wemu treba neprestano da prebiva molitva sa verom i nadom u Gospoda, uvek o~ekuju}i Wegovu posetu i pomo}. Zatim, zbog prisustva greha u wemu, treba da prinudi sebe na svako dobro delo, na ispuwewe svih zapovesti Gospodwih...Da prinu|ava sebe na qubav, onaj ko nema qubavi, da prinu|ava sebe na krotost onaj ko nema krotosti da prinu|ava sebe ka tome {to bi ga ~inilo milosrdnim, kako bi srce u wemu postalo milostivo...Kada ga omalova`avaju-da bude velikodu{an, kada ga poni`avaju ili bes~aste da ne uznegoduje; treba da prinu|ava sebe na molitvu onaj ko nema duhovnu molitvu. U ovakvom slu~aju Bog, vide}i da se ~ovek toliko podvizava i protiv voqe srca s naporom obuzdavaju}i sebe, daje mu pravu duhovnu molitvu, daje mu istinsku qubav, istinsku krotost, istinsku dobrotu i, jednom re~ju ispuwava ga duhovnim plodovima. (Prepodobni Makarije Veliki)
74) Za vreme molitve ~esto misli odlutaju ka svetovnim problemima.
-Kao {to nije mogu}e jednim okom gledati na nebo, a drugim na zemqu, tako ni umu nije mogu}e starati se i o Bo`jem i o svetovnom. [to ti ne}e biti od pomo}i kada se odvoji{ od tela o tome je nepotrebno starati (brinuti) se. (Prepodobni ava Isaija)
Se}aj se blagolepija nebesnih blaga i ne}e{ se optere}ivati zemaqskim strastima i zemaqskim nasladama. (Prepodobni Nil Sinajski)
75) Za vreme molitve i protiv moje voqe, javqaju se razne pomisli.
-\avo dobro zna kako je veliko blago-molitva i zato svom snagom napada onoga koji se moli. (Prepodobni Makarije Egipatski)
Pomisli, koje protiv na{e voqe ule}u i nastawuju se u srcu, po pravilu zagla|uje Isusova molitva proiznesena umom iz dubine srca. (Prepodobni Isihije Jerusalimski)
76) Veoma je te{ko izvr{avati ve~erwe molitveno pravilo.
-To je zbog toga {to uve~e ne postoji `eqa za molitvnom kod onih koji nisu ovladali sobom kako bi makar malo omek{ali svoju du{u... Zavr{avaju}i, naprimer, svoje jutarwe molitve oni misle da su u odnosu prema Bogu sve time ispunili; zatim ceo dan samo posao za poslom, a na Boga i ne pomisle; tek se uve~e sete da uskoro opet treba po~eti sa molitvom...Eto tu nepravilnost (nije li ona veoma rasprostrawena?) treba ispraviti: to jest treba ~initi tako kako se du{a ne bi Bogu obra}ala samo onda kada stoji{ na molitvi, ve} i tokom celoga dana koliko je to mogu}e neprekidno du{u uznositi k Wemu i prebivati s Wim. (Sveti Teofan Zatvornik)
77) Kako spre~iti rasejanost misli pri molitvi?
-Treba u~initi napor da sa~uva{ pa`wu, znaju}i unapred da }e misli odlutati. Zatim, kaa za vreme molitve ona odluta,-vrati je; opet odluta-opet je vrati; tako svaki put. Ali svaki put, ono {to bude
pro~itano kada je misao odlutala-i naravno, bez pa`we i ose}awa-ne zaboravi da pro~ita{ ponovo; ako bi tvoja misao i nekoliko puta odlutala na jednom istom mestu, ti ga isto toliko puta pro~itaj, sve dok ga ne pro~ita{ sa razumevawem i ose}awem. Savlada{ li jednom tu prepreku-slede}eg puta mo`e biti ona se ne}e ni povratiti ili, ponovi li se ne}e vi{e imati takvu snagu.
(Sveti Teofan Zatvornik)
Treba se moliti tako kako bi um bio u potpunosti sabran i skoncentrisan...Za vreme molitve mi mo`emo odr`ati pa`wu ako budemo svesni, da prinosimo duhovnu `rtvu. (Sveti Jovan Zlatousti)
Ako ti sam ne slu{a{ svoju molitvnu (zbog rasejanosti) kako mo`e{ tra`iti da je Bog ~uje?
(Sveti Jovan Zlatousti)
78) Kako navi}i sebe na neprekidno molitveno obra}awe k Bogu?
-Neophodno je tokom celoga dana prizivati Boga, iz srca, kratkim re~ima, u zavisnosti od potrebe du{e i teku}ih poslova. Bilo {ta da po~iwe{s govori, naprimer: blagoslovi Gospode! Zavr{ava{ li posao-govori: slava Tebi, Gospode, -i to ne samo jezikom ve} i ose}awem srca. Ako se neka strast pojavquje-govori: spasi, Gospode, pogiboh...
Ali, da bi du{a po~ela da tako priziva Gospoda, potrebno ju je unapred primorati da sve ~ini u slavu Bo`iju- svako svoje delo, veliko i malo...Pri svakom delu treba da se se}amo Boga, i to ne tek tako ve} sa strahom da ne u~inimo kakvu nepravdu i time ne o`alostimo Boga.
No da bi i to, delawe svega u slavu Bo`ju, du{a ispuwavala kako treba, potrebno ju je ustrojiti od ranog jutra, pre nego {to ~ovek iza|e na posao svoj, na svoje delawe do ve~era.
(Sveti Teofan Zatvornik)
79) Svaki dan pove}avam broj pro~itanih molitava. Da li pravilno postupam?
-Treba znati da se su{tina molitvenog podviga sastoji ne u koli~ini pro~itanih molitava ve} u tome da pro~itano bude pro~itano sa pa`wom i sau~estvovawem srca...Dobra je koli~ina, kada ona daje kvalitet. Kvalitet istinske molitve je u tome da um bude usresre|en (na molitvu) sa pa`wom, a srce da saose}a (sau~estvuje) umu.
(Sveti Igwatije Brjan~aninov)
80) Molitveno pravio ispuwavam disciplinovano, na ispovesti nabrajam sve grehe, a sve mi se ~ini da je to nedore~eno i nedovoqno.
-Vi{e skru{enosti zbog grehova prilikom nabrajawa zato {to je to neophodno. Vi{e molitvenih uzdaha iz srca pri ~itawu molitava jer je i to potrebno. (Sveti Teofan Zatvornik)
81) Kako se izbaviti od gordosti?
-Nije mali podvig savladati gordost. Sredstva za oslobo|ewe od we jesu tajno ~iwewe dobrih dela i ~esta molitva, a predznak (nagove{taj) oslobo|ewa jeste nezlobivost na onoga koji nas ogovara ili ocrwuje. (Prepodobni Maksim Ispovednik)
82) Ja uvek imam novca i umem da ga zaradim-da nisam srebroqubac?
-Strast srebroqubqa se otkriva u tome ako ko uzima sa rado{}u a daje sa tugom.
(Prepodobni Maksim Ispovednik)
83) Neki ceo `ivot provedu u javnim gresima, sve do smrti, i Bog ih ne ka`wava.
-Ako ko javno gre{i i ne kaje se, ne snalaze ga nikakve nevoqe sve do smrti, to znaj da }e sud nad wim biti bez milosti. (Prepodobni Marko Podvi`nik)
84) Ponekad, ~im ugledamo nekoga da prosi po`elimo da damo milostiwu, ali, pribli`iv{i se, `eqa neo~ekivano i{~ezne. Da li u takvom slu~aju dati milostiwu?
-Kada ho}e{ da da{ milostiwu, a pojave se sumwi~ave pomisli koje te odvra}aju od toga, tada ispitaj svoje pomisli, i ako na|e{ da poti~u od tvoga tvrdi~luka, to daj i vi{e od onoga {to si ina~e nameravao da da{. (Prepodobni Jovan i Varsanufije)
85) Te{ko je spasti se u ovom zlobnom i razvratnom svetu.
-Ho}e{ da se spase{?-Prebivaj u Crkvi i ona te ne}e izneveriti. Crkva je ograda: ako si ti unutar te ograde, ne}e te zgrabiti vuk; a ako iza|e{ van, rastrgnu}e te zveri. Ne izbegavaj Crkvu, nema u svetu ni{ta ja~e od we. Ona je tvoja nada, u woj je tvoje spasewe. (Sveti Jovan Zlatoust)
86) Nemam snage i trpqewa da `ivim u porodici. Ho}u da idem u manastir.
-Da bi `iveo u manastiru, potrebno ti je daleko vi{e trpqewa. (Na ruskom: ne voz, a celiy oboz-ne kola ve} cela povorka kola punih trpqewa). (Prepodobni Amvrosije Optinski)
87) Koje je dobro delo vi{e od svih?
-Ono koje se izvr{i u tajnosti i za koje niko ne zna. (Prepodobni Pajsije Veliki)
88) Zapovest "Ne ~ini prequbu" po{tujem ali ne mogu da se obuzdam da sa nasladom ne posmatram lepe `ene.
-Ne govori: {ta s tim ako sam sa zadovoqstvom pogledao lepu `enu? Ako ti ~ini{ prequbu u srcu, to }e{ se uskoro osmeliti da izvr{i{ to i na delu. (Sveti Jovan Zlatoust)
Ako ho}e{ da gleda{ i da se nasla|uje{ pogledom to uvek gledaj svoju `enu i voli je; to ne zabrawuje ni jedan zakon. Ako bude{ gledao tu|u lepotu, to }e{ o`alostiti i svoju `enu, odvra}aju}i svoj pogled od we, i onu koju gleda{, jer ~ini{ to suprotno zakonu. (Sveti Jovan Zlatoust)
Ukro}uj kowa svoga ~vrstom uzdom, kako se on ne bi, gledaju}i ovamo i onamo raspalio pohotom na `ene i kako ne bi tebe, svog jaha~a, zbacio na zemqu. Moli se Bogu da bi On odvratio "o~i tvoje, da ne gledaju ni{tavila} (Ps. 118. 37). Budi hrabar, brate, jer si smrtan i kratkog veka; ne dozvoli da zbog malo privremene naslade izgubi{ `ivot ve~ni. (Prepodobni ava Dorotej)
89) Volim da se lepo obla~im i time privla~im pa`wu mu{karaca. [ta je u tome lo{e? Ja time ne varam mu`a, a `enama je uvek prijatno da budu u centru pa`we.
-@ena koja se lepo obla~i zbog toga da time podstakne po`udu neuzdr`anih, ve} ~ini prequbu u srcu svome. (Sveti Vasijije Veliki)
90) Bez obzira na to {to postim, bludna strast ne prestaje.
-Ko poku{ava jednim uzdr`awem da savlada ovu nevoqu, taj je sli~an ~oveku koji misli da }e doplivati sa pu~ine, plivaju}i jednom rukom. Pridodaj uzdr`awu smirewe; jer prvo bez posledweg ne donosi korist. (Jovan Lestvi~nik)
Ne treba misliti da se savr{eno srce i ~istota tela mo`e dosti}i jedino postom koji se sastoji od uzdr`awa od telesne hrane. Ne, tome je potrebno prisajediniti jo{ i post du{e. Jer i ona ima svojih {tetnih dejstava od kojih ako se ne odlu~imo, pa{}emo u ponore sladostra{}a.
(Prepodobni Jovan Kasijan)
91) Stalno mi nailaze strastne pomisli. Kako da ih odagnam od sebe?
-Nemoj se pra}kati sa svojim strasnim pomislima tako {to }e{ se misleno prepirati s wima, ve} se istog ~asa obrati Gospodu s molitvom protiv wih...Samo ne prekidaj usrdno moqewe.
(Sveti Teofan Zatvornik)
Svom snagom se suprostavqaj demonu bluda. Odbacuj od sebe pomisli koje ti {aqe, zato {to se od varnice mo`e razgoreti po`ar i od ludih misli umno`iti lude `eqe. Trudi se da i{~ezne i svako se}awe na wih. (Prepodobni Jefrem Sirin)
92) Da li je pravoslavno imati samokontrolu nad sobom kako ne bi dozvolili r|ave pomisli?
-Jedan od na~ina trezvenoumqa jeste: paziti neprekidno na ma{tawa ili na predloge; jer bez ma{tawa satana ne mo`e ubacivati pomisli. Drugi- imati duboko u srcu uvek mir (ti{inu), ne odgovarati ni na kakve pomisli i molitit se.
Slede}i- neprekidno u smirewu prizivati u pomo} Gospoda na{eg Isusa Hrista.
Jo{ jedan na~in-imati u du{i neprestano se}awe na smrt.
Svi ovi napori, poput vratara spre~avaju ulaz r|avim pomislima
(Prepodobni Isihije Jerusalimski)
93) Zar nije hri{}aninu dozvoqeno da se razonodi i proveseli u dobrom dru{tvu?
-Ako bi ukusna jela bila ponu|ena i postavqena bilo kome, a ako bi unutar wih bio sakriven smrtonosni otrov, pretpostavqam, poznavaju}i qude, da se niko ne bi usudio da ih okusi-iako hrana bila i slatka, jer je unutra otrov. Tako su varqive utehe mirske, pirovi, veseqa, muzika i ostale besmislene demonske utehe. U wima je otrov duhovni, i to jadni ~ovek ne vidi.
(Starac Teodor Sanaksarski)
94) [ta ~initi kako bi se odolelo sumwi u veri?
-Hulne pomisli ili neverje dolaze direktno od |avola...i molite se...~inite za vreme jutarwih i ve~erwih molitava po tri poklona sa re~ima:Gospode, osna`i mi veru...jer me vrag smu}uje, seju}i pomisli neverja...I da}e Gospod. (Sveti Teofan Zatvornik)
95) [ta da ~inim ako me uporno opsedaju pomisli hule na Boga?
-Mu~i vas duh hule. Ne samo da se hulne misli javqaju i poga|aju vas, ve} ~ujete i re~i u u{ima. Demon ih proizvodi. ^ini on to stoga, da bi vas smutio i li{io vas hrabrosti za molitvu. I to je wegov ciq, ne}ete li se saglasiti sa nekom hulom, ~ime biste pali u greh hule, a zatim u o~ajawe. Suprotno svega demonskog-prvo...Ne smu}ujte se, nikako ne mislite da su to va{e pomisli, jer one direktno dolaze od demona. Zatim, protiv tih pomisli i re~i-mislite i govorite suprotno. On sugeri{e r|avo o svetom, a vi govorite: la`e{, lukav~e; on je evo ovakav... Tako protiv svega- i sve govorite dok ne odstupi. Zakqu~ite ovako: neka si proklet hulni~e, neka se to obrati na tvoju glavu! Obratite se Gospodu slede}om molitvom: otvaram du{u moju pred Tobom, Gospode! Ti vidi{ da ja ne}u takve pomisli i ne prizivam ih. Sve seje vrag. Odagnaj ga od mene!
(Sveti Teofan Zatvornik)
96) Ako je ~ovek sazdan po obrazu i podrobiju Bo`jem, otkuda kod wega takva duhovna prqav{tina i ne~istota srca?
-Ne~istota srca proishodi od |avola koji se u Svetom Pismu ~esto i naziva duhom ne~istim, a u crkvenim molitvama, pri isterivawu zlog duha-imenuje se duhom stranim, gadnim i odvratnim. On je to, taj ne~isti duh, u~inio posle svoga otpadawa od Boga, gadnim sasudom svake ne~istote, greha, oskrniv{i na po~etku svojim ne~istim dahom srca prvih qudi, duboko zaraziv{i ne~istotom greha bi}e wihovo-du{u i telo, predaju}i tu ne~istotu kao naslednu bolest, svem wihovom potomstvu, ~ak do nas, i oskrwavaju}i, naro~ito neoprezne i neveruju}e, do svr{etka sveta.
(Pravedni Jovan Kron{tatski)
To da smo po obrazu Bo`jem je na{e svojstvo dato nam ro|ewem, a da budemo po podobiju zavisi samo od nas i to je u mogu}nosti, sti~e se u `ivotu posredstvom dobrodeteqi. (Sveti Grigorije Niski)
97) Zar je mogu}e da je |avo tako mo}an i da ima vlast nad qudskim du{ama?
-Ako ~ovek sam sobom ne daje povoda satani da ga pot~ini svojem uticaju, to satana nikako ne mo`e da ovlada wime nasilno. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
98) Ponekad u~ini{ dobro delo i po~ne{ se gorditi, obuzme te uobra`enost.
-Da bismno suzbili naviku uobra`enosti, najva`nije je da svako dobro pripisujemo Gospodu kao darodavcu svakog dobra...I Wemu da blagodarimo... Da li je kod nas sve u redu? Naravno da nije. Eto, pomiwite upravo te neispravnosti...One }e sakriti od va{ih o~iju ono {to je ispravno...I ne}e biti uobra`enosti. (Sveti Teofan Zatvornik)
99) Da li je istina da treba uglavnom }utati i izbegavati puno pri~awa?
-Doga|a se da ~ovek izgleda }utqiv, no ako on u svome srcu osu|uje druge, tada on uvek pri~a. A postoje i takvi koji po ceo dan govore jezikom, ali unutar sebe dr`e mol~anije ba{ zato {to nikoga ne osu|uju. (Prepodobni Pimen Veliki)
100) Za{to nepo{teni qudi `ive u izobiqu, a mene, veruju}em ~oveku, osim `ivotnih tegoba ni~ega nema dovoqno?
-To vam govori da nije ciq na{eg `ivota da sre}no pro`ivimo na zemqi, ve} u tome da bilo sre}ni ili nesre}ni, svejedno potrudimo se da dobijemo ve~no bla`enstvo u drugom `ivotu. Tako uvek treba da se odnosimo prema svom stawu, kako ne bi iza{li iz oblasti namera Gospoda kojima on promi{qa o `ivotu svakoga na zemqi. Podnositi nevoqe na zemqi je boqe nego radovati se. Wih nam Bog {aqe da bi nas probudio iz u~malosti, prekinuo na{e nepravde i grehe, priveo nas pokajawu i o~i{}ewu, proslavqawu i pokornosti Bogu, hrabrosti, trpeqivosti u slavu Bo`ju i drugim dobrodeteqima. Bilo kakve nevoqe da imate, iz ovih razloga Bo`jih su vam date. Podnosite svoje nevoqe i ne nameravajte da odstupite od toga {to je Bo`ji promisao, ve} tra`ite smirewe u voqi Bo`joj, uvek premudroj i blagoj. (Sveti Teofan Zatvornik)
101) Moja sestra se uvek trudila u slavu Bo`ju, svima je bila primer hri{}anske dobrodeteqi, no odjednom je te{ko obolela i posle velikih muka umrla. Zar nije ona zaslu`ila boqi udeo? Mi smo svi veoma poti{teni i ne nalazimo sebi utehe od poti{tenosti.
-Nije mogu}e ne tugovati, ali biti veoma poti{ten ne bi trebalo. Ona nije umrla. Ona je `iva, samo je se preselila u drugi svet. Tako to i prihvatite, da je ona `iva samo na drugom mestu i u drugom obliku. Bilo bi `alosno kad ne bi bilo osnova da verujemo da je ona na{la milost u Gospoda. Kakvi su wezini gresi? Verovala je i slu`ila Gospodu prema svojim mogu}nostima. Kako nema ~oveka bez greha, to ih je, naravno i ona imala. No, eto, Gospod je poslao te{ku bolest i woj su uni{teni svi ti gresi-nemo}i i slabosti. Ako ne sumwate da je ona na{la milost Bo`ju, kakvog smisla imaju pla~ i tuga neizmerna? Boqe je molite se, i molite se duhom pokajnim i usrdnim...Da li }e rastanak biti dug? Naravno da ne}e-sutra }e mo i mi tamo pre}i. (Sveti Teofan Zatvornik)
102) Govore da je se beskorisno moliti za preminule jer je wihov udeo ve} odre|en po delima wihovim. Da li se onda treba moliti za umrle, i ako treba, za{to?
_to je dug bratske qubavi. Dok se verni ne razdele posledwim sudom, svi oni, i `ivi i umrli ~ine jedinu Crkvu. I svi smo mi du`ni da se jedan prema drugome odnosimo kao ~lanovi jednog tela: u duhu dobro~instva i op{tewa u qubavi i 1ivi i umrli ne razdequju se umirawem. Govore:"Wihov udeo je odre|en"...Udeo preminulih ne smatra se re{enim do sveop{teg suda. Do tada mi nikoga ne mo`emo smatrati kona~no osu|enim; i na toj osnovi mi se molimo, utemequju}i svoju nadu na neizmernom milosr|u Bo`jem...Mi ne mo`emo da ne pomiwemo roditeqe, bra}u, sestre, rodbinu i poznanike. I zato uzalud vi~ete: za{to? Qubav }e svoje ~initi-pomiwa}e. (Sveti Teofan Zatvornik)
103) Ponekad dobijamo ono za{ta se pomolimo, a ponekad se isto tako molimo za neko delo ili potrebu ali ne dobijamo.
-Pri`eqkuj da se dela tvoja ostvaruju ne kako misli{ da bi to tebi odgovaralo, ve} kako je to Bogu ugodno. (Sveti Grigorije Niski)
Moli se, ~ekaj `eqeno, ali ne odlu~uj unapred {ta }e i kako uraditi Gospod ve} predaj celoga sebe voqi Wegovoj spreman da s punom pokorno{}u primi{ od Gospoda ono {to ti po Svojoj voqi bude poslao. Nedostatak takve pokornosti slabi molitvu i li{ava je wene snage: u tom slu~aju molitva ima slede}i smisao: ho}e{, ne}e{ Gospode, daj. (Sveti Teofan Zatvornik)
104) U kwi`arama je puno kwiga u kojima je izlo`en druga~iji pogled na hri{}anstvno. Mo`emo li ih ~itati?
-^uvaj um i srce od la`nog u~ewa, ne pri~aj o hri{}anstvu sa qudima zara`enim la`nim mislima, ne ~itaj kwige o hri{}anstvu napisane od la`nih u~iteqa. (Sveti Igwatije Brjan~aninov)
105) Ka`u da pravoslavnom hri{}aninu ne prili~i da ~ita svetovne kwige, ali me|u wima se nalaze i neka dela vredna pa`we?
-Da bi saznao da li su zaista vredne pa`we, treba ih pro~itati, a ~itaju}i susretne{ takve doga|aje i likove, da Bog sa~uva! ^uvajte svoju ~istu glavicu. Da ne bi morao da ~isti{... Zato...Najboqe je ne ~itati. Kada vam neko od dobronamernih qudi preporu~i neku kwigu koju je pro~itao, mo`ete i vi pro~itati. Ali, nemojte u tome preterivati. (Sveti Teofan Zatvornik)
106) Samo {to po~nem sa ~itawem duhovne literature, spopadne me dreme`.
-Kada zbog uninija nai|e dreme` i ometa nas u zapo~etom delu, tada treba da stanemo na molitvu i da ne prestajemo moliti se-i Gospod }e odagnati dreme` molitvom. (Prepodobni Jovan i Varsanufije)
107) Zar osim duhovne literature ne treba ni{ta drugo ~itati?
-Da, jer ~itaju}i samo Jevan|eqe ili Novi Zavet, mo`ete pro`iveti ceo vek. Uvek ga i{~itavaj i ne}e{ ga do~itati. Sto puta pro~itaj i ope }e svejedno biti nedo~itano. (Sveti Teofan Zatvornik)
108) Da li mo`emo kod ku}e da ~itamo Jevan|eqe sede}i?
-Jevan|eqe mo`emo ~itati sede}i ali ne slabe}i trezvenost. (Sveti Teofan Zatvornik)
109) @elim da u~inim dobro delo: i Crkvi i qudima na korist ali nisam siguran da }u u tome uspeti-iskreno govore}i bojim se da time ne privu~em pa`wu satane i da ne po~ne da mi se sveti (zbog dobrog dela).
-Ispuwavaju}i zapovesti, ti }e{ biti mo}an u svakom delu, i delo }e tvoje uvek biti dobro. Jer , boje}i se Boga ti }e{ iz qubavi prema Wemu sve dobro ~initi. A |avola se ne boj: ko se boji Boga, taj odoleva |avolu: protiv wega je |avo nemo}an. (Prepodobni Sarafim Sarovski)
110) ^esto mi prebacuju da sam bogat, a bogatome je te{ko u}i u Carstvo Nebesno, kao {to je kamili pro}i kroz iglene u{i.
-Bog te je u~inio bogatim kako bi ti pomagao ubogima, i tako spasavaju}i druge ispupqivao svoje grehe; dao ti je novac, ne da bi ga ti rasipao na svoju pogibao, ve} da bi ga razdavao na svoje spasewe. (Sveti Jovan Zlatousti)
111) Kako se osloboditi od privezanosti za zemaqske stvari i zadovoqstva?
-Veruj u Boga, imaj uvek i u svemu uzdr`awe, neprekidno se se}aj smrti i prolaznosti svega tvarnog-i niza{ta zemaqsko ne}e{ biti strasno vezan. (Sveti Dimitrije Rostovski)
Preuzeto od Svetosavske omladinske zajednice pri hramu Svetog Ahilija u Ariqu. [tampu "Odgovori" pregledao i za {tampawe blagoslovio arhimandrit Venijamin-manastir Preobra`ewe u Ov~aru.
